Intervju "Vremena" – Milorad Veljović, direktor policije MUP-a Srbije

Srbiji nedostaje 14.000 policajaca

"Od planiranih i preko potrebnih 1348 ljudi, mi imamo svega 864, dakle 64,47 odsto, dakle nedostaje nam tih 480 ljudi. Da ih imamo, ovakve stvari ne bi se dešavale. Brigada, pritom, ima nešto veće plate (za oko 10 odsto) i dopunske koeficijente u slučaju da rade duže od 174 radna sata mesečno", kaže za "Vreme" Milorad Veljović, direktor policije MUP-a Srbije, nakon odbijanja Brigade policije Policijske uprave Beograda da izađe na teren zbog premorenosti i stresa

Intervju – Slobodan Gavrilović, direktor Službenog glasnika

Leksikografija u Srbiji

"Velikih državnih kuća, poput nekadašnjeg Nolita ili Prosvete, više nema, a privatni izdavači nisu zainteresovani za objavljivanje izdanja koja nisu profitabilna. To znači da država mora da stane iza jednog takvog ozbiljnog projekta kao što je Leksikografski zavod Srbije jer je to projekat od nacionalne važnosti"

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (11)

Vojska Srbije, drugi put u dva veka

Vojska Srbije postoji manje od dve godine, otkako se Crna Gora izdvojila iz državne zajednice. Kao vojska Srbije poslednji put je učestvovala u Prvom svetskom ratu (1914–1918), potom samo u sastavu oružanih snaga Kraljevine i dve-tri potonje Jugoslavije. Jugoslovensku narodnu armiju su početkom devedesetih godina nazivali "srbo-komunističkom" i "srbo-četničkom", ravnopravno i istovremeno. Vojska Srbije sada pokušava da se prilagodi novom vremenu

Zoom

Sreli se Amerikanac, Rus i Srbin – Kako je na kraju vica došla Dojče banka i pokazala nam razmere naše veličine

Raskid sa Srbijom većina žitelja Crne Gore doživela je kao skidanje tesne cipele posle dugog hoda, i politika Beograda mora se prilagoditi toj činjenici, što će teško da ide dokle god se ovde veruje, odnekud, da se ceo region vrti oko nas i da se mi tu nešto posebno pitamo

Intervju – Ljubica Miljković, kustos Zbirke jugoslovenskog slikarstva XX veka Narodnog muzeja u Beogradu

Hrvatska u Srbiji

"Naša izložba pokreće značajno pitanje ko čini srpsko, hrvatsko, slovenačko ili neko drugo slikarstvo. Po našem mišljenju, to su oni umetnici, bez obzira na nacionalnu pripadnost, koji su obogaćivali određene duhovne prostore, naravno i oni koji su u njima rođeni ili sa njima povezani školovanjem, životom i na druge načine"

Analize

Srbi i Putin

Odnosi Srbije i Rusije su se poslednjih godina dobro razvijali u nekoliko ključnih sektora, a najaktuelniji je taj što se politika Rusije na Balkanu podudara s težnjom Srbije da sačuva svoju državnu celovitost

Zdravlje u Srbiji

Zona slobodne trgovine

Srbija na otvorenom Balkanu

Čak ni uhodana "muzička banda" za nacionalističku larmu ovoga puta nije uspela ni u srpskim medijima da nametne "osvetničke teme" na terenu "ekonomskog patriotizma", jer je najveći broj ljudi sada već razumeo da su Srbiji neophodne strane investicije, pa makar one dolazile i iz Hrvatske i Slovenije

Energetski odnosi

Srbi i Rusi – gasovito stanje

Mada se čitaocu brzoplete štampe nameće utisak da će se Srbija "zahvaliti" Rusiji za "zaštitu Kosova" – putem nekakve privilegovane poklon-prodaje naših energetskih kompanija ruskim državnim firmama – nijedan pažljiviji pratilac izjava, i naših i ruskih visokih političkih i privrednih zvaničnika, neće (bar na energetskom polju) uspeti da pronađe oslonac za širenje takve teorije

Tribina – Put Srbije ka Evropi

Vreme izazova: „Šta bira Srbija“

Poslednja u prošlogodišnjoj seriji od pet tribina – u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" – sa zajedničkom temom – Put Srbije ka Evropi, održana je Paviljonu "Veljković" u Beogradu, u drugoj polovini decembra, u središnjici izborne kampanje. Učesnici tribine bili su Jelica Minić, naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, Srećko Mihailović, sociolog sa Instituta društvenih nauka, i Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". Glavno pitanje bilo je koliko je i kako tema evropskih integracija prisutna na izbornom tržištu političkih ideja i koliko je ta tema prisutna u srpskoj javnosti

Tribina Vreme izazova (2)

Deset godina diplomatskih odnosa Srbije i Hrvatske

Vreme – tribina Vreme izazova (1)

Deset godina diplomatskih odnosa Srbije i Hrvatske

Ove jeseni Srbija i Hrvatska obeležavaju prvu deceniju diplomatskih odnosa koji se već nekoliko godina kreću stabilnom, uzlaznom linijom, i pored otvorenih pitanja. Privredne i kulturne veze, preostala otvorena pitanja u odnosima između dve zemlje i vizija odnosa Hrvatske i Srbije u narednom periodu bile su glavne teme treće ovogodišnje tribine koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Fondacijom "Fridrih Ebert". Javni dijalog odigrao se 4. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u njemu su učestvovali Tonči Staničić, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji, Milan Simurdić, bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj, Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Zoran Milanović, predsednik odbora za međunarodne odnose Socijaldemokratske partije, i Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Moderatorka javne rasprave bila je novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević