Astroturfing, kod nas poznat kao "botovanje", prisutan je još od antičkih vremena, bar ako je suditi prema Šekspirovoj interpretaciji: u drami "Julije Cezar" postoji scena u kojoj Kasije piše "pisma iz naroda" protiv Cezarove vlasti
Vlada Grčke traži više vremena da sprovede reforme koje bi pokrenule privredu, smanjile nezaposlenost i ublažile humanitarnu katastrofu. Uz to ne odustaje od ratne odštete za nacistička ubistva i razaranja u visini od više stotina milijardi evra
Nikad nisam učestvovao u politici kao organizovani deo bilo kakve opcije. Nisam to ni danas. A danas živimo u vremenu netolerancije, nerazumevanja, negacije demokratičnosti i prava na sopstveno mišljenje. To je zlo koje će definitivno da satre srpsku državu i srpski narod; to je u toku i to je recidiv
"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"
U zemljama Latinske Amerika raste animozitet prema SAD. Venecuela optužuje Vašington da joj sprema državni udar. Sa druge strane, predsednik SAD Barak Obama proglasio je Venecuelu "pretnjom po nacionalnu bezbednost". U Karakasu na pobedu Sirize u Grčkoj i na vrtoglav rast popularnosti Podemosa u Španiji gledaju kao na duh južnoameričke levice koji je počeo da kruži Evropom
Premijer Viktor Orban prvi put se suočava sa građanskom neposlušnošću i razdorom u vrhu vlasti. Dok traje njegov sukob sa Zapadom oko Rusije, korupcija u Mađarskoj cveta
Kad je reč o podršci Aleksandru Vučiću, nije ona tolika kako se obično misli. Reč je otprilike o četvrtini punoletnog građanstva. A zašto? Zato što je oko polovine građana razočarano i ne podržava nikoga. Ubijeni su u pojam i još nisu došli u ono stanje razdraženosti kada moraju da se angažuju protiv vlasti. A to će vreme doći, jer autoritarna, a nesposobna vlast nesumnjivo mora naposletku izazvati razjarenost građanstva
Medijska slika Srbije, i tu je naš osnovni problem, nije samo proizvod želje Aleksandra Vučića da javnost oblikuje prema svojim ubeđenjima. Ona je isto toliko i posledica demokratskog kapaciteta našeg društva nespremnog da se suoči uopšte sa idejom da nema društvenog progresa bez slobodnih medija i objektivne informacije. Ko misli drugačije, neka pogleda podatke o gledanosti ili čitanosti
"Ja sam izabran za predsednika Vlade dva dana nakon Zoranove sahrane; to je, naravno, mesto broj jedan po moći u Srbiji. Čedomir Jovanović je postao potpredsednik, ali ne i drugi čovek Vlade. Boris Tadić je dobio Ministarstvo odbrane sa kontrolisanim mandatom... Miodrag Kostić je kao tajkun ili bogataš imao i dalje svoju moć, a Dragoljub Marković se nalazio u silaznoj fazi pošto njegov posao nikad nije bio takav da ga može pretvoriti u imperiju. Vladimir Beba Popović zaista nije bio važan u to vreme. Međutim, on se trudio da na svaki način stvori utisak kako je mnogo moćan"
On nije jedini, ali jeste najveći lik u istoriji Balkana u kome se tako plodno ukrštaju islamska i pravoslavna tradicija. Svuda drugo se sudaraju, krvare, optužuju – samo u njemu su u skladu. Kao musliman, on je to iskreno i do kraja; kao pravoslavni, ne zaboravlja ko je i ništa ne izdaje. Ovdje se možda skriva, dugoročan i precizan, politički program koji će omogućiti ovim ljudima da se dokopaju državnih formi u kojima će živjeti dobro i slobodno, pa možda i potražiti nešto... U svakom slučaju, da izađu iz scenarija "podijeli pa vladaj" u kojem je njima zapala uloga eksperimentalnih miševa na kojima se iživljava svaka sila koju interesi nanesu preko Balkana
