Milorad Rašić,
profesor, priča o učenicima koji nisu skloni čitanju lektire, ali ima za to i rešenje:
„Najbolje je da se pročita knjiga u celosti, najviše informacija se dobija, ovo je nešto što nije dobro, ali opet bolje je da se pročita neko skraćeno izdanje, nego uopšte da se ne pročita.“
(„Blic“)
Zoran Simonović,
mašin-bravar, na pitanje koja od žena poslanika u novoj skupštini mu se najviše dopada, kaže:
„Elena Božić, nijedna nije baš po mom ukusu. Lidija je previše muškobanjasta. Video sam je nekoliko puta uživo i uopšte nije ženstvena, mada ne mogu reći da nije lepa, ali nije moj tip. Svetlana je lepa, ali je previše kompromitujuća. Dvoumim se između Nataše i Elene, ali ipak biram Elenu, jer je nekako najjednostavnija, a ja volim takve devojke.“
(„Kurir“)
Sulejman Spaho,
radnik iz Loznice, koji je već drugi mandat poslanik SRS-a, objašnjava zašto je tu:
„Znam da sam Srbin muslimanske veroispovesti, ali ne dozvoljavam da je neko veći Srbin od mene. Možda jeste veći musliman, ali Srbin, sigurno, nije.“
Amdžad Migati,
novinar, Jordanac, spoljnopolitički savetnik Tomislava Nikolića, takođe je radikalski poslanik:
„Normalno da se zalažem za stvaranje velike Srbije. Makar mi Arapi znamo da je srpski narod podeljen na veštački način. Ideju da svi Srbi, i pravoslavci i katolici i muslimani, budu u jednoj državi niko ne može da ospori. To je moja životna ideja i potpuno se poklapa sa težnjama arapskog naroda, koji isti centri moći, na isti način, drže rascepkanim. Ne daju ni Srbima, ni Arapima da imaju jedinstvenu teritoriju. Evo, sad hoće da otmu i Kosovo.“
Marina Toman,
Slovakinja iz Kovačice, ističe da je poslanik SRS-a zato što radikali sve nacije gledaju na isti način. i dodaje da je, naravno, i za veliku Srbiju:
„SRS ne pravi razliku između Srba, Mađara, Slovaka, Rumuna… Oni su pošteni, vredni. I apsolutno nije tačno da je Šešelj činio zločine po Vojvodini. Da je tako, nikad ne bih bila u SRS-u. To su samo priče plasirane od političkih neistomišljenika.“
(„Glas javnosti“)
Roksanda Đorđević,
„plavooka urednica i voditeljka kratkih vesti na Televiziji B92″, i devojka Aljoše Milenkovića, koji trenutno radi kao dopisnik Televizije Al Džazira“, priča:
„Aljoša je moja najveća podrška u svakom smislu. On ima razumevanja za sve što radim. Naravno, tu su mi i porodica i prijatelji. Aljoša kapira moj posao i naša interesovanja su bliska. Ne moram da mu crtam i objašnjavam šta radim. Podstičemo jedno drugo u našim poslovima i profesionalno se upotpunjujemo. Treba imati jakog partnera pored sebe. Aljoša je definitivno taj. Jer, ne može svako da shvati ustajanje u pola šest ujutru. Milion puta ga probudim tako rano, nekada i ne uspe ponovo da zaspi. Pričamo bukvalno o svemu.“
Kako provode slobodno vreme:
„Aljoša i ja smo u vezi godinu i četiri meseca. Živimo zajedno i najviše volimo naš mir, našu kuću, naš azil, našu privatnost. Uvek smo tu jedno za drugo. Šetamo se pored reka, na Adi, odlazimo na vikende van Beograda. Poslednji put smo išli na Bled. Bilo je božanstveno. Opuštanje, jezero, mir, tišina, drugačija kultura. Baš je bilo osveženje za oboje.“
(„Blic“)
Dragan Kojić Keba,
folk pevač koji će, kako je „Okružni sud u Beogradu odlučio, morati da prizna očinstvo nad Inom Jevremović“. Tim povodom Keba se obratio javnosti i konačno otvorio dušu:
„Tvrdim već godinama da dete nije moje, jer sam sa tom ženom bio samo jednom. Bio sam pijan, trajalo je pola sata, i bruka kako mi je pao i kako sam bio nemoćan s njom. Muka mi je bila od svega, jer je moja supruga Olja već sutradan saznala šta se desilo. Evo, prvi put joj se sada javno izvinjavam…“
(„Press“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije i lider Nove Srbije, na pitanje „šta mu toliko smeta kod Božidara Đelića“, kaže:
„Ma, ne smeta meni lično ništa. Svaka Đeliću čast, ali znate kako kaže naš narod: nije svako drvo za sviralo. Ne volim ja previše ljude koji ne poznaju Srbiju. Drugo, tu je problem Kosova, a tu zaista nisam siguran šta Đelić misli, a šta će da dela. Neka prvo postane premijer, pa posle može da obećava šta hoće. Znate, hoću i ja da budem centarfor fudbalske reprezentacije, ali to nije realno.“
(„Press“)
Olivera Kovačević,
TV novinarka, „plavokosa voditeljka britkog jezika“, govori o tome zašto je odlučila da se slika za „Plejboj“:
„Bilo mi je zanimljivo da vidim kako izgleda kad subjekat glumi objekat. Onda su se javili stručnjaci, školovani po kaldrmama, da kažu kako je užasno što se nisam skinula. Mislim da je veliki uspeh biti na naslovnici ‘Plejboja’, a ne skinuti se potpuno, jer to krši njihova pravila. Kako se izuzetku to odobrava, valjda bi trebalo da budem privilegovana. Posle tih fotografija konačno sam osetila da me ljudi poštuju.“
O braku:
„Shvatila sam da je za zajednicu potreban muškarac koji će da zameni sijalicu, ali sigurna sam da će i tada on pasti sa merdevina i razlupati koleno, samo da bi bio centar sveta. Zato i ne verujem u srećne brakove.“
Šta očekuje od svog partnera:
„Ništa posebno, samo da ne vozi moja kola.“
(„Story“)
Zoran Kiki Caušević,
perkusionista, govori o momentima kada je prisustvovao porođaju svoje žene Tijane Milošević:
„Stalno sam ponavljao: ‘Ajde maco, ‘ajde maco…, sve dok mi Tijana u jednom momentu nije rekla: Daj, bre, ućuti više! Kada sam ugledao sina, od sreće sam zaplakao, a dok sam presecao pupčanu vrpcu, babica me je opominjala: Gledaj ovamo, nemoj prste da mi isečeš.“
(„Story“)
Jelena Jakovljević,
vojvođanska lepotica, „lako je osvojila modne piste širom sveta, ali i srce arapskog milionera Saida bin Draija“:
„Said i ja savršeno funkcionišemo zajedno, bez obzira na to što nismo sa istog kontinenta i što smo različite veroispovesti. Poštujemo se, volimo i ni u čemu ne sputavamo jedno drugo. Saidu je fetiš jaka i samostalna žena, a meni moćan muškarac. Radimo na sebi i našem odnosu, veoma retko se svađamo i sličnog smo mentaliteta – našim venama teče vrela krv. Njegovi roditelji su me odlično prihvatili, jer im prija što sam vesela i njihovog sina činim srećnim. Oni se ne mešaju u naš život, niti mi u njihov i međusobno se volimo, cenimo i pomažemo. Svi kažu da ličim na arapkinju, ali ne verujem da je to bilo najvažnije kada smo se Said i ja upoznali, mislim da je presudio moj vedar duh. Ljudi vole iskrene veseljake, a ja sam upravo takva.“
(„Story“)
Radovan Vujović,
glumac i mlada glumica Nada Macanović, „dugogodišnju ljubav čuvaju sitnim nežnostima i dovoljno glasnim primedbama“:
„Nada nije baš najstroži kritičar. Kaže šta joj se ne dopada, ali uvek sam skeptičan. Mislim da stvari stoje dosta lošije nego što ona želi da kaže, iako je realna. Lično, ponekad preteram kad joj govorim šta ne valja, da bi ona što bolje shvatila u čemu je problem. Ona, međutim, ne pojačava svoje kritike iako ja to stalno tražim od nje.“
(„Gloria“)
Srđan Gojković Gile,
lider grupe Električni orgazam, odgovara na pitanja o „nekim sitnim stvarima“:
Ć kao „Ćirilica: Naše lepo pismo. Koristim je redovno, jedino štampana slova pišem latinicom.“
E kao „Evropa – Eh, ta Evropa. I stalno neke priče i rasprave oko toga. Samo gledam i čudim se.“
(„Gloria“)
Irena Mišović,
nekada manekenka, sada modna novinarka, „oduvek oblači i jede samo ono što je trendi“ i otkriva kako to u praksi izgleda:
„Stalno sam sama sebi šila garderobu jer je bilo moderno nositi ručni rad, baš kao i jesti hranu iz samoposluge. Svi smo se utrkivali ko će originalnije izgledati, bilo je nezamislivo nositi odeću koja nije makar malo prepravljena. Osamdesetih sam počela da gluvarim po kafanama sa umetničkom ekipom s kojom sam se družila. Najčešće smo išli u Manjež koji mi je ostao u sećanju pre svega po špricerima, kombinaciji pelinkovca i piva i zanimljivim filozofskim razgovorima koje sam uglavnom samo slušala. Svi u društvu su bili stariji i obrazovaniji. Među njima je bio i čuveni konceptualni umetnik i fotograf Dragan Papić, koji me je naučio da pijem kako niko ne bi mogao da me prevari i napije. U toj kafani sam prvi put probala pihtije. Prvo nisam htela ni da ih okusim, ali su mi rekli da moram i da se neću pokajati. Odmah sam ih zavolela i ne odbijam kad mi ih neko ponudi.“
(„Gloria“)
