"Na vlasti su ljudi koji su dosta vešto presvukli politička odela maskirajući se u nešto amorfno, prilagođeno savremenosti. To nisu više oni brutalni četnici kakvi su bili pre dvadeset godina, već neki iskrivljeni neoliberali balkanskog tipa koji pokušavaju da ostvare određenu komunikaciju s evropskim zemljama"
Evropska unija i Japan potpisali su prošle sedmice u Tokiju sporazum o slobodnoj trgovini, koji će obuhvatiti gotovo trećinu globalne privrede i pokriti tržišta u kojima živi više od 600 miliona ljudi. Ovaj sporazum tumači se kao odgovor na trgovinski rat koji je predsednik SAD Donald Tramp započeo sa gotovo svim tradicionalnim američkim partnerima
Enis Zebić, Jučerašnji svijet: Hrvatska, Durieux, Zagreb 2017.
U društvima koja vrednuju demokratske vrednosti, govor o publici je lak dokaz koji se nudi da bi se dao demokratski legitimitet svakoj izjavi, ma koliko ona bila (ne)utemeljena
Svetski kongres IFTR 2018 u Beogradu najnoviji je primer kako treba osmišljavati i koristiti potencijale kulture i stvaralaštva u promociji države
Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo
Uvođenjem protekcionističkih carina na čelik, aluminijum i brojne druge uvozne proizvode iz gotovo svih najmoćnijih zemalja sveta, predsednik SAD Donald Tramp naljutio je i saveznike i konkurente, a globalnu ekonomiju uveo u nepredvidljivu spiralu trgovinskih ratova
"Proširenje Evropske unije je ispravna ideja, kako za Zapadni Balkan tako i za Evropu, ali se ono ne događa jer je Evropska unija u krizi. Kriza ima tri komponente: prva je migrantska kriza, drugi problem je što evropske institucije ne funkcionišu, a treći – niko nije preterano velikodušan"
Debitantski roman Amerikanca Bena Lernera, smešten u savremeni Madrid, duhovita je i inteligentno vođena priča o odrastanju
Džon Konibir, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ajovi i autor knjige Trgovački ratovi, kaže da Tramp verovatno misli da mu veličina tržišta SAD daje puno moći u pregovorima u bilo kom trgovinskom sporu. Iako to može biti tačno u odnosima sa mnogo manjim, slabijim zemljama, to nije slučaj sa trgovinskim partnerima jednake veličine ili čak većim, kao što su Evropska unija ili Kina. "Ako nema velike razlike u ekonomskoj snazi, obe strane gube", ocenjuje Konibir
