Od sredine devedesetih, zastrašujuće posledice primene municije sa osiromašenim uranijumom izazivaju sve više nedoumica. "Vreme" će u narednim bojevima pokušati da što potpunije prikaže taj problem, već nazvan "atomska bomba XXI veka"
"Naše privrede su komplementarne, naše privrede trebaju jedna drugu, nemamo jezičnih barijera i, iako postoje još neka nerješena pitanja, mi više ne govorimo o normalizaciji nego o dobrosusjedskim odnosima"
Širak je već počeo emitovati signale da bi ovu veliku ulogu, u kojoj se našao zbog niza svojih golemih grešaka – ulogu "spasitelja nacije", mogao shvatiti i kao jedinstvenu priliku da završi neke svoje račune na desnici, posebno s centristima. Ovo je Pirova pobeda i za samog Le Pena lično. Le Pen je, naime, za čitave svoje političke karijere najdoslednije pobijao samog Širaka i ovaj mu je uzvraćao istom merom, a sada, neočekivanim svojim uspehom, tom svom smrtnom neprijatelju osigurava završnu pobedu
U Srbiji je registrovano oko 30 socijaldemokratskih stranaka. Njihova izborna moć je gotovo nikakva. S druge strane, građani Srbije su prilično naklonjeni socijaldemokratskim idejama. Šta tu onda ne štima? Centar za socijalne i demokratske studije, Centar za proučavanje alternativa i Fondacija "Friedrich Ebert" prošle nedelje su organizovali raspravu oko 50 naučnih radnika, predstavnika političkih stranaka i nevladinih organizacija. Donosimo neke delove iz uvodnih radova koji objašnjavaju aktuelnu dijalektiku neoliberalizma i socijaldemokratije i njen uticaj na političke procese u Srbiji.
Suočene sa sramotom koju su smatrale nepodnošljivom, holandska javnost i politička klasa nisu se smirile dok stvar nije isterana na čistinu. Kad je stvar isterana na čistinu, vlada je podnela ostavku; simboličnu, ispostavilo se, jer su izbori ionako sledili za mesec dana, ali ipak
"Mi smo u Francuskoj vrlo brzo, odmah 1945, shvatili da moramo da krenemo sa istinom o ratu, ali i sa pomirenjem. Tu retoriku o istorijskim nepravdama i stoletnim ognjištima svet više ne prihvata i ne razume"
Le Pen, Lagije i Ševenman, svaki s otprilike 8 do 13 odsto – srednjokategornici dakle – odlučivat će o drugom krugu, kao i oni neopredjeljeni. Jer, četrnaest gubitnika u prvome krugu – prema sadašnjim analizama javnoga mnijenja – predstavljaju čak 64 odsto izbornoga tijela
Radna verzija Zakona o dosijeima Državne bezbednosti Srbije spada među radikalnija takva rešenja u postkomunističkim zemljama: predviđa osnivanje posebne komisije Narodne skupštine koja bi sva dosijea – od 1945. do danas – preuzela i njima rukovala; predviđa takođe otvaranje dosijea onima o kojima su vođeni, ali i njihovo korišćenje u svrhe lustracije, što je već izazvalo užasavanje na raznim mestima, uključujući i Tamo Gde Treba
Isterivanje seljaka bez gaća na tržište ili pitanje najstrmoglavije od tranzicionih reformi
Postoji dobar razlog što se toliko skandala događa u hotelima. Zbog mnogo čega ljudi se tamo ponašaju znatno drugačije nego kod svoje kuće, što hotele čini zanimljivim
Srbija neće prihvatiti ništa manje od onoga što postoji u Evropskoj uniji, a to je zajedničko tržište koje podrazumeva jednu valutu, carinu i bankarski sistem. Ako se prihvati virtuelna zajednica, onda paritet ne može biti 50:50, nego 70:30 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Bez toga nema dogovora. Ukoliko neko pokuša da Srbiji nametne loše rešenje koje će je skupo koštati, tražiće se raspisivanje referenduma
Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.
