U internet kafe ljudi odlaze zato što nemaju pristup internetu kod kuće, zato što ne žele da njihovi ukućani vide šta ih na internetu interesuje, zato što su turisti ili naprosto zato što su željni društva. Svi ovi razlozi doveli su do pravog buma internet kafića u Srbiji
Povratak hrvatskih umetničkih dela, pitanje je dana. Preostalo je da se razreše neki problemi tehničke prirode pa da ova mučna priča bude konačno završena. Ostaje samo pitanje – šta će krenuti put Vukovara s obzirom na sumnje da je deo radova nestao, uništen ili opljačkan
U dugoj i pustoj Ulici novoj lupam na davno hicima izrešetanu kapiju kuće porodice Pajić. Na pitanje "poznajete li vi mene", i stari Nikola i njegov sin Rade (35) odrečno su vrteli glavama, ali je Nikolina supruga Milka odmah izgovorila: "Kako ga ne poznajete, on je 15 dana spavao s nama u podrumu pre deset godina dok su na Vukovar padale bombe. To je novinar..." U jesen 1991. Ulica nova vrvela je od naoružanih ljudi, paravojske i dobrovoljaca, uglavnom razuzdanih i pijanih, tako da je bilo veoma opasno uveče izaći na ulicu prekrivenu puščanim čaurama ispucanim u šenlučenju. Padale su granate iz haubica JNA ispaljene greškom nišandžija, a što je major gardijske brigade JNA Veselin Šljivančanin Šljiva nevešto pokušavao da prikrije. "To ustaški poljoprivredni avioni bacaju bojlere napunjene eksplozivom", objašnjavao je on mada na nebu nije bilo nikakvih letelica niti se čuo zvuk motora
Rusija je bila jedina zemlja koja je bila protiv da se Jugoslaviji otpiše 66 odsto dugova Pariskog kluba uz argument da još nije vreme za to. Sudeći po regovanjima domaće javnosti, otpis tri milijarde dolara nije dočekan kao neka velika vest. U naredne tri godine neće se više živeti od donacija, moraće da se radi. Jesmo li spremni za to
Bogoljub Karić i njegova ekipa nikako nisu uspeli da se snađu u vremenu posle 5. oktobra, kao što se ni najbolji dribleri po našim dvorištima često ne snalaze u velikim klubovima i na velikim utakmicama
Sistematski i godinama zloupotrebljavana i ponižavana, uplitana u nepočinstva i političke obračune, sa vrhom koji je ćutao kad je trebalo govoriti i obećavao ono za što je znao da ne može izvršiti, Vojska Jugoslavije bila je jedan od nosilaca politike Miloševićevog režima. Svoju ulogu u društvu i državi zato tek treba da pronađe
Brz odlazak "Dnevnih novina" u Carstvo Zasluženog Zaborava deo je šireg sindroma nemogućnosti zasnivanja mreže "opozicione" štampe na način na koji to njeni tvorci "osvetnički" zamišljaju
Imaju li stranke sa malom podrškom birača šansu da prežive cepanje aktuelne vladajuće koalicije ili im preti utapanje u neku od vodećih stranaka? Formiranje "trećeg bloka" jeste šansa za očuvanje identiteta patuljastih stranaka
Ništa tu nije slučajno: ni paravojna formacija iznenada zahvaćena "legalizmom"; ni nagla bolećivost ministara i načelnika; ni neskrivene simpatije nekih stranaka za oružanu pobunu; ni podudarnost političkih zahteva pobunjenika i tih istih stranaka; ni nervoza Zorana Đinđića koji je sa đavolom tikve sadio. Jedva je godinu dana prošlo od 5. oktobra, a smisao prevrata uveliko je revidiran: politička avet Slobodana Miloševića ukazuje se na horizontu, a DOS je paralisan od straha i nije u stanju da kontroliše Državnu bezbednost; Državna bezbednost ne samo što i dalje ima svoju oružanu ruku nego nije u stanju ni da je kontroliše. Došlo je dotle da ministar unutrašnjih poslova nudi ostavku pod pritiskom svojih potčinjenih. Postavlja se osnovno ustavno-pravno pitanje – ko ima monopol na primenu sile u Srbiji: država ili privatna lica?
Nakon što su se na većini fakulteta izborili za elastičnije uslove za upis naredne godine i dodatni ispitni rok, studenti sada moraju da se nose sa problemom o kojem u vreme protesta nisu razmišljali – previše ih je za kvalitetnu nastavu, a stečene povlastice nisu ih baš nimalo približile diplomama
Iz iskustva koje sam stekao jesenas u dijalogu sa sindikatima, čini mi se da je u širokim slojevima našeg društva dosta rasprostranjeno uverenje da je Tito opet među nama, pa da se može živeti na kredit i iznad produktivnosti rada. Još se klackamo između reformi i rumunskog populizma. Ne razumem ravnodušnost javnosti prema količini novca koji je Srbija dobila proteklih dana. Divno sam se osećao u Cavtatu pred 500 svetskih finansijera, ali mi je loše u društvu domaćih "primarijusa", kaže u intervjuu za "Vreme" Božidar Đelić
"Beograd ima 50.000 platežno sposobnih ljudi, spremnih da jednom nedeljno ili jednom mesečno dođu u naš centar", smatra Vladimir Kravčuk, direktor Merkatora za Srbiju. "Mislim da su ovde ljudi željni da kupuju robu u radnji, a ne kod švercera"
