Sarajevo – Poseta pape
Molite se za mene
Atmosfera za vreme posete vatikanskog poglavara glavnom gradu Bosne i Hercegovine i sadržaj njegovih govora više su delovali kao slika onoga što bi grad na Miljacki mogao da bude, nego ono što sada jeste
Efekat beskompromisne borbe protiv šverca duvana
Kolateralna propast
Pet meseci posle "istorijskog uspeha Poreske policije u borbi protiv nedozvoljenog prometa duvana", radnici jedine srpske fabrike za preradu duvana u većinskom državnom/društvenom vlasništvu AD "Duvan" iz Ljubovije nisu primili već šestu platu zaredom, kooperanti nisu zasnovali novu proizvodnju. Fabrika koja je do tad poslovala bez dinara kredita i "žute banke" subvencija tone u dubiozu, a sve to baš pred privatizaciju na kojoj je najozbiljniji kandidat konzorcijum tih istih radnika
Sterijino pozorje 2015.
Kazimir, Dolar i drugi neprijatelji naroda
Jubilarno Pozorje prikazalo je manje-više realno stanje našeg teatra, što je i zadatak ovakvog festivala, a valjda i doprinelo kreiranju nekog boljeg, što mu je takođe misija
Kultura sećanja – Jedan performans, jedna izložba i jedna predstava o holokaustu
Moj krik iz dečjih usta
Osećam obavezu da govorim o holokaustu. Sve veću, što nas je manje živih koji možemo da svedočimo o tom Vremenu Zla. Istovremeno mi se sve besmislenije činilo to što imam da kažem, činilo mi se da malo ko želi da čuje, želi budućnost koja se seća mojih strašnih vremena. Pogotovo u Srbiji, u Beogradu, koji su tako temeljno očišćeni od Jevreja. A onda su učenici Treće beogradske gimnazije kriknuli na pozornici Bitef teatra. Taj krik devojčica i momaka sedamdeset godina mlađih od mene bio je moj urlik, moj protest što je svet takav, kakav jeste, moj vapaj za roditeljima, plač za svim mojim mrtvima, za koji ja nisam nikad bio sposoban
Pravosuđe, obećanja i stvarnost
Rekorderi haosa
Osnovni problemi pravosuđa u Srbiji danas i uvek, ma ko bio na vlasti, jesu: nezavisnost i poslušnost političarima, kojima god, uređena regulativa izbora i napredovanja u sudstvu i tužilaštvu, vrednovanje rada, zakoni koji su primenjivi i suvisli
Intervju – Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara
Bitni su samo rezultati
"Svako ko upravlja bilo kojim gradom ili opštinom treba da se pita šta je konkretno uradio, izgradio, napravio da bi poboljšao kvalitet života ljudi koji žive i rade u tom gradu ili opštini... Onog trenutka kada ja, gradonačelnik i čitavo sadašnje gradsko veće ne budemo imali rezultate, istog momenta ćemo se povući"
Vreme dece
Svako dete ima pravo na život
Vučićev nemački uzor – Konrad Adenauer (1876–1967) i CDU
Različiti horizonti istog neba
Tokom intervjua na TV B92 u kontekstu pitanja o eventualnim razmiricama u Srpskoj naprednoj stranci premijer Aleksandar Vučić je rekao: "SNS je takozvana ‘catch all party’ za koju bih voleo da je vidim da bude adenauerskog tipa, jer je on takvu pravio od ljudi različitih uverenja, od liberala do komunista, od građanskih demokrata do nekih nacionalista. Dakle, ljudi različitih uverenja, ali koji imaju određene principe za očuvanje i napredak Srbije." Vučić je mislio na prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera. S obzirom na prošlost našeg premijera, logično je da bi pravio partiju po uzoru na Adenauera, koji je rekao da je CDU, doduše, partija bivših, ali ne i sadašnjih nacista. Samo što se čini da je Vučić štošta pobrkao i da nije baš shvatio šta je Hrišćanskodemokratska unija (CDU); nije to nikakav narodni pokret koji okuplja sve i svja, već je bila i jeste striktno ideološki definisana partija koja zastupa katoličke vrednosti i interese industrije i kapitala. A vredi se ovim povodom podsetiti i ko je bio Konrad Adenauer
Intervju – Miroslav Momčilović, režiser i scenarista
Nežnost u apokaliptičnim vremenima
"Ovo što sada živimo je kao u vremenu ranog hrišćanstva. Onim ljudima koji su držali do nekog sistema vrednosti, koji su držali do sebe, njima je jako teško, oni su se sklonili, postali su nevidljivi, oni su, u prenesenom smislu u šahtu. Baš kao što su beskućnici nevidljivi, nevidljivi su i dobri lekari, inženjeri, matematičari, fini i pristojni ljudi, oni koji nisu vaspitavani da preko leševa dolaze do nečega. Oni su u šahtu, tom nekakvom podzemlju – tu je Srbija koja vredi. To su ljudi koji se druže između sebe, nemaju novca da izlaze, sami su u svojoj državi postali građani drugog reda. A s druge strane, onaj Beograd gore trešti i šljašti"