Osam timova za svetsku titulu: Koje reprezentacije su favoriti, a ko vreba iz senke

Svetsko prvenstvo ulazi u samu završnicu. Preostalo je još osam utakmica u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Od početnih 48 ostalo je osam najboljih koje konkurišu za titulu prvaka sveta. 

Evropa je pokazala da je fudbalski dominantan kontinent pošto je od tih osam reprezentacija čak šest evropskih. Južnoameričke reprezentacije su pale u odnosu na prethodne Mundijale, samo se Argentina plasirala u četvrtfinale. Afriku predstavlja Maroko. Severna i Centralna Amerika, Azija i Okeanija nemaju nijednog predstavnika u završnici SP.

Četvrtfinala su na programu od četvrtka do nedelje:

09.07. (četvrtak) 22.00: Francuska – Maroko

10.07. (petak) 21.00: Španija – Belgija

11.07. (subota) 23.00: Norveška – Engleska

12.07. (nedelja) 03.00: Argentina – Švajcarska

Duel starije sestre i mlađeg brata

Maroko je na prethodnom Mundijalu napravio iznenađenje plasmanom u polufinale. Ovog puta igra još bolje. Novi selektor Mohamed Uahbi prešao je s reaktivne igre na nešto aktivniji pristup, pa je Maroko tako opasniji u napadu. Uz to igrački kadar je za nijansu bolji nego što je bio slučaj u Kataru.

Potencijalni veliki problem za Uahbija može biti povreda novog napadača minhenskog Bajerena Ismaela Saibarija, koji je u osmini finala napustio teren zbog bola u zadnjoj loži. Strelac tri gola u dosadašnjem delu turnira će možda biti spreman za nastup protiv Francuske, ali se očekuje njegov ulazak s klupe. Uahbi će se tako verovatno odlučiti da startuje sa Soufanijem Rahimijem koji ga je zamenio protiv Kanade i odmah postao strelac.

Francuska izgleda najbolje. Tim Didijea Dešampa poseduje neverovatan napadački arsenal. Kilijan Mbape je do sada postigao sedam golova, dok je Usman Dembele dao četiri. Majkl Olise je s druge strane najbolji asistent turnira s pet asistencija. Iz drugog plana efikasni su Bredli Barkola i Dezire Due koji su postigli dva odnosno jedan gol.

Foto: AP Photo/Martin Meissner

Trikolori nisu imali ozbiljniji test, još od prvog poluvremena protiv Senegala u prvom kolu. Stoga slabosti Francuske nisu testirane. U utakmici s Marokom biće bitno kako će Adrijen Rabio i Aurelijen Čuameni kontrolisati sredinu terena, jer je afrička selekcija s iznenađenjima prvenstva, Ajubom Boadijem i Neilom El Aounijem, do sada u svim utakmicama diktirala tempo. 

Drugi segment koji Maroko može da napadne je pozicija levog beka. Dešamp ni sam nije zadovoljan opcijama na tom mestu, pa je tako rotirao Lukasa Dinja i Tea Hernandeza. Tu stranu francuske odbrane u četvrtfinalu napadaće fudbaler Real Madrida Brahim Dijaz, koji ima naviku ulaska u sredinu.

Za Maroko i potencijalno korišćenje mana Francuske najvažniju ulogu imaće Ašraf Hakimi, kapiten reprezentacije i fudbaler Pariz Sen Žermena (PSŽ). Hakimi, kao i u PSŽ-u, ima fluidnu ulogu, pa tako često menja pozicije i kretnje na terenu. Protiv Francuske će po potrebi igrati i na krilu i u sredini terena. 

Foto: AP Photo/David J. Phillip

Rivali su se sastali i na prošlom Svetskom prvenstvu u polufinalu kada su Francuzi slavili s 2:0. Oni su veliki favoriti i pred ovu utakmicu. Kladionice Trikolorima daju šansu za prolaz od 80 odsto.

Katalonija i Baskija na Valoniju i Flandriju

Španija je pokazala sve snage i slabosti koje poseduje. Ekipa Luisa dela Fuentea se muči s nisko postavljenim odbranama i limitirana je kada na terenu nije mladi Lamin Jamal. S druge strane, Španci su defanzivno stabilni, u dosadašnjem toku prvenstva nisu primili nijedan gol, a pokazali su i mogućnost da umaraju protivnike koje slamaju u finišu meča direktnim loptama.

Protiv Portugala videle su se mane španskog sastava. Selektor Portugala Roberto Martinez je uspeo da iskoristi defanzivno pasivnog Kristijana Ronalda koga je zalepio za štopera Španije Emerika Laporta. Tako je distribucija lopte iz zadnje linije španskog tima bila dosta otežana jer je Laport u dosadašnjem toku prvenstva bio primarni koridor za prenos lopte iz prve linije poseda.

Drugi važan faktor bio je Nuno Mendeš. Najbolji levi bek u potpunosti je parirao i zaustavio Jamala oko koga se zasniva napadačka igra Španije.

Foto: AP Photo/Erik S.Lesser

Dela Fuente je problem kompaktne odbrane Portugala rešio izmenama. Uveo je Ferana Toresa, Mikela Merina i Fabijana Ruiza koji su uneli direktnost u igru Španije. Upravo su te izmene donele pobedonosni gol, niz direktnih dodavanja i završni pas Toresa za Merina koji se odlično snašao u kaznenom prostoru i doneo Španiji pobedu.

Belgija nije izgledala dobro tokom grupne faze, dok su se protiv Senegala izvukla u finišu utakmice. Tim selektora Rudija Garsije se preporodio u duelu protiv domaćina SAD-a protiv koga je slavio ubedljivo 4:1. 

Garsija je protiv Amerike na klupi ostavio najboljeg strelca u istoriji nacionalnog tima Romelua Lukakua, kao i kapitena Kevina de Brujnea. Tako je dobio dinamičniju igru mlađih igrača koji su mogli da pariraju brzoj igri Amerikanaca.

Pored ograničenog kvaliteta zadnje linije, najveći problem za Garsiju predstavlja povreda Amadua Onane. Izostankom Onane Belgija gubi najveću snagu u igri, kontrolu na sredini terena koju je Onana uspostavljao sa saigračem iz Aston Vile Jurijem Tilemansom.

Reprezentacije Španije i Belgije sastale su se osam puta. Posle dve uvodne pobede Belgije na Evropskom prvenstvu 1980. i Svetskom prvenstvu 1986, Španija je vezala šest uzastopnih trijumfa. I u ovom susretu Španija je favorit, kladionice joj daju 75 odsto šansi za prolaz.

Viking napada Ostrvo

Engleska na Mundijalu izgleda veoma dobro. Protiv najtežih protivnika, Meksika i Hrvatske, dostigla je najviši nivo igre. Tuhel je ukomponovao celokupan napadački arsenal uprkos nepozivanju zvezda Kola Palmera i Fila Fodena.

Saradnja Harija Kejna i Džuda Belingema funkcioniše na najbolji mogući način. Njih dvojica se dopunjuju. Kejn se često s pozicije napadača spušta u dubinu i otvara prostor za utrčavanje Belingemu, koji koristi svaki metar slobodnog prostora. Najbolja ilustracija za to je gol Belingema protiv Hrvatske kada je Kejn izvukao Luku Vuškovića, a Belingem utrčao u nebranjeni prostor.

Selektor Tomas Tuhel je lepo rasporedio minute među igračima, tako da nijedno krilo nije odigralo više od 260 minuta. To može biti veoma značajan aspekt za nastavak turnira, jer pojedine selekcije u završnicu ulaze znatno istrošenije. 

Najveća slabost Engleske nalazi se u defanzivi. Selektor Tomas Tuhel kuburi s pozicijom desnog beka pošto je Džarel Kvansa suspendovan, dok su Tino Livramento i Đed Spens povređeni. Ipak, Ris Džejms biće spreman za duel protiv Norveške, prenose engleski mediji. 

Pred početak Mundijala govorilo se o potencijalnim iznenđenjima. Spominjali su se Ekvador, Kolumbija, Japan i Norveška. Nijedna od pomenutih reprezentacija sem Norveške nije napravila istorijski iskorak. 

Norveška je napravila istorijski rezultat pobedom nad Brazilom 2:1 i plasmanom u četvrtfinale Svetskog prvenstva. Skandinavci su preživeli pritisak Brazila. U tome se istakao golman Orjan Niland koji je odbranio penal i tri udarca ka golu.

Selektor Norveške Stale Solbaken je već na poluvremenu uvideo da mora da promeni pristup utakmici. Odlučio se za promenu krila, iz igre je izveo Antonia Nusu i Aleksandera Sorlota, a uveo Oskara Boba i Andreasa Šelderupa. Upravo su njih dvojica uneli dinamiku i oštrinu u norveške napade. U 79. minutu Norveška je imala napad tokom kog se Erling Haland nonšalantno kretao, u pravom momentu je ubrzao i skočio pored Gabrijela Magaljaeša i poslao centaršut Šelderupa u mrežu.

Po datom golu Vikinzi su nastavili s pritiskom na Brazil. Lopta je u 89. minutu ponovo stigla do Halanda koji je dokazao da mu je potrebno jako malo prostora, a Danilo mu je ostavio dovoljno i vremena i prostora, Haland se namestio i sjajno pogodio mrežu Alisona. Time je pokazana snaga koju Norveška ima u Halandu, koji ume da iskoristi i najmanji prostor koji mu protivnik ostavi. Do sada je postigao sedam golova, što ga stavlja na drugo mesto liste strelaca iza Lionela Mesija koji je postigao osam golova.

Foto: AP Photo/Pamela Smith

Ove dve selekcije sastale su se svega dva puta u prijateljskim mečevima 2012. i 2014. i u oba navrata je Engleska slavila minimalnim rezultatom. Kladionice i za ovaj susret daju prednost Englezima s 70 odsto šanse za pobedu.

Anarhija na kontrolu

Aktuelni prvak sveta Argentina je u SAD-u pokazala da ima velikih mana. Gaučosi nisu imali rivala iz reda 20 najboljih svetskih reprezentacija. Ipak, namučili su se i protiv Egipta gde su morali da se vraćaju iz minusa od dva gola (3:2) i protiv Zelenortskih Ostrva protiv kojih su igrali produžetke (3:2). Tako su iskoristili povoljnost žreba koji ih je doveo do četvrtfinala.

Trener Argentine Lionel Skaloni svestan je prednosti i slabosti ekipe, pa je protiv Egipta izveo sastav bez ijednog krila. Tako njegov tim ima najmanje centaršuteva od svih preostalih reprezentacija iako su dva gola u preokretu protiv Egipta postigli upravo iz centaršuta.

Foto: AP Photo/Jacob Kupferman

Lionel Mesi je i dalje glavni pogon ove ekipe, postigao je čak osam golova u dosadašnjem toku prvenstva, iako je promašio dva penala. Mesi u većem delu utakmice odmara, ali kada se uključi u igru još uvek predstavlja veliku pretnju po gol protivnika.

Južnoamerikanci su pokazali da loše trče defanzivnu tranziciju iz koje im je Egipat postigao dva gola. Švajcarska za taj aspekt igre ima nekoliko igrača koji su sposobni da istrče kontranapade, pre svih Ruben Vargas, Brel Embolo i Dan Ndoj. 

Pored kontranapada Švajcarska je disciplinovana ekipa. Murat Jakin je uspostavio kompaktnost linija koja je sposobna da upija mnogo napada protivnika. To se pokazalo i protiv Kolumbije u osmini finala kada je golman Gregor Kobel sačuvao mrežu.

Najveći problem Švajcaraca predstavlja nedostatak kreativnosti u poslednjoj trećini. Na to veliki uticaj imaju povrede Johana Manzambija, strelca dva gola na turniru, i Mihaela Ebišera koji predstavlja kreativnu osovinu tima.

Ove ekipe su se sastale dva puta na Svetskim prvenstvima, a Argentina je slavila oba puta. U Engleskoj 1966. pobedila je 2:0, dok je u Brazilu 2014. bilo 1:0. Svetski prvak u ovaj meč ulazi kao favorit s 75 odsto šanse za prolaz u polufinale.

Četvrtfinale pokazuje jasnu sliku ovog Mundijala. Kvalitet fudbala na turniru je visok, možda i najveći u poslednjim decenijama. Evropa je zadržala primat, dok Argentina i dalje pronalazi način da pobeđuje. Preostale utakmice neće rešavati samo individualni kvalitet. Francuska, Španija, Engleska i Argentina ulaze kao favoriti, ali svaka od njih ima određene slabosti koje protivnici mogu da napadnu. Upravo zbog toga završnica turnira donosi nekoliko taktički različitih duela u kojima će detalji odlučivati polufinaliste.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!