TV manijak
Vučić i pajaci
Dominacija Pinka, hapšenje u rijalitiju i samoubistvo u direktnom prenosu, samo su neki od događaja koji su obeležili televizijske programe u ovoj godini
Intervju – Branko Milanović, ekonomista
Za Srbiju je najveća opasnost u zatiranju institucija
"Ne verujem da Srbija treba da ima neku eksplicitnu politiku za smanjenje nejednakosti. Ona treba da ima politiku borbe protiv monopola, korupcije i kriminala, što su tri možda najznačajnija načina za bogaćenje i otuda raslojavanje stanovništva. Zatim, mora da ulaže mnogo više u javno školstvo da bi ono bilo kvalitetno i dostupno svima, što isto tako dovodi do smanjenja nejednakosti. I na kraju, da se trudi da ima što veću stopu rasta kako bi ti kvalifikovani ljudi imali gde da rade u Srbiji"
70 godina neidentifikovanih letećih objekata (NLO)
Ponovo o letećim tanjirima
Leto 1947. bilo je posebno po tome što su tada otkriveni „leteći tanjiri", ili su pak oni otkrili nas. U svom čuvenom svedočenju o letećim objektima nad planinom Rejnir, pilot Keneta Arnold daje ime ovom fenomenu tokom meseca juna, a već tokom jula desio se neobjašnjeni incident kad je nešto palo pored Rozvela. Činilo se da čovečanstvo nikad nije bilo bliže zvezdama, samo što su one bile te koje su se spustile na Zemlju
Strip
Transformacije i generacije
Pre pola vek strip se kupovao na kiosku po ceni od jedne užine, a danas u knjižari za mnogo više novca; nekad se štampao u četvorocifrenom tiražu, danas izdavač slavi ako proda 500 primeraka. Pa ipak, stripu kao da niko i ništa ne može
Intervju – Radina Vučetić, istoričarka
O čemu govorimo kad pričamo o Jugoslaviji
„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"
Brajan Ino – 40 godina od albuma „Before And After Science"
U plavoj budućnosti
Kad je godine 1977. izašao poslednji pravi rok album koji je potpisao Brajan Ino, malo ko se okrenuo. Mnogo godina kasnije, „Before And After Science" i ostali njegovi poduhvati sa pesmama čitaju se kao biblija postroka i vodič za budućnost, jednako izazovan kao i njegova slavna ambijentalna muzika koju je utemeljio kao žanr te vizionarski producentski rad
Najveća muzejska manifestacija u zemlji
U prvom planu – muzeji
Najopštiji zaključak i utisak o manifestaciji "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" onih koji je organizuju i realizuju je – dobro je što postoji, bez obzira na to što ponekad ne privuče onoliko publike koliko se očekuje
Haški tribunal
Kafanica, sudnica, ludnica
Snimak kako Slobodan Praljak ispija otrov obišao je svet i svakako nije nešto po čemu bi osnivači i osoblje MKSJ želeli da taj sud bude upamćen. Međutim, ovo spektakularno samoubistvo bilo je prilika za podsećanje na mnoge zločine HVO nad civilima u Mostaru, Gabeli, Dretelju, Lašvanskoj dolini i mnogim drugim mestima, kao i na ulogu pokojnog Tuđmana. Ti su zločini, u vreme kad su počinjeni, pali u senku reportaža iz opsednutog Sarajeva. Sada ih je Praljak doveo u prvi plan, što je verovatno jedina korisna posledica onoga što je uradio
Zimska olimpijada – Suspenzija Rusije
Koktel za šampione
Na Olimpijskim igrama u Južnoj Koreji neće biti ruske reprezentacije, ruske zastave, ruske himne, odlučio je Međunarodni olimpijski komitet. Rusiji se na teret stavlja da su se njeni sportisti sistemski dopingovali uz znanje trenera i nadležnih službi, da su varali i na OI u Sočiju. Ruski sportisti za koje ne može da se dokaže da su se dopingovali moći će da nastupaju pod neutralnom zastavom
Džimi Hendriks – 50 godina od albuma Are You Experienced i Axis – Bold As Love
Poljubac neba
Godina 1967. bila je godina Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix) – u maju i decembru objavio je svoja prva dva albuma, jer je tako nalagao ugovor sa izdavačem. Veća usluga teško da je mogla da se učini svetu, jer je baš njima u pravom trenutku muzički definisana nova epoha, koja je na ovim pločama našla svoj početak
Intervju – Dubravka Stojanović
Zašto bi se neko borio za nas ako se sami ne borimo za sebe
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo