Terorizam i klimatske promene najveći su problemi sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava. U cilju rešavanja tih problema, Ujedinjene nacije (UN) su u septembru usvojile Agendu za održivi razvoj do 2030. godine. Sedamnaest ciljeva ove agende moraće da postanu sastavni deo politike svih zemalja članica
Kada ovaj broj "Vremena" bude na kioscima, Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka odlučivaće o ulasku u sirijski rat. Vojnih protagonista sve je više, različitih interesa sve je više, potencijalna opasnost od najrazličitijih incidenata raste. Dok "saveznici" u borbi protiv Islamske države ne mogu da se slože oko toga šta zapravo treba da bude sa Sirijom, izbeglice i dalje hrle ka Evropi, a ID regrutuje sve više sledbenika
Na teritoriji građanskim ratom razorene Sirije vojno deluju članice NATO-a SAD, Turska i Francuska, a priključiće im se i Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka. Zapadnom savezu podršku pružaju Saudijska Arabija, Jordan, ali i Kurdi. Sa druge strane, Ruska Federacija tesno sarađuje sa Iranom i Irakom. Zvanično su se svi udružili u ratu protiv Islamske države (ID), dok nezvanično svako gleda svoj interes i više bombarduje sopstvene protivnike i protivnike svojih pulena nego ID: Zapadni savez armiju Bašara el Asada, ruski savez pobunjenike protiv Asada, a Turci uzgred Kurde, gde god stignu. Koliko je opasno toliko gomilanje različitih vojski na tako malom prostoru pokazuje uzbuđenje nakon što je jedan turski lovac oborio jedan ruski bombarder
Privrednom krizom načetu i razjedinjenu Evropsku uniju preplavio je talas izbeglica i na površinu isterao njenu najveću slabost: nacionalni egoizam koji otežava bilo kakav dogovor o bilo čemu, a samim tim dovodi u pitanje opstanak EU kakva danas postoji. A i to je daleko od lepe ideje o zajednici naroda koja počiva na solidarnosti i zajedničkom evropskom identitetu
Kao nikada u poslednjih nekoliko decenija, u Siriji se na malom prostoru sukobljavaju interesi brojnih moćnih država – Amerike, Britanije, Francuske, Turske, Rusije, Irana, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela. Lokalni rat odavno se pretvorio u globalno odmeravanje snaga
Sve se češće čuje da izbegličku krizu u Evropi treba rešiti na njenom izvoru – u Siriji. Sudeći po tome da tamo shodno svojim interesima iz vazduha bombarduju SAD, Francuska, Turska i Rusija, dok se na zemlji ne zna ko se sa kime bori protiv koga, talasi izbeglica će i dalje hrliti ka Evropi. Već sada narastajuće tenzije, nesuglasice zbog toga što Evropska komisija nameće obavezujuće izbegličke kvote i razmimoilaženja oko sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada u Siriji, ozbiljno ugrožavaju i inače finansijskom i dužničkom krizom ugroženo jedinstvo Evropske unije
Izbeglički egzodus sve više izvlači na površinu zlu krv unutar Evropske zajednice. Besne svađe oko kvota izbeglica koje bi trebalo da prime članice Unije, pljušte optužbe ko izdaje evropske vrednosti a ko ruši Evropu ignorišući zakone. Taman što su političari na Balkanu počeli međusobne odnose da opisuju kao "nikad bolje", zbog izbeglica je opet skočila tenzija između Hrvatske i Srbije. Ako je za ikakvu utehu, to ovoga puta nisu izbeglice iz srpsko-hrvatskog rata
Ako neko uzme da lista, ako ne nešto ozbiljnije, a ono barem neki stariji turistički vodič za Siriju, biće iznenađen koliko je tamo bilo očuvanih crkava iz prvih vekova hrišćanstva. Sirija danas vri od ruševina koje pričaju priče Novog zaveta. Sirijski hrišćani su u ozbiljnoj opasnosti i moguće je da će uskoro nestati
Kreće proboj izbeglica sa male železničke stanice u Tovarniku. Stampedo gotovo gazi jednog britanskog novinara. "Daj jeboga, pošalji ljude ovdje!", viče jedan žandarm svom pretpostavljenom. Ništa ne vredi. Očajni ljudi prolaze kroz kordon. Policajci sležu ramenima i sklanjaju se. Da batinaju izbeglice kao Mađari ili Makedonci, to Hrvatima ne pada na pamet
Kao da se ovde, na polunapuštenoj lokalnoj pruzi između Horgoša i Reskea, zatvara ulaz u Evropu. Pod niskim, tmastim nebom koje naleže na vrhove drveća, prizor deluje nadrealno, poput scena iz postapokaliptičnih filmova i knjiga: svet je razrušen, ostalo je samo malo netaknuto ostrvo koje veruje da mora da se ogradi jer na njegove granice nasrću divlji narodi
Umesto da rešava problem, premijer Viktor Orban vodi kampanju protiv izbeglica i tako povećava svoj rejting. Izbeglice dolaze i odlaze, ali mržnja ostaje
Od Alžira do Bangladeša, od Libije do zemalja podsaharske Afrike, na prste jedne ruke mogu se prebrojati države čiji stanovnici ne žele da život nastave na nekom boljem mestu. Da li zbog akutnih ratova poput onih u Siriji, Avganistanu, Iraku, Somaliji, Eritreji ili zbog nepodnošljive bede, izbeglima su zajednički očaj i beznađe koji ih guraju na puteve na kojima je ulog život, za koji većina veruje da ga je kod kuće već izgubila
