"Svi potezi Đinđića i Koštunice u Vojvodini, naizgled međusobno suprotni, imali su zajednički imenitelj – da se spreči autohtono odlučivanje o kadrovskim pitanjima u Vojvodini. Postavljen je aksiom – u Vojvodini ne sme da se odlučuje ni o čemu"
"Prinudno odrastanje dece komunizma"; "Vreme" br. 564
"Bilo pa prošlo!" – rekao je dobro raspoloženi Milošević i stegao Koštunici ruku tako srdačno da se ovaj presamitio jeknuvši pred kamerama i pred desetinama hiljada Feketićana koji su prekinuli jesenju kampanju da bi odali počast zakonu i pravdi
Duga, dinamična i zanimljiva istorija Državne bezbednosti MUP-a Srbije od 1987. do 2001. jedva da je odškrinuta, a već su počeli da ispadaju leševi, droga, dosijei i svašta. Onda je u DOS-u procenjeno da se više isplati uzeti Službu takvu kakva je nađena, nego da čačkaju dalje; tako su se "legalisti" i "pragmatičari" složili oko "kontinuiteta", a ime Jovice Stanišića u svemu tome tako je upadljivo odsutno da to probija uši poput pucnja iz heklera
Neuspelo obaranje Zakona o radu bio je samo jedan u nizu pokušaja "tranzicionih gubitnika" da u sprezi sa "demagoškim elementima" unutar vladajuće koalicije vrate Srbiju u vreme pre prošlogodišnje oktobarske revolucije i sprovedu "reforme sa ljudskim likom"
Titoizam je za Srbe preminuo u Gospodu samo u onom delu u kojem im je smetao da se busaju u rutava obilićevsko-sinđelićevska prsa; ovih dana ćemo videti da li je JBT ipak još živ
U petak ujutro, kada su istražni organi upali u Mobtel, Kariću je postalo jasno da cilj cele operacije državnih organa nije da mu zaplene Mobtel, a da bi iz njega namirili poresku obavezu porodice – nego da je započela operacija širih razmera, u kojoj je naslutio da bi mogao ostati i bez imovine i bez para i bez izvora novih prihoda. Tada je verovatno i pala odluka o porodičnom bekstvu
Vlada je donela Program reorganizacije i strateške konsolidacije Grupe Zastava, nadležni su objavili spiskove neefikasnih i suvišnih, a socijalne institucije preuzele brigu o njima. "U početku sam bila u depresiji. Kad sam shvatila da nemam posao, pogledala sam u tri kivija koja mi rastu ispred kuće i pomislila: Bože, da li ću i smrt dočekati gledajući samo u ova tri drveta...", kaže Radmila Čović
