Majstori napred, ostali…

I tako, Mihael Šumaher (Ferari) promeni gume četiri puta u toku jedne trke, napravi razliku od osamdeset šest hijada sekundi (izraženo u satima), pa osvoji šampionat. Ko zna koji po redu. Važilo je to do prošle godine. Sada – ne biva! Pri onome što sam prognozirao posle prve trke, ono da će Šumi napustiti F1 pre kraja sezone, ostajem i dalje, bez obzira na to što je novi bolid iz Maranela na stazi Šakir pokazao da ima potencijal. Ipak, više verujem šefu tima Reno Flaviju Brijatoreu, koji je onomad rekao da se „raduje što će Ferarijev dvojac uskočiti u nove bolide ranije nego što su to planirali jer je to znak da su na to primorani, a ne da su sto posto spremni“. He, he, zna majstor da proceni, nema šta!

Ali, da se vatim glavnoj temi. Nova pravila omogućila su da u prve tri trke čak pet timova ima vozača na pobedničkom postolju. To je rezultat dobre procene šefova čitavog spektakla da ujednače ne samo tehničke norme već i da podrede timsku taktiku pravom trkanju. A neki od „klinaca“ su pokazali ne da voze, već ga razvozavaju! Pedro da la Rosa (Meklaren), na primer, pravio je ršum na stazi. Akreditovani novinari su ga proglasili za „vozača dana“. Pa pobednik, Fernando Alonso (Reno) ili Kimi Raikonen (Meklaren), koji se sa desetog mesta dokopao trećeg. Rečju, imamo pred sobom više nego zanimljivu sezonu na čijem početku dominira Reno koji vodi u generalnom plasmanu timova.

„Ovo je treća uzastopna trka bez problema sa bolidom“, izjavio je Španac na zvaničnoj konferenciji za novinare. „Osvojiti 26, od mogućih 30 bodova na početku sezone je briljantan uspeh. To je kao san.“ Da u timu ipak sve nije baš kako treba pokazalo je odustajanje drugog vozača Đankarla Fizikele, kome je motor otkazao u prvom delu trke. I sam Alonso, koji vodi u generalnom plasmanu vozača, ipak je strepeo jer mu se činilo da je Šumi bio „brži na početku trke“, ali ga je tešilo to „što je staza teška za obilaženje“ i uverenje da je njegov bolid „bolji na duže staze od Ferarijevog“. Pokazalo se da je bio u pravu. Mihael Šumaher je u jedanaestom krugu odustao posle spektakularnog proklizavanja i izletanja van staze. Naime, krhotina sa asfalta je probušila hladnjak njegovog bolida, tečnost je zasula zadnji točak i – gotovo.

„Naravno da sam razočaran odustajanjem“, rekao je potom Šumi novinarima. „Očigledno je da moramo poboljšati pouzdanost bolida, ali sam uveren da ćemo s njim pobediti u nekoliko trka ove sezone. Još nije sve izgubljeno.“ Drugi vozač tima Baričelo samo je potvrdio da u Ferariju još nisu potpuno spremili F2005. Kuburio je sa menjačem na oba zvanična treninga, startovao je sa poslednjeg mesta, imao je problema i na samoj trci, ali je izdržao do kraja, doduše, ne osvojivši nijedan bod. Šefovi tima Tod i Bron gledali su na loš rezultat i sa vedrije strane govoreći posle trke da je „bolid ipak konkurentan“ i „da ima pozitivnih indikacija o napretku“, ali su ipak posredno optuživali „bridžston“ za loš početak sezone, jer je među prvih osam plasiranih na sve tri trke bio samo po jedan bolid sa gumama te firme.

S druge strane, po dobrim rezultatima početak sezone obeležava još jedna ekipa – Tojota. Njihovi vozači, Jarno Truli i Ralf Šumaher, pružaju veoma solidne partije, ovaj prvi čak sjajne, pre svega zbog činjenice da su u dobro pripremljenim bolidima. Naime, ovaj tim je čitavu prošlu sezonu koristio za „aktivno testiranje“, svesno je žrtvujući zarad ove, prvi su predstavili novi bolid još krajem prošle godine, a i ne žale novca. Rezultat – dva uzastopna druga mesta i tendencija ka elitnom krugu pobednika, Ralf je takođe skupio nešto bodića pa je ekipa na drugom mestu u generalnom plasmanu.

„Već posle polovine trke sam video da je besmisleno juriti Alonsa i čuvao sam drugo mesto“, rekao je Truli posle trke. „Ipak, fali nam to jedno mesto i moramo iz sve snage nastojati da ostvarimo i taj cilj.“ Mlađi Šumaher je zabrljao na prvom zvaničnom treningu, sjajno vozio drugi, a na samoj trci kroz cilj prošao četvrti, obećavši potom da je posle dve dobre trke na njega „red da se pojavi na podijumu u Imoli“.

Meklaren može i te kako biti zadovoljan rezultatom trke u Bahreinu. Raikonen je vozio agresivno, nije se libio da ulazi u duele, a tim je imao i najbolju taktiku svraćanja u boks na dolivanje goriva. Epilog, treće mesto i melem na ranu posle vozačkih brljotina i eksplozije gume na prethodne dve trke. Povređenog Montoju (zvanično pao i povredio se tokom partije tenisa, nezvanično ali prilično pouzdano – pao sa motora dok je vozio kros što mu je ugovorom strogo zabranjeno), De la Rosa je zamenio na pravi način. Do cilja je došao spektakularnom vožnjom, pravim trkanjem koga se publika i te kako zaželela. Uz to, vozio je i najbrži krug na trci.

„Sve vreme sam bio veoma zaposlen borbom sa drugim vozačima“, izjavio je prpošni Španac novinarima. „Dao sam sve od sebe da prestignem Satoa i Batona (BAR Honda), Barikelu i Vebera (Vilijams). Morao sam teško da radim da bih sa devetog došao na peto mesto i zahvaljujem timu što mi je pripremio pouzdan i brz bolid.“ Šef tima Ron Denis je zadovoljstvo izrazio pre svega zbog toga što su „oba vozača iskoristila pravi potencijal bolida“.

Od favorita najmanje je pokazala ekipa Vilijamsa, a tim Red Bula (bivši Jaguar) najprijatnije je iznenađenje. Ipak, valja na kraju reći i to da su nova pravila, pre svega ograničenja u broju guma po trci, ali i kada je aerodinamika u pitanju (podignut prednji deo bolida, „nemirniji“ zadnji), prosto primorala vozače da pokažu sve što znaju, da se podsete malo i caka koje su sami nekad koristili u kartingu, a sada je to specijalitet reli vozača, jer bilo je atraktivnih proklizavanja u krivinama i potom „smirivanja“ bolida. Sve je to na polzu ljubitelja Formule 1 koji sada imaju priliku i da bolje procene razliku u stilu i umeću svakog vozača ponaosob.

Sledeća trka Formule 1 voziće se 24. aprila za Veliku nagradu San Marina.