Intervju – Slobodan Šijan, režiser

Tradicionalni avangardista

"Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije, konkurisao sam sa tekstom Svetislava Basare Diskopatija. Odbili su me, izabrani su neki drugi filmovi, svaki put te ćušnu za neki drugi put – malo me to i zamara. Zamara me i pitanje ‘kad ćete da snimite novi film’, stavlja te u neku luzersku poziciju. Ne želim da budem u toj poziciji, zato sam se i prihvatio tih drugih poslova, pisanja knjiga, izložbi i, verujte, da se mnogo bolje osećam. A film, ako nekom treba biće ga, a ako ne... "

TV manijak

Specijalne ili paralelne veze

Svaki povratak u Bosnu i Hercegovinu posle ratova, ili naročito posle ratova, ima karakter prustovskog traganja za izgubljenim vremenom. Evo nekoliko skica za portret "krajiške ljepotice" u kojoj sam odrastao

Intervju – Radoslav Petković, pisac

Književnost i istorija

"Istorija nije ciklična, pre se radi se o spiralnom kretanju. Dakle, i ako se desi nešto što izgleda kao isto, opet nije isto jer se dešava na drugom mestu spirale. A da li moji romani pričaju ili ne pričaju o današnjici, vezano je za to šta istorija jeste. Ja sam čak sklon mišljenju da moji romani isključivo govore o današnjici, čak i Savršeno sećanje na smrt, mada se taj roman zbiva u vremenu pada Vizantije"

Tržište gasa i Srbija

Kuda vode gasovodi

Da je kojim slučajem do sada izgrađen Južni tok, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simbolične količine, čime bi Ukrajina izgubila na strateškom značaju, a Rusija "pokupila šnjur": sa strane sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila namirena za sledećih tridesetak godina što bi, takođe, Rusiji na isti period obezbedilo sigurno tržište i – svi srećni. Svi osim "prekoatlantskog partnera" – Amerike, kojoj bi izgradnjom Južnog toka i marginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvučen značajan končić

Povodom izložbe »U ime naroda«

Ispovest omatorelog skojevca

Imao sam samo šesnaest godina kada se posle rata obračunavalo sa "domaćim izdajnicima". Pitam se šta bih činio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji su sarađivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno živeli sa svojim porodicama dok sam ja bio u nacističkim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao "u ime naroda"

Podsećanje

Odlazak Vlajka Stojiljkovića

Pre nešto više od dvanaest godina napustio nas je poslednji Miloševićev republički ministar unutrašnjih poslova, Vlajko Stojiljković. Njegov prethodnik Zoran Sokolović napustio nas je godinu dana ranije. Obojica su nas napustili svojevoljno i sopstvenom odlukom: pucali su sebi u glavu. Treba li država čija dva uzastopna ministra unutrašnjih poslova pucaju sebi u glavu, a jedan vršilac dužnosti ministra, baš nekako između njih dvojice, bude ubijen u piceriji (počinilac nepoznat) da se malo zabrine?

Kultura sećanja

Šmit, Šreder, Tito i Selman Selmanagić iz Srebrenice

Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND

SAD – Legalizacija mučenja

Kad cilj ne opravdava sredstvo

Mučenja, tajni zatvori, otmice – to je deo nasleđa vladavine Džordža Buša juniora. "Specijalne metode ispitivanja" su opravdavane ratom protiv terora i čuvanjem nevinih ljudskih života, u ime američkog shvatanja pravde činilo se, što je u pravnim državama inače odbačeno kao varvarski čin. Ali, kada se jednom dozvoli mučenje kao izuzetak, ono lako može da postane pravilo

Lisica i ždral

Netačna pitanja

Ne bi li stanovništvo moralo, kao nekada fluorografisanju, biti podvrgnuto obuci iz logike kako bi svaki građanin bio kadar da prepozna pitanja koja su pogrešna?

Kriminal

Šta je ostalo od Arkanove garde

Priča o Radetu Rakonjcu ubijenom 2. aprila u Beogradu priča je o najpoznatijem srpskom paravojnom komandantu, ikoni podzemlja i njegovoj privatnoj armiji; o osvedočenim kriminalacima, ratnim profiterima i ljudima svojevremeno hipnotisanim ratnom propagandom. Priča je to krvavija i mračnija od poslednjeg obračuna kriminalnih klanova

Navigator

Fama o teksterima

Arhitektura danas

Od Salona do stvarnosti

Arhitektura je u Srbiji marginalizovana, opterećena birokratskim tegovima, raznim interesima, ali i novim zahtevima vremena. Zašto je arhitekta danas gorki ovozemaljski svedok