Treba li da biramo između bezbednosti i ljudskih prava? Ovo pitanje je još jedna lažna dilema koja se iz godine u godinu forsira u Srbiji. Smatram da još jednom treba pomenuti neke činjenice koje bi trebalo da su opštepoznate. Nema ljudskih prava bez bezbednosti, niti može biti bezbednosti bez ljudskih prava. Država je nastala tako što su se ljudi odrekli dela svoje slobode zbog bezbednosti. Ljudi su prihvatili da svoje odnose ne rešavaju silom, a državi je pripao monopol nad nasiljem, ukoliko neko ipak pokuša da krši norme ponašanja koje je država propisala. Svi plaćamo porez, između ostalog, da ne bismo morali sami da se bijemo protiv onih koji povređuju neko naše pravo. Država ima obavezu da svakome obezbedi nesmetano uživanje prava i da ga zaštiti ukoliko neko pokušava da ga omete u uživanju tog prava. Notorna je činjenica da svako, pa i LGBT osobe, ima pravo da na miran način iskaže svoje nezadovoljstvo, da ukaže na neki problem i da se slobodno prošeta ulicom.
Nova vlada Srbije se osramotila isto kao i prethodna jer je i ovogodišnju šetnju zabranila sa zastrašujućim obrazloženjem da ne postoje bezbednosni uslovi za njeno održavanje! Ako ova država nije u stanju da obezbedi jedan miran skup na kome bi se okupilo par stotina ljudi, šta je uopšte ona u stanju da uradi? Posebno zabrinjava činjenica da već godinama iste grupe prave nerede u kojima je bilo mrtvih i teško povređenih, krše prava građana i šire neku vrstu degenerisanog nacionalsocijalizma, a da država prstom nije mrdnula da ih u tome spreči. Naprotiv, parapolitičko podzemlje je, uz pomoć prethodnih obavljača najviših državnih funkcija, formiralo svoje političko krilo koje se sada prenemaže i objašnjava kako i oni „mirno izražavaju svoj stav“. Pre skoro čitavog veka nacionalsocijalisti su rekli da će ukoliko vajmarska demokratija bude dovoljno glupa da ih pusti da dođu na vlast tu šansu iskoristiti. Oni su je iskoristili, svi znamo kako se to završilo.
A kako ludilo nikada ne ide samo, nekakav „borac za ljudska prava“ poziva na paljenje crkava, organizuju se izložbe na kojima se Isus prikazuje na način koji vređa osećanja hrišćanskih vernika, država naravno ne reaguje. Kolateralne žrtve ovih budalaština, ni krive ni dužne, biće opet LGBT osobe, koje se samo zalažu da im se prizna pravo na normalan život.
Televizije su svakog dana pune „boraca za ljudska prava“ i „boraca za tradicionalne vrednosti“, ljudi se dele na one koji su za gej paradu i one koji su protiv, dok se PDV povećava na 20 odsto, ponovo počinju nestašice, sve cene skaču, hrana postaje luksuz, još čekamo početak borbe protiv kriminala… Aktuelni vlastodršci naivno veruju kako im ova situacija koristi jer ljudi ne obraćaju pažnju na bitne stvari. Iz ove situacije korist će i ove godine izvući parapolitičko podzemlje kome se pružila prilika da do mile volje bulazni o „porodičnim vrednostima“ i stiče jeftine političke poene.
Oštre reakcije iz Evrope i SAD u kojima se upozorava na slabost i nefunkcionalnost države koja nije u stanju da obezbedi održavanje najobičnije ulične manifestacije, tumače se kao zahtevi da se u Srbiju „uvede homoseksualizam“ i poruše „tradicionalne srpske vrednosti“. Evo još jednog dobrog povoda da se kaže ne Evropi i novom svetskom poretku!
Ono što Evropa od nas traži je zaista težak i neprihvatljiv uslov, to nije traženo ni od jedne države koja se do sada priključila EU. Bezdušni antisrpski lobi u Briselu traži, zamislite taj bezobrazluk, da poštujemo vlastiti Ustav i zakone! To neće proći! Imamo mi i bratsku Rusiju, pa neka se takmiče ko će više da nam pomogne!!! Svakome je jasno da je jaka i funkcionalna država direktno usmerena protiv srpskih nacionalnih interesa.
Krug ludila se širi, a lopovi trljaju ruke…
