Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka
"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"
Dok protivnicima dominacije nemačke politike štednje Fransoa Oland uliva nadu, a razvoj političke situacije u Grčkoj, koja se nalazi na korak od ispadanja iz evrozone i u kojoj pobedonosna levica prkosi briselskoj tehnokratiji, bezmalo svima uteruje strah u kosti, budućnost Evrope opet zavisi od dogovora između Berlina i Pariza
Francuzi od svog novog predsednika očekuju da pređe sa reči na dela. Socijalisti širom Evrope želeli bi da jedna lasta ovog puta čini proleće. Konzervativne evropske vlade se nadaju da će se Olandova predizborna obećanja rasprhnuti pred tržišnom stvarnošću. Strepnja od sukoba Berlina i Pariza i da li će Oland pobediti vetrenjače
"DHL se već prilagođava u meri u kojoj je to moguće u određenoj zemlji. Mi u nekim državama koristimo sto odsto obnovljive izvore energije, ali u Srbiji to još nije moguće"
"Mlade koji se danas šetaju i slušaju muziku tako što između sebe podele dve slušalice istog telefona pa gajtani tih slušalica naprave slovo Y ja zovem ‘Y generacija’. Muzika koju slušaju obeležava njihov teren koji postaje nedopstupan za druge. To je grozno, ljudi po celom svetu hodaju sa čepovima u ušima! Šalju gomilu podataka jedni drugima, ali ne komuniciraju. Napišu SMS: sad sam u klozetu, sad sam u busu. To su samo podaci, tu nema ljudi. Ne kažem da svi treba da se držimo za ruke na ulici, ali kad bismo se makar malo bolje čuli..."
Žene imaju iracionalne ideje oko sopstvenog izgleda, pogotovo dok su mlade i lepe. Te ne sviđa joj se ovo, te ne sviđa joj se ono. Ranije, dok se znalo reda, lepo bi joj rekli da ćuti i da se pogleda u ogledalo
U dve knjige i na više od 1200 stranica nedavno su u izdanju Službenog glasnika i u prevodu Aleksandre Mančić objavljene sabrane priče Hulija Kortasara, jednog od najvećih pisaca XX veka
Poslednjih godina u Francuskoj se pojavio čitav niz časopisa za geopolitiku, društvena pitanja i kulturu koji neguju drugačiji pristup čitaocima, suprotan površnosti instant sadržaja kojima ih svakodnevno preplavljuju internet, televizija i dnevna štampa
Poraznu ocenu je rekla francuska sutkinja Simon Gaborio: "Članovi Visokog saveta sudstva su saglasni sa svim onim što se sada događa s reformom." Niti je napravljena lustracija – naprotiv, političke partije su krojile i kroje sudijske liste – niti znaju izabrani i reizabrani koji su kriteriji važeći, niti ima nezavisnog sudstva, niti ima vladavine prava za građane, pa ni za sudije. Homenovski rečeno – niko od nas nije njihov nivo
Ostali su Banket u Blitvi koji pobožno čitam jednom godišnje i Zastave koje takođe valja čitati jednom godišnje. I još svačega je ostalo, ali meni iz glave ne izlaze poslednje rečenice Banketa: "Kutija olovnih slova, a to nije mnogo... ali je jedino što je čovjek do danas izumio kao oružje u obranu svog ljudskog ponosa"
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
