Stvarnost čudnija od fikcije

Kao da nam je život bio suviše monoton i da smo žudeli za novim senzacijama, prilično uzbuđenje a ponegde i uznemirenje poslednjih dana izazvala je organizacija od koje bi se to ponajmanje moglo očekivati, čiji je osnovni zadatak da takva komešanja u javnosti po svaku cenu izbegne, a svoje poslove drži ispod radara. Najčešće i doslovno. Ipak, pre nekoliko dana upravo Pentagon je izdao zvanično saopštenje i preko svoje portparolke Suzan Gof potvrdio autentičnost tri video-snimka koje su napravili piloti američkog vazduhoplovstva sa svojih aviona, na kojima se vide neidentifikovani leteći objekti, ranije poznati kao UFO, a od skora kao Unidentified Aerial Phenomena (UAP). Snimci su napravljeni između 2004. i 2019. godine i već neko vreme su deljeni na društvenim mrežama.

Ovakav neobičan potez vojske desio se samo nekoliko dana pre nego što će američkom Kongresu biti predstavljen nestrpljivo iščekivani izveštaj o ovom fenomenu. U avgustu prošle godine, američko ministarstvo odbrane formiralo je operativnu grupu UAPTF (Unidentified Aerial Phenomena Task Force) sa zadatkom da ove i slične incidente detaljno istraži i ukoliko je moguće utvrdi njihovo poreklo, sa obavezom da izveštaj preda Kongresu do sredine juna. Sadržaj izveštaja je, nimalo neočekivano, već procureo u medije, a najbrži je bio „Njujork tajms“. Po njihovim informacijama, izveštaj obuhvata analizu 120 neobjašnjenih slučajeva susreta mahom vojnih pilota i neidentifikovanih objekata. Operativna grupa je zaključila da nije našla dokaze da se radi o vanzemaljskim letelicama, ali i da se ta mogućnost ne može isključiti. Izveštaj takođe „apsolutno odbacuje mogućnost“ da se radi o američkoj tajnoj tehnologiji sa kojom piloti koji su snimili događaje nisu upoznati.

Troje od pomenutih pilota su u opsežnim intervjuima velikim televizijskim kućama potvrdili sve navode i izneli detalje svojih susreta sa nepoznatim letelicama. Dejvid Frejvor i Aleks Ditrih, piloti sa nosača aviona USS Nimic, govorili su o incidentu u južnoj Kaliforniji novembra 2004. kada su se sreli sa većom grupom letećih objekata, a poručnik Rajan Grejvs je vidno zbunjenom voditelju objasnio da on i njegove kolege slične susrete imaju gotovo svakodnevno i da to za njih nije nimalo neuobičajena situacija. Piloti su izneli i više tehničkih detalja – nepoznate letelice su najčešće veličine borbenog aviona ili kako su rekli „školskog autobusa“, imaju sposobnost letenja na malim i veoma velikim visinama, najverovatnije i van atmosfere, neke od njih se kreću i kroz vodu, snimljene su radarom, infracrvenim i običnim kamerama i nije moguće uočiti da imaju bilo kakvu naznaku pogona, motora, niti izduvnih gasova. Dejvid Frejvor je naveo da su letelice imitirale njegove manevre u vazduhu, iz čega je zaključio da su definitivno bile svesne njegovog prisustva. Više eksperata za vazduhoplovstvo, na osnovu brzine kretanja, manevarskih mogućnosti i drugih karakteristika ovih objekata, zaključilo je da se radi o tehnologiji koja je za barem dve generacije ispred one koju danas poznajemo. Slični događaji zabeleženi su širom sveta, a pre nekoliko dana čak su i kineski mediji preneli da njihova vlada veoma ozbiljno istražuje susrete njihovih pilota i neidentifikovanih letećih objekata.

Sa druge strane, mnogi naučnici iz različitih polja su sa punim pravom oprezni i podsećaju da ovi snimci ne predstavljaju potvrdu vanzemaljske posete ili bilo čega sličnog. Za to jednostavno nema uverljivih i nedvosmislenih argumenata, a znamo da krupne tvrdnje iziskuju i krupne dokaze. Takvih dokaza za sada nema, što i izveštaj UAPTF- a potvrđuje. Majkl Šermer iz magazina „Sceptic“ i Mik Vest, naučni publicista, kao potencijalna objašnjenja ovih fenomena navode moguću neispravnost radara i kamera, meterološke balone ili slične leteće objekte, dovodeći u sumnju ispravnost opreme na bojnim avionima i svedočenja pilota očevidaca. Rad ovih i mnogih drugih naučnika na razotkrivanju najčešće sasvim apsurdnih teorija i raskrinkavanju različitih prevaranata koji su izgradili svoje karijere na takvim teorijama svakako je dragocen i hvale vredan. Međutim, da nešto neobično leti iznad naših glava, u ovom slučaju ne tvrde istraživači amateri i preduzimljivi jutjuberi u potrazi za klikovima. Ovoga puta to kaže američka vlada. Što opet dovodi do paradoksalne situacije da dojučerašnji zakleti protivnici politike potpunog negiranja svakog incidenta koju je sprovodio Pentagon u pogledu neidentifikovanih letećih objekata, ufolozi i istraživači vanzemaljskog uticaja na Zemlju sada brane američku vojsku od napada delova naučne zajednice, koja je do pre doslovno nekoliko sati izveštaje vladinih agencija i vojnih struktura koristila kao jedan od najjačih argumenata u osporavanju teorija pomenutih lovaca na NLO-e.

Ali kako stvarnost ume često da bude (za)čudnija od fikcije, druga dva zamisliva objašnjenja ovih fenomena mogu biti barem podjednako uzbudljiva i neočekivana. Naime, ako nisu u pitanju vanzemaljci, niti tajni projekat američke vojske, postoje još samo dve mogućnosti – ili je neka od sila, čitaj Kina, manje verovatno Rusija, osvojila tehnologiju koja je ispred ove današnje, po procenama stručnjaka, najmanje dva veka ili se neko u Pentagonu samo šalio i radi se o njihovom načinu da razbiju monotoniju vojničkog života u mirnodopsko vreme. Obe ove mogućnosti podjednako su urnebesne i konsekventne. Ako je tačna prva, onda prisustvujemo pomeranju centra moći bez presedana u ljudskoj istoriji, jer je teško zamisliti da je neka svetska sila napravila takav proboj u samo jednoj uskoj oblasti kakva je aeronautika i razložno je pretpostaviti da su i na drugim poljima napravili revolucionarne pomake. A o posledicama druge, sasvim malo verovatne, ali bojimo se ne i sasvim nezamislive mogućnosti, bolje je da i ne razmišljamo.