Putinovo pozivanje na odluku Međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja kosovske nezavisnosti pokušao je da objasni pred srpskom javnošću samo ruski ambasador Bocan-Harčenko. Nije dobio priliku da to učini na nekom zvaničnom sastanku, već se morao zadovoljiti gostovanjem na TV Insajderu
“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”
Šolc je hladan čovek koji ume sa brojevima. Zavisnost od ruskog gasa, cena energenata, radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, i sa njim bi Vučić mogao da politčki trguje. Nevolja je što se tu više radi o tome šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije
Aleksandar Vučić tvrdi da mu ambasade neće sastavljati vladu. Kristofer Hil se slaže, ali ne razume „kako neko može da bude pristalica Rusije“. Zato gaji nadu da će buduća vlada zauzeti „novi smer“
Prelet lovaca MiG-29, zastarelih "Orlova" i još zastarelijih "Supergalebova G-4", nikog nisu mogli da fasciniraju. Međutim, to nije sprečilo Aleksandra Vučića da otvori rafalnu paljbu obećanja o nabavci skupih raketa, aviona, helikoptera
Da će posle razgovora Šolca i Vučića možda biti saopštene i neke važne vesti za Srbiju, pokazuje i promena termina konferencije za štampu, odnosno obraćanja naciji Aleksandra Vučića koje je bilo najavljeno za danas, da bi bilo pomereno za 6. maj, po Vučićevom povratku iz Berlina
U šturom saopštenju nakon razgovora pomoćnice američkog državnog sekretara za evropska pitanja sa predsednikom Srbije samo se u jednoj polurečenici navodi ono, što je svakako kao centralno pitanje bilo na stolu: odnos Srbije prema „situaciji“ u Ukrajini, tj. uvođenju sankcija Rusiji
U Prištini, na turneji po Zapadnom Balkanu i pred dolazak u Beograd u utorak, Pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid, rekla je da treba intenzivirati napore u dijalogu Beograda i Prištine koji bi trebalo da bude usmeren na uzajamno priznanje. SAD nemaju većeg saveznika od Kosova, rekla je Kosovska predsednica Vjosa Osmani
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da prijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiji i Republici Srpskoj imaju za cilj da "namame Rusiju na Balkan", a predsednika Srbije Aleksandra Vučića je nazvao "malim Putinom" i ponovio po ko zna koji put da je Srbija predstavlja pretnju za region. Na to mu je iz Beograda stigao odgovor da je on, Kurti, „mali balkanski Hitler“
Nakon pola godine pauze, predsednica Kosova Vjosa Osmani ponovo je najavila da Kosovo radi na pripremi tužbe za genocid protiv Srbije. Ova kosovska vlast na čelu sa Kurtijem ubeđena je da prethodna nije uradila dovoljno po tom pitanju
Ni šest meseci pregovora nije bilo dovoljno da se Beograd i Priština dogovore oko jednog pitanja – kako će u budućnosti izgledati registarske tablice. Ko je manje konstruktivna strana pokazaće vreme, a građani će i ubuduće stikerima morati da prelepljuju simbole Srbije odnosno Kosova prilikom putovanja preko graničnih prelaza. Tako će to privremeno „stiker rešenje“ ostati na snazi još neko vreme
Ni šest meseci pregovora nije bilo dovoljno da se Beograd i Priština dogovore oko jednog pitanja – kako će u budućnosti izgledati registarske tablice. Ko je manje konstruktivna strana pokazaće vreme, a građani će i ubuduće stikerima morati da prelepljuju simbole Srbije odnosno Kosova prilikom putovanja preko graničnih prelaza. Tako će to privremeno „stiker rešenje“ ostati na snazi još neko vreme
