Drugi svetski rat i današnji zakoni
Ko je sve ratovao u Srbiji
Ostavljajući po strani sam novouspostavljeni mehanizam kojim će pravo na restituciju imovine imati svi za koje nije dokazano činjenje ratnih zločina, ipak se javlja pitanje: na koga ovo danas može da se odnosi? Ko su zapravo kolaboracionisti? Kada i gde na teritoriji Srbije su delovali kvislinški pokreti? Koliko su masovni i koliko ih je uopšte bilo
Intervju – Borko Stefanović, šef pregovaračkog tima za pregovore s Prištinom
Barikade nisu cilj, već sredstvo
Neki od lidera sa severa Kosmeta misle da je u praksi moguće ostvariti nešto što je zapravo ostvarljivo samo u idealnom svetu njihovih stranačkih programa. Drugo, neki od njih misle da je pravi put ka ostvarivanju i našeg i njihovog interesa u antagonizmu
Evropska unija i sudbina evra
Svađa uz Odu radosti
Svadljiva konvencija kriznog menadžmenta – inspektori Trojke (MMF, EU, Evropska centralna banka) upozoravaju: Iza Grčke, koja duguje 145 odsto BDP-a, pojaviće se mnogo veći problemi, pa je pitanje ko će kome biti u stanju da pomogne, i kako. Evropa prolazi kroz dramu traženja rešenja za krizu suverenog duga u kojoj se prelamaju i krupna pitanja o budućnosti Evrope i evra. Ovde još nije predmet neke naročite javne pažnje pitanje kako stoji stvar sa Srbijom, čiji dug iznosi 14,75 milijardi evra ili 44,4 odsto BDP-a
Dvostruki veto u Savetu bezbednosti
Zašto kažeš Sirija, a misliš na Libiju
Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina
Srbija na rang-listama
Gde smo i kako nas mere
U zenitu evropsko-srpske drame oko preporuke za kandidaturu, beogradski mediji su prošle nedelje objavili ovogodišnju "Forbsovu" listu država prema uslovima za poslovanje koja je iznova pokazala da smo među najgorom decom. Kako Srbija stoji na ovoj rang-listi, a kako na ostalima
Vreme uspeha!
Poslovne vesti
Grčka groznica evrozone
Davljenik u crvenom mastilu
Korozivna nesigurnost prati krizu suverenog duga obeležena bojaznošću da nastupa debakl "državne akumulacije dugova" teške 7,8 biliona evra, strah da će Grčka bankrotirati, da će se zaraza preneti dalje i da će biti dovedena u pitanje sudbina evrozone. U utorak je agencija Mudis oborila kreditni rejting Italije, čiji dug iznosi 1,9 biliona evra, sa "Aa2" na "A2"
Intervju – Premil Petrović, dirigent
Suština komunikacije
"Siguran sam da će srpski i albanski muzičari otkriti sve ono što ih povezuje i staviti akcenat na to, a ne na ono što ih razdvaja kada budemo gostovali, na primer, u Briselu"
Evroskepticizam evroentuzijasta
I tebe sam sit Evropo
Datum početka pregovora već više niko ne očekuje, a optimističke prognoze kažu da bi se na pragu EU Srbija mogla naći najranije 2020. godine. To je već mnogo jači razlog za evroskepticizam ovdašnjih političara, jer – gde će oni biti za deset godina
Knjige – »Pozorište u okupiranoj Srbiji«
Vesele četrdesete
Veoma opširna arhivska dokumentacija koju je Boro Majdanac predstavio u knjizi Pozorište u okupiranoj Srbiji saopštava podatke o bujajućoj pozorišnoj kulturi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, o velikom broju umetnika-izbeglica koji su se doselili u Beograd, o velikom broju gostovanja, svedoči o bezbroj pozorišnih grupa, dečjim pozorištima, privatnim teatrima, seoskim pozorištima, o pozorištu Užičke republike...
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu