Kada su krajem marta zatvorene prvo beogradske, a zatim zelene pijace u mnogim gradovima u Srbiji, veliki broj malih proizvođača voća i povrća praktično je ostao bez posla. I kako obično biva, malim proizvođačima veću pomoć i podršku pružili su solidarni građani i verni potrošači, nego gradske uprave čijom odlukom im nije dozvoljen rad
Onaj ko je ispisao grafit "kovid 1984" verovatno je u pravu: ovakvog socijalnog eksperimenta, sa tolikim stepenom kontrole ponašanja tolikog broja ljudi do sada nije bilo. Promena društva golim okom je vidljiva u masovnom nošenju zaštitnih maski koje silom prilikom izrastaju u modni detalj. Model je pozajmljen od pandemije 1918. godine
Tito nikada nije ishitreno donosio odluke. Uvek bi prvo saslušao šta drugi imaju da kažu, ne bi ih prekidao, ne bi se mešao u raspravu, ali kada bi izrekao svoj sud, to je bilo neupitno i konačno. Smatrao je da ne treba previše često da drži govore kako ne bi dosadio ljudima, stručne poslove je delegirao, na pamet mu nije padalo da se meša u sve i svašta, njegova prirodna harizma i autoritet bili su toliki da nije imao nikakvu potrebu da se bilo kome dokazuje
"Probajte da zamislite neformalna romska naselja koja i pre korone nisu imala osnovne higijenske uslove. Sa pojavom virusa, pretnja po njihovo zdravlje je apsolutno povećana"
Kuća u Ćupriji ima pristojno dvorište i prvo što će S.M. uraditi po buđenju jeste da se sjuri u njega. "‘De ćeš bre?", pita je otac. "Da plućima pričinim radost", kaže. Dvadesetak stepenika naniže prelazi bez problema. Dok miruje, sve je u redu. Povratak je, međutim, kudikamo teži: posle desetog stepenika pravi kraću pauzu
Direktorki Zavoda za javno zdravlje, koja, premijerki i ministru zdravlja pisala šta ne valja u Valjevu, javno odgovoreno da "pre dva dana viđena kako izlazi od ljubavnika, kod koga provodi noći, kada se smišljaju prevare i korupcija koju tokom dana sprovodi"
Prije ću se ja vratiti u Luang Prabang negoli u Dubrovnik. Jer takav je svijet. Ili bolje rečeno, takav je bio svijet i takav je u njemu bio Dubrovnik do prije nekoliko nedjelja. Odnosno do trenutka kada je u meni nestalo i zadnjih dvojbi u sablasnu prazninu ljubljanskih ulica
Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima
Kako su se druge države regije ponašale u korona krizi, ko je kakve mere uvodio, zbog čega izgleda da je Srbija "najgora od sve dece" i da, uprkos najstrožim merama, njen rezultat za sada nije toliko dobar
Iz dana u dan gledamo na TV Pink njenog vlasnika Željka Mitrovića kako sam sebi ozonizuje krv, lekarima sa višedecenijskim iskustvom drži predavanje o merama zaštite, juri na rolerima tvrdeći da je popio šaku vitamina koje je propisao i svojim zaposlenima, pronalazi lek protiv korone, proglašava se za Luja, Žeksa zvanog Paster – ma sve što mu padne na pamet. Tolerisanjem ovakve prakse očigledno se plaća za političku podršku u borbi protiv opozicije, koja je neprekidna i neprekinuta, traje sve vreme epidemije, paralelno sa Mitrovićevim "genijalnim otkrićima"
Nekako smo uspeli da aktiviramo gotovo sve one mehanizme kolektivističkog pritiska koji su hegemoni faktor u društvu bar poslednjih tridesetak godina, a mnogi od njih valjda i vekovima
