Krajem marta ove godine, Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odjeljenje pokrenuli su novu seriju hapšenja bivših i sadašnjih policijskih službenika zbog sumnje da su, zapravo, članovi mafijaških klanova. Da li će i u kojoj meri nove vlasti u Podgorici ispuniti obećanja i očekivanja građana u domenu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Nakon skoro 30 godina Milo Đukanović, za koga su kritičari tvrdili da je političar bez ideologije, odnosno da je njegova jedina ideologija vlast, izgubio je poslednju polugu sopstvene ideologije. Međutim, podrška koju je Jakov Milatović dobio od gotovo svih konstituenata labave i često sukobljene parlamentarne većine, nakon predsedničkih izbora neće postojati. Biće to otvoreni sukob saveznika sa često dijametralno suprotnim političkim, ideološkim i svim drugim interesima. Već ovih dana svi će se vratiti ozbiljnom preispitivanju koliko je konačna pobeda nad Đukanovićem nanela štete svakom pojedinačno
Rezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”
Ovo nisu samo predsednički izbori. Ovo su izbori čiji će procenti dominantno odlučivati o rasporedu uticaja na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno i o daljem razvoju događaja vezanih za tehničku vladu Dritana Abazovića i posledicama neuspeha mandatara Miodraga Lekića. Oni će biti ključ razrešenja međusobnih odnosa političkih grupacija koje stoje naspram Demokratske partije socijalista
Novi politički blok će pokušati da potpuno okupira nekakav državotvorni, patriotski, najširi centar, a svi oni koji budu izvan njega biće predstavljeni, manje ili više, kao ekstremisti koji rade po stranim nalozima, bilo da su im šefovi, kako se to obično kaže, u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu ili Kinšasi. Dakle, oni koji nisu u njemu po definiciji će biti antidržavni elementi i izdajnici, uz izvesnu gradaciju
Čemu će služiti Narodni pokret za državu ovih dana nije baš najjasnije, pa ni viđenijim naprednjacima. Vučić kaže da pokret neće biti antistranački, već nadstranački. Opozicija je saglasna da se radi o novoj medijskoj manipulaciji i podvali. Da li će lični pokret predsednika Republike plaćati država ili Srpska napredna stranka, ni to se još uvek ne zna
“Naravno da je u interesu Srbije da ima dobre odnose sa Rusijom. Zidanje podrške Rusiji u srpskom društvu je, međutim, sistematski rađeno. Putin je dobio status i popularnost rok zvezde, kao da je Mik Džeger. Stotinu hiljada ljudi je dovođeno da ga vide. Broj susreta na državnom vrhu je prevazišao sve druge. U narativu o našim odnosima mi i Rusi smo postali vekovna bliska braća. Ignoriše se činjenica da nismo ni imali diplomatske odnose od 1917. do napada na Jugoslaviju 1941. od strane sila Osovine”
Predsednik Rusije održao je pred donjim i gornjim domom Dume i državnim i crkvenim vrhom govor o stanju nacije. BBC je njegov dvočasovni govor gotovo u celosti prenosio uživo, vojni i politički analitičari svih meridijana s pažnjom su slušali ne bi li prepoznali daljnje korake Kremlja na ukrajinskom ratištu i u sukobu sa Zapadom. Nisu imali šta novo da čuju
Od društvene fabrike napravio je privatnu kompaniju, od Košarkaškog kluba FMP napravio je Crvenu zvezdu, bio je za i protiv Miloševića, za i protiv DOS-a; preživeo je brojne afere i ozbiljne optužbe, a već deceniju je uz Vučića i naprednjake, što mu je omogućilo da vedri i oblači u domaćoj i regionalnoj košarci i da se sada ustremi na Evroligu, usput se koristeći svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, ne birajući često reči, baš kao što je radio tokom političke karijere
Dok traje rat u Ukrajini, Zapadu će u fokusu biti sprečavanje srpskog državnog vrha da se “u potpunosti ne svrsta na stranu Rusije, u atmosferi novog hladnog rata”, smatra profesor Bojan Pajtić. Ekonomija bi mogla da bude najveći izazov za vlast pošto su dramatičniji problemi za sada izbegnuti zbog srećnih okolnosti, mišljenja je Dejan Bursać sa Instituta za političke studije. Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže da je Srbiji ostalo veoma malo vremena tokom kojeg će moći da “muze sredstva EU”, a da se ponaša suprotno evropskim vrednostima. Narodni poslanik Demokratske stranke Nebojša Novaković kaže da će ove godine veliki izazov za Srbiju biti da “u hiperprodukciji svega neprijateljskog i zlog sa Zapada koja se fabrikuje za domaću javnost – niko ne nastrada”
Moskvi treba kraj rata, a Ukrajinci žele da se održe. Nema razloga da se veruje da će konačno rešenje doći brzo, niti da obe strane sada mogu da računaju da će imati snage i volje da učine neki presudan korak i postignu pobedu
Verovatno je za Kremlj jedan od elemenata koji su bili važni pre početka rata bila procena da će izazovi krize narušiti odnose u EU i NATO-u, da će dovesti do visokih tenzija između članica tih organizacija i drastično oslabiti ili čak srušiti savez protiv Rusije. Za sada, dokaza o tome nema i odnos Poljske prema Ukrajini, odnosno izdašna pomoć u sredstvima ratne tehnike, pokazuje da antiruski diskurs može da bude održiva osnova za saradnju tih zemalja
