Dok se lideri DOS-a bave nerealnim ambicijama i sitnim podvalama, niko ne pita ko bi i kako to u policiji bolje uradio od Dušana Mihajlovića, niti je do sada ponudio boljeg kandidata, ali ni program, ideju ili projekt. Kao da im je svima Slobov MUP sasvim dobar, samo da ga se dočepaju
Mene Srbija poslednjih mesec dana podseća na zemlju u kojoj smo svi jedna velika porodica i gde su javni napadi besa i ludila nešto krajnje normalno. Najčešći povod je odnos prema prošlosti (bližoj i daljoj) i lične netrpeljivosti odraslih ljudi
Donedavno se za prilagođavanje cena sezonskim rasprodajama brinula inflacija i skok marke na crnom tržištu. Stabilan dinar doneo nam je prave rasprodaje sa plakatima po prodavnicama i trgovačkom trkom u reklamiranju procenata sniženja, a odgovor zainteresovanih kupaca, mahom ženskog pola, nije izostao
"Uvijek sam govorio da sam građanski anarhista. Moja potreba za imanjem tutora nije velika, pa ni potreba za državom nije pretjerana"
U osnovi, čitava priča o ostatku DOS-a dala bi se sažeti u gornji naslov i stih poznate dečje pesmice. Stvari trenutno zaista tako stoje da iza dva glavna aktera srpske političke scene zjapi poprilična praznina, pa se tek onda u haotičnom nizu ređaju (pre)ostale DOS-ove vedete. Koštunica i Đinđić, njihovi odnosi, sukobi i primirja toliko zaokupljaju pažnju i energiju političke javnosti, da sva druga pitanja i ličnosti dobijaju svoj smisao tek s obzirom na ovaj fundamentalni rasap. Nije, međutim, obavezno moralo biti tako, i verovatno bi bilo bolje da tako nije ni bilo
Kada se slegla prašina posle svih razbarušenih, pa i uvredljivih izjava DOS-ovog razmaženog enfant terriblea, koga neki u beogradskoj čaršiji odavno nazivaju "praunukom po zanimanju", ostale su i neke ocene i pitanja u ovoj javnoj prozivci na koje "Vreme" pokušava da odgovori
Barem četiri štaba za specijalne operacije sada se takmiče da koji će od njih više srbijanskih novina, radija i televizija na brzaka smuvati i presaldumiti na svoju stranu
Izvod iz analiza objavljenih u servisu Medija centra
Promaja, najveći neprijatelj srpskog naroda, smatra se i najvećim neprijateljem srpske Elektroprivrede. U borbu protiv ove pošasti uključili su se i donatori iz sveta, ali iz vrlo prizemnih razloga – iskorenjivanjem promaje znatno se štedi energija
