Sve bilo u totalnom nadmašivanju: na Vulin ministarstvu sve pojedeno; Šešelj, pri marševskom koraku naučno pit’o, Gde ćemo sad; Dačić svratio da ne kažu da nije svratio; na nezavisnom "Informeru" umetnica u domindžos haljetku; a kod Zoranah redovi nisu odujimali...
Smenom Nenada Golijanina sa mesta predsednika Odbojkaškog saveza Srbije ovaj sport se svrstao u red većine ostalih, u kojima je mnogo važnije ko koju politiku podržava od toga kakve rezultate donosi. Bivši prvi čovek organizacije smenjen je po modelu političke nepodobnosti
Posmatrano iz perspektive Evropske unije, postoji fenomen koji ponekad nazivamo balkanfatikom, to je fenomen određenog zamora od proširenja, od bavljenja Balkanom
Šta je "postsandinistički" DSS pravac? Povratak izvorima vere belanovičkih otaca: svi smo mi s Kosova, Srbija je deo Kosova (ne čak ni obrnuto), izvan Kosova nema ničega, posle Kosova život nema smisla
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv. Sve ovo liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu nikakvog epiloga neće biti
Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge
Tokom četvorogodišnje vladavine Srpske napredne stranke, Aleksandar Vulin uglavnom je sedeo u ne baš popularnim foteljama. Prvo se bavio Kosovom, onda siromašnima, nezaposlenima, bivšim borcima, izbeglicama iz Azije i Afrike. Iako je pitanje Kosova, blago rečeno, nerešivo, iako se siromašni i nezaposleni teško mogu i prebrojati, o mučenicima iz Avganistana i Sirije da ne govorimo, a pitanje boraca je, u stvari, pitanje da li je Srbija učestvovala u nekom ratu devedesetih što je otvaranje Pandorine kutije bez dna, Aleksandar Vulin, borbeni levičar, preživljava sve rekonstrukcije i nove sazive vlade
Ako bismo morali da sumiramo izjave Aleksandra Vučića sa konferencije za novinare u vezi sa Trepčom u jednu reč, ona bi bila – nemoć. Nemoć vlade Srbije da bilo šta preduzme po pitanju usvojenog zakona u kosovskom parlamentu
Duh trgovine kaže da bi Srbi napravili odličan posao da ključeve rudnika i prerađivačkih kapaciteta ustupe Albancima, ali ovde nije reč o trgovini već o politici, kako to uvek biva kada je o Kosovu reč
Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu
Na pitanje TV N1 kada dolazi u Srbiju, Karić 12. 10. 2016. kaže da se nada da će to biti vrlo brzo, i to ove godine
Ima li u izjavi Hašima Tačija da će poglavar Rimokatoličke crkve priznati Kosovo nešto vredno daljih razmatranja? Menja li se štogod u odnosim Srbije i Vatikana? Zašto rad međureligijske komisije o Stepincu može imati preglasni odjek, čak i ako komisija ne zaključi ništa
