VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

"Mržnja vekovnih neprijatelja" i višak nerešenih istorijskih računa kojima su mnogi skloni da objasne probleme koje danas imaju Tatari, Rusi i Ukrajinci na Krimu je mnogo više problem "narcizma malih razlika". Višedecenijski zajednički život učinio je svoje. Načinom života, ponašanjem, navikama, ponekad čak i izgledom, narodi koji su izašli iz sovjetskog lonca za topljenje nacija i religija više liče na svoje "osvajače" i "ugnjetače", nego na sunarodnike po imenu i istovernike po dalekim krajevima

Postizborna kombinatorika – Beogradske opštine

Jutro kvari sinoć započete veze

Scenario na Starom gradu je pokvario "započete veze" između Demokratske stranke i pokreta "Dosta je bilo" i ponovo gurnuo u fokus neslogu u DS u, a od toga će se okoristiti samo Aleksandar Vučić. I inače je šef naprednjaka hteo da ispravi grešku koju je napravio posle izbora, kada je ujedinio protiv sebe opoziciju, koju je u situaciju da odlučuje o bilo čemu dovela samo poslednja nada onog običnog, nestranačkog glasača da glasajući za njih radi za opšte dobro

Zoom

Slažem se sa Vučićem – samo »kompletan idiot« mogao je noću da ruši Savamalu. Još da saznamo ime tog idiota

Mi smo naš Dombas odavno izgubili i nema ovde te energije koja bi uspalila narod pospan u očekivanju da se otkrije ubica pevačice Granda, mada nam je to Vučić obećao "čim prođu izbori"

(Post)izborni dnevnik Đorđa Vukadinovića, poslaničkog kandidata DSS i urednika »Nove srpske političke misli«

»Strasna« nedelja

Šta se dešavalo tokom noći u kojoj se rodila "nova srpska opozicija" – i zašto je to važno

Intervju – Johana Haberer, pastor Evangelističke crkve u Nemačkoj

Crkva mora da se bori za slobodu medija

"Ne možete jednu veliku instituciju koja utiče na ljude, na mišljenje, istisnuti iz javnog prostora. Ona treba da se integriše, da argumentuje svoje stavove, da učine sebe razumljivom, da učestvuje. Onda se može reći: ‘Da li si čuo šta kaže patrijarh?’, i tada patrijarh mora biti spreman na kritiku. Kada nije u javnoj sferi, njega niko ne može ni da kritikuje. U našem sistemu, u Nemačkoj, normalno je da su predstavnici crkve prisutni u kontroli medija"

Tribina – Tačka susreta (2)

Dužnost umetnosti je da bude politička

Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine

Izbori 2016

Tuga pobednika

Kroz iglene uši provuklo se u Skupštinu više partija no što je želeo premijer Vučić, koji je tražio veću podršku, a dobio manje poslanika nego u sazivu 2014. Da li to znači nastavak vožnje aviona bez kontrole leta

Tačka susreta – Lik Albanca u srpskoj kinematografiji

Od Kapetana Lešija do Enklave

"Raspadom Jugoslavije, nestao je imperativ povlađivanja nadnacionalnom identitetu, pa Srbin u kosovskom filmu, kao i Albanac u srpskom, dobija dominantno, ako ne i isključivo političko obeležje, determinisano novom političkom situacijom. Zajednički jugoslovenski mit koji treba podržavati je nestao, pa je i film postao oruđe aktuelne propagande uslovljene politikom, odnosno sučeljavanja nacija kao otelotvorenje vekovnog sukoba apsolutnog dobra i zla. S obzirom na takve okolnosti, u analizi likova Albanaca u srpskoj i likova Srba u kosovskoj kinematografiji, nema mnogo čega neočekivanog, a svaki izuzetak samo ide u prilog onog filma koji izbegava nametnute zamke nacionalizma"

Izbori 2016

Šta čeka Srbiju

Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera

Zoom

Da li vam je žao Aleksandra Vučića – Svi su se, navodno, udružili protiv njega i na ivici je izbornog poraza. Kakva je svrha ovog kukumavčenja

Veća procentualna izlaznost povećava broj autsajdera, a onda Dontov sistem sliva vodu na levak koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke u kojoj su i Vuk Drašković, otvoreni zastupnik NATO-a, i Nenad Popović, prvak srpskog Boljšoj teatra