Samo široko i principijelno ujedinjena opozicija ima neke šanse. Sve ostalo je gubitnička strategija i igra mačke i miša kakvu smo gledali poslednjih nekoliko godina. Ili pak mazohističko čekanje da sa istoka ili zapada dođu neke "ljubazne čike" i ratosiljaju nas bede
Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina
U obe države gledamo vraćanje likova iz devedesetih godina prošloga veka, što u politiku, što u medije, uz ritualne sukobe u kojima su važni samo novo-stari vlastodršci, a ne građani kojima je uglavnom preko glave svega – i ustaša i četnika i partizana
Scenario na Starom gradu je pokvario "započete veze" između Demokratske stranke i pokreta "Dosta je bilo" i ponovo gurnuo u fokus neslogu u DS u, a od toga će se okoristiti samo Aleksandar Vučić. I inače je šef naprednjaka hteo da ispravi grešku koju je napravio posle izbora, kada je ujedinio protiv sebe opoziciju, koju je u situaciju da odlučuje o bilo čemu dovela samo poslednja nada onog običnog, nestranačkog glasača da glasajući za njih radi za opšte dobro
Ima jedna fotografija na kojoj Vučić i Martel ćaskaju na terasi kancelerata. Sve deluje prirodno i opušteno, kao razgovor ravnopravnih državnika. Ali ispod površine se nazire asimetrična međuzavisnost, odnos naručioca i kurira koji naručeno ima da isporuči, pri čemu su u Berlinu i štap i šargarepa, a u Beogradu prevladava svest o sopstvenoj zamenjivosti i spremnost da se stoga u saradnji ide do kraja
I "putinofilski" i "evroatlantski" podržavaoci lokalnog Samodršca olako žrtvuju unutrašnji demokratski karakter srpskog društva
Teško je zamisliti nešto više, dublje i sveobuhvatnije "sistemsko" od Beogradskog sindikata
Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
"Službena levica izdala je svoje ideje. U takvim uslovima stanovništvo se okreće onim snagama koje urlaju o otporu i koriste strah od daljnjeg osiromašenja. Ako levica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u šta se onda uklapa i mržnja prema izbeglicama"
To što postoji institut pozitivne diskriminacije zahvaljujući kome nacionalne manjine participiraju u zakonodavnoj vlasti, jer ne mogu da dobace do cenzusa od pet odsto, omogućava političkim predatorima šarenolikih biografija, koje samo zanima poslanička apanaža, da ostaju i opstaju na političkoj sceni
