Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, preminula je u 58. godini života, posle duge i teške bolesti. Važila je za istaknutu braniteljku ljudskih prava u Srbiji i regionu.
Rođena je 1952. godine u Beogradu, gde je i završila Pravni fakultet.
Nakon diplomiranja zaposlila se u Privrednom sudu u Beogradu, kao pravni savetnik, a potom je radila kao viši saradnik u krivičnom i građanskom odeljenju Vrhovnog suda Srbije. Od 1996. godine bavila se advokaturom, otvorivši svoju kancelariju koja se specijalizovala za slučajeve kršenja ljudskih prava.
Uporedo sa pravničkom karijerom, Kovačević-Vučo je osnivala brojne nevladine organizacije i bila aktivistkinja raznih mirovnih pokreta. Između ostalog, bila je osnivač Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu, gde je bila šef SOS linije za pravnu pomoć žrtvama političke, etničke i diskriminacije na radu (1992–1995). Uz Sonju Biserko, Borku Pavićević, Sešku Stanojlović i Nikolu Barovića osnivač je i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a jedno vreme je obavljala posao generalnog sekretara i šefa kancelarije za pravnu pomoć u ovoj organizaciji.
Bila je predsednica izvršnog odbora Centra za tranziciju ka demokratiji.
U njenoj biografiji, na spisku organizacija čije je stvaranje inicirala nalaze se i Jugoslovenska akcija NVO, nezavisni sindikat „Nezavisnost“ i Komitet za ljudska prava, čija je bila predsednica (YUCOM, nekadašnji Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava). Kako je objasnila u jednom intervjuu, prvobitno ime je bila samo maska. „Komitet pravnika smo u to vreme iz marketinških razloga nazvali jugoslovenski, kako bi zvučalo jače. Pre svega smo imali nameru da koristimo pravnu metodologiju i da ustanovimo jedan centar koji bi se bavio pružanjem pro bono pravne pomoći za sve žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji. A nazvali smo ga ‘jugoslovenski’ da bismo zbunili vlast, jer je to baš zvučalo! A dok se vlast doseti da je u pitanju NVO, mi već imamo efekat u javnosti. Kasnije smo skinuli odrednicu ‘jugoslovenski’ iz naziva, ali je ostala skraćenica YUCOM koju i danas koristimo.“
Zajedno sa timom advokata YUCOM-a dobila je dva slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava. Takođe, zastupala je novinara Želja Bodrožića pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava i dobila spor protiv države Srbije. Iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, povodom smrti Biljane Kovačević-Vučo, saopštili su da joj duguju veliku zahvalnost jer je „uspela da pomeri granice pravde i prava za novinare Srbije“.
Aktivna i na ovdašnjoj političkoj sceni, Kovačević-Vučo bila je članica reformista Ante Markovića, potom Građanskog saveza Srbije, koji je napustila kada je došlo do rascepa u stranci (1996). Od 2007. godine članica je političkog saveta Liberalno-demokratske partije.
Ima sinove Novaka i Srđana.
Biljana Kovačević-Vučo preminula je usled komplikacija nakon transplantacije bubrega.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
