Vesna Dedić,
TV novinarka, pozvana da kaže da li je psihoterapija moda ili potreba:
„Neophodna je kampanja za obraćanje psihoterapeutima i otvaranje ordinacija na radnim mestima i školama. Evo, ja javno priznajem da je meni potreban, ali želim da prođem bez prethodnog odlaska po uput kod lekara opšte prakse i da me ne košta 100 evra, jer ću onda radije sa detetom otići u banju.“
Aleksandar Simić,
kompozitor, o istoj temi kaže:
„Ako je psihoterapija postala trend u Srbiji, onda je to posledica ogromnog uticaja koji ima Holivud. Ne bi me čudilo da beogradski gangsetri, inspirisani Tonijem Sopranom sada imaju svoje terapeute – plavokose i dugonoge naravno.“
(„Evropa“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, na pitanje da li je ikada razmišljala da promeni boju kose i postane plavuša, kaže:
„Kada budem seda, volela bih da imam kosu kao Karl Lagerfeld. To mi je baš onako super. Otkačeno, a i praktično.“
Da li planira da se posveti nekom alternativnom poslu?
„Ne znam šta bih više. Ako me nešto isprovocira, što da ne. Trenutno učim. Šta, nije važno. Važno je da imam privatne časove po sopstvenoj odluci.“
(„Evropa“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
„popularna književnica, novinarka i TV autorka“, na pitanje šta joj je zapravo profesija, kaže:
„Ja sam književnica kojoj je novinarstvo hobi. Posle velike pauze, pre nekoliko godina sa velikim zadovoljstvom sam se vratila novinarstvu, honorarno i povremeno.“
(„Evropa“)
Nebojša Ilić,
glumac, otac i „simpatični bucko, mnogima poznat kao „kum sa televizije“, govori o vaspitanju:
„Vaspitanje dece je velika umetnost. Nemoguća misija. Plivanje između toga da znaju gde žive i šta se događa. Crkva je mesto koje ih štiti u svim vremenima, do kraja sveta. Ja se ne trudim da ih vezuje, oni sami idu tamo, to im je mesto slobode, radosti, igre i druženja. Tu imaju društvo, lepo im je, osećaju se slobodnim. To je stub za koji će se uhvatiti kada počnu vetrovi. A biće ih i leteće na sve strane. To je kuća kojoj će se vratiti.“
(„Ilustrovana politika“)
Marko Miljković,
od lokalnog lepotana iz Brusa postao voditelj emisije „Zvezde Granda“, na pitanje da li mu smetaju komentari da je glup, kaže:
„Ne smetaju mi uopšte! Zašto bi, neka misle šta hoće. Ali ja o sebi imam veoma lepo i visoko mišljenje i ljudi koji me vole imaju o meni visoko mišljenje, a to je jedino važno.“
(„Svet“)
Selma Bajrami,
jedna od devojaka iz Grandove produkcije, na pitanje da li joj je bivši muž vratio pare i automobil, kaže:
„Kao prvo on nikada nije raspolagao mojim parama, a kao drugo automobil je uzeo da bi se odvezao do svoje mame. Vratio ga je. Prijavila sam da smo se posvađali jer sam na taj način želela da ga kaznim i ponizim.“
Da li planira da uradi novi tetovažu?
„Razmišljam da na vratu istetoviram sestričinino ime. Tetovaže su živa zaraza, jednom kad kreneš, gotovo je, ne staješ!“
(„Svet“)
Danijela Vranić,
pevačica, inače na splavovima poznata kao „smerna i čedna“, ne poriče da je htela da šokira javnost kada se u Grandu pojavila u providnoj haljini:
„Omaklo mi se da se ta haljina providi više nego što sam mislila, pa čak i da je bilo namerno, mislim da to nije ništa loše. Bila sam maksimalno smerna sve ove godine, jer sam želela da gradim karijeru na kvalitetu.“
O željama:
„Da, ostvarila mi se želja da postanem bogata i poznata. Smatram da bogatstvo nije samo materijalno, bitno je i duhovno bogatstvo.“
Studira bankarstvo na Univerzitetu „Braća Karić“:
„Na kraju nastupa su mi značajna bankarska znanja da bih mogla da izbrojim novac koji zaradim.“
Da li je konj, koji je dobila za rođendan, najskuplji poklon:
„Kada bih merila finansijski, sigurno da jese, ali postoje neki sitniji darovi koji su mi bili draži od konja. Prijatelj koji mi ga je poklonio vodi računa o njemu, a ja imam vlasništvo nad njime. To je jako lep gest.“
Ne dematuje druženje sa Miloradom Ulemekom:
„Kad me povezuju sa tako uspešnim i lepim muškarcima, ne smeta mi.“
(„Ilustrovana politika“)
Sergej Ćetković,
„gorostasni pop pevač“, kaže da se pred svaki koncert pomoli i prekrsti:
„Kao i svaki pravi hrišćanin, verujem u Boga, pa mi je Očenaš obavezna molitva pred nastup. Nedavno sam na Danima estrade u Čačku zaboravio da se prekrstim i pao sam po izlasku na binu.“
Da li beži od svakodnevnih kućnih poslova:
„Volim da poslužim svoje prijatelje dobrim vinom i lozom, u čemu sam najveštiji, ali nemam ništa protiv ostalih aktivnosti kada ostanem sam u stanu.“
(„Story“)
Katarina Sotirović,
pevačica, otkriva romantične detalje veridbe sa košarkašem Aleksandrom Rašićem:
„Kao i većina devojaka koje uživaju u gotovo savršenoj romansi, potajno sam se nadala da će me Aleksandar zaprositi, ali nisam očekivala da će se to desiti posle samo šest meseci veze. Pre nego što je napravio taj korak, uverio se da je naša ljubav vredna svake žrtve i da bih zaista napustila sve i pošla s njim gde god ga obaveze odvedu.
Sve se desilo 16. marta oko ponoći, a moje ‘da’ za njegov rođendan bilo je pristanak da s njim provedem ostatak života. Budući da smo pre dva meseca počeli da živimo zajedno u stanu u kome je on boravio pre odlaska u Tursku, upravo tamo se i desio čin prosidbe. Vraćala sam se sa nastupa i javila se Aleksandru pred ulazak u Beograd, a pošto on nije bio kod kuće, rekao mi je da ni slučajno ne ulazim u stan bez njega. Sačekala sam ga, a onda doživela najromantičnije iznenađenje u životu. Potrudio se i oko večere, atmosfere i prstena. Zaprosio me je na najlepši mogući način, upravo onako kako sam to zamišljala kao devojčica.“
(„Story“)
Milan Purović,
fudbaler Crvene zvezde, „posle burnog ljubavnog života skrasio se pored bankarke Marine Rodić“:
„Moja voljena je bila sa mnom kada mi je bilo najteže. Bdela je uz mene dok sam bio u komi, za razliku od njenih prethodnica koje bi me u takvoj situaciji najverovatnije ostavile rekavši: Neka leži, probudiće se. Ona mi je non-stop donosila hranu u bolnicu, a i kasnije kada sam bio na kućnom lečenju. Zbog toga ću joj biti zahvalan do kraja života.“
(„Story“)
Ana Sofrenović,
„harizmatična glumica“, govori o svom srećnom braku sa kolegom Draganom Mićanovićem:
„Dragan i ja imamo dve devojčice čije prirode umemo da ispratimo, a one fantastično prate naše umetničke živote.“
(„Story“)
Saša Vidić,
modni kreator, o svom putovanju u Hong Kong:
„Ako nose garderobu s potpisom Luja Vitona, oni poseduju originale. Kod nas, od javnih ličnosti imaju ga samo Ceca, Elena Karić, Ivana Mišković, Verica Rakočević i Seka Aleksić. Znate, kada vidite na aerodromu nekoga pored dvadeset Luj Viton kofera, budite sigurni da nisu originali. Jer, te lutke bi morale da imaju mnogo para da bi im sakupljanje stvari te robne kuće bio hobi. Osnovna linija, jedna obična braon torba, ne može da košta ispod osamsto evra, kofer košta pet hiljada evra, pa neka mi neko objasni kako žena koja peva na stolu kod Žike u Dobanovcima nosi tako skup kofer.“
Za njega najupečatljivija scena sa tog puta:
„Nedeljom sve Filipinke, na hiljade njih, na prostoru kao od Slavije do Kalemegdana, sede na kartonima ispod ograđenih pasarela i pričaju, manikiraju nokte, jedu… pitali smo kako to da su odjednom prljave i zapuštene, kada su danima pre toga bile čiste i lepe. Ali, to su bile siromašne Filipinke, kućne pomoćnice, koje nedeljom imaju jedini slobodan dan i one se tada druže. Stekao sam utisak da su ipak srećne, jer žive u ludom i fascinantnom megalopolisu.“
(„Story“)
Vojislav Voja Nedeljković,
voditelj, govori o tome da li je bio u situaciji da proba drogu:
„Mnogo puta u životu sam bio u takvim iskušenjima, ali nikada nisam probao narkotike.“
(„Story“)
