Italijani nisu bili ni fizički ni tehnički dominantni, ali imali su hemiju i Enca Bearcota s petljom da potpuno nespremnog Rosija, krhkog krilnog napadača, uvrsti u reprezentaciju, prebaci u ulogu polušpica, što mu je ovaj zdušno vratio posle četiri sušne utakmice u samoj završnici turnira obezbedivši sebi oreol besmrtnika sa šest golova koji menjaju život i pogled na sve
Ko je više od dva puta slušao Vučića mogao je da ustanovi da "oni" svakakve pokore rade po Srbiji i da je pravo čudo da život pored "njih" takvih uopšte može da se odvija: "oni" su opljačkali narod, predali Kosovo, obogatili se, "oni" po društvenim mrežama pišu da hoće da ubiju i siluju Vučićevu decu, "oni" poseduju i drže pod kontrolom sve medije, "oni" drže i kontrolišu kompletno pravosuđe u Srbiji, "oni" se raduju svakoj novoj smrti, "oni" hoće da korona pobedi, "oni" hoće i Vučića da ubiju, samo da bi mogli da nastave da kradu… O svemu ovome sirote građane obaveštava par poštenih medija, koji se nepokolebljivo bore protiv moćne tajkunske medijske mašinerije i tako sprečavaju da tajkunski mrak pojede Srbiju
Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"
Prva žena doktor nauka u modernoj Evropi bila Romkinja Sofija Kovalevskaja; autor jedne od najprevođenijih knjiga na svetu, Hodočasnikova putovanja, bio je engleski Rom Džon Banjan; Romi u svojim redovima imaju i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovako se može nabrajati unedogled…
Ceo svet je kartonsko naselje, svi smo ljuta sirotinja, svi smo ružni i prljavi, a otac porodice je zao i obećava nam i mnogo gore dane
"Skoro da više nijesmo imali argument koji bi ljudima na vlasti sugerisao njihovu prolaznost, ograničenost. Sve su, godinama, završavali i kontrolisali – što u malobrojnom crnogorskom građanstvu i nije bilo tako teško – a budući da, većinom, nijesu ljudi koji razumiju Božije postojanje, pretpostavljam da ih ništa nije moglo spriječiti da sebi i svojoj vlasti, makar podsvjesno, pripišu božanska svojstva. Zato su, vjerujem, tako lako posegli da temu odnosa Crkve i države riješe na način kako su rješavali pitanje demokratije, medija, privatizacije i ekonomije. A to znači: jednostrano i nekompetentno"
Najava Ane Brnabić koja je rekla da Aleksandar Vučić najozbiljnije razmišlja o koaliciji za formiranje Vlade Srbije sa Aleksandrom Šapićem, te da je predsednik Srbije "teško podneo to što su visoki predstavnici SPS dali podršku nasilnim demonstracijama", može vrlo lako u cenjkanju sa SNS dovesti do toga da Dačić kao jedan od ustupaka ponudi na pladnju i glavu "gazda Noketa" i Surdulicu u paketu. Ukoliko pak socijalisti budu gurnuti u opoziciju, Novica Tončev će biti jedan od glavnih krivaca
Izložba "TANJUG javlja, rat je završen" priča o vremenu uspona, i o fotografiji koja, iako je nastala kako bi širila dobar glas o novoj državi, predstavlja i dokument i umetničko delo
Slika proglašenja pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u maju 2008. skoro da nema nikakve veze sa današnjom Srpskom naprednom strankom. Na primer, na njoj nema Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, Darka Glišića, Nikole Petrovića, četvorice kumova kumova Aleksandra Vučića, ljudi koji su mu mnogo pomogli u životu i karijeri, a i on njima, razume se. Čak i oni koji su "otišli" od njega kao što je Zoran Bašanović, Bratislav Grubačić ili Aleksandar Nikolić, nisu ni u jednom trenutku istupili javno i govorili o svom odnosu ili nesuglasicama sa Vučićem. Izuzetak je bio samo Saša Mirković, ali je brzo uhapšen, procesuiran i ućutkan, čime je poslata jasna poruka svima koji bi možda pokušali da pređu "na drugu stranu"
Ako dođemo na preko sto zaraženih i ako počnu da umiru ljudi, tog časa to postaje krajnje ozbiljno i tada je uporedivo sa bombardovanjem. Kada je bilo bombardovanje, mi koji smo bili najogorčenija opozicija Miloševiću rekli smo: sad je nacija ugrožena i to nije trenutak za unutrašnje političke obračune. Vučić pak bogoradi za solidarnost i jedinstvo, a pritom bljuje vatru na deo opozicije koji je, kako on kaže, ostrašćen, pun mržnje. To za njega nisu političari, to nije zajednica, to i ne pripada društvu
Aleksandar Vučić čuva mir, dovodi investitore, brine o narodu, u znoju lica svog nosi Srbiju na plećima, ali gotovo nikada ne stavlja svoj potpis na sporne ugovore i sporazume. Umesto njega potpisuju posilni. Kritičari veruju da se Vučić tako čuva od posledica nepopularnih dilova i korupcionaških poslova
Mada je bio urednik u najvećem delu svoje karijere, Dragoljub Žarković je svoj novinarski talenat pokazivao u veoma različitim formama izražavanja. Kao skupštinski izveštač u mlađim godinama, dobro je vladao ekonomskom tematikom. Jedinstven je bio i po svojim kratkim, takoreći haiku, uvodnicima pod naslovom od samo tri slova (vidi Boj, Dim, itd.), koje je dugo pisao u "Vremenu". Njegov kreativni rukopis pokazuje i neponovljivu sposobnost kombinovanja vlastitih komentatorskih ocena sa reporterskim pasažima koji govore sami za sebe, jer je on, zapravo, po vokaciji bio reporter. Često je svoje komentare svodio na predočavanje serije fakata uz jednu kratku poentu, kojom bi, kako je govorio, "zavrnuo mačku trepavice". Pišući pitke a ne didaktičke komentare, Žarković je radije pribegavao uravnoteženom rasuđivanju, duhovitom obrtu, pa i ironičnom otklonu nego prejakim rečima. Smatrao je da galame oni s malo talenta i malo vaspitanja
