Izložba – »Poslednja mladost u Jugoslaviji«, Muzej istorije Jugoslavije

21.decembar 2011. Saša Rakezić

Glasovi sa margine

Izložba u Muzeju istorije Jugoslavije sabira dokumente o postpank eri u Beogradu – fotografije, video-materijale, TV emisije, časopise, fanzine, plakate, stripove i tome slično – nastale u periodu od 1977. do 1984. Protok vremena učinio je da o jednom u suštini nevelikom pokretu nazvanom novi talas danas razmišljamo kao o nekoj vrsti klasičnog doba popularne kulture kod nas

21.decembar 2011. Đorđe Matić

Imena

Tribina

14.decembar 2011.  

»Put za istok«

Jugoslovenska popularna muzika u zemljama istočnog bloka

Koncert

14.decembar 2011. Dragan Kremer

Uporedi me

U petak će se u beogradskom Sava centru održati trubačka bitka bendova – Orkestra Bobana Markovića i rumunskog sastava Fanfare Ciocarlia

Radio Beograd

07.decembar 2011. Ivana Milanović Hrašovec

Signal koji traje

Među najvrednijim dokumentima arhiva Radio Beograda uvek se kao prvi ističe onaj koji je najstariji: snimak Artura Salivena (1888), engleskog kompozitora, koji je govoreći o izumu fonografa rekao da je "zadivljen tehnikom, ali i preplašen činjenicom da će biti zabeležena tolika bezvredna i loša muzika"

Pozorište

07.decembar 2011. Katarina Rohringer Vešović

Kud plovi ovaj brod

Dva rivalska pozorišta u Minhenu, Rezidenc teatar i Kameršpile, imaju nove direktore – Martina Kušeja i Johana Simonsa. Obojica su otvorila sezonu predstavama u sopstvenoj režiji, a rezultat je ilustrativan za dva estetski različita pristupa pozorištu

Intervju – Srđan Gojković Gile i Ljuba Đukić, Električni orgazam

07.decembar 2011. Dragan Ambrozić

Bliži suncu nego ikad

"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"

Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah

30.novembar 2011. Ivan Janković

Rođenje tragedije iz duha globalizacije

Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta