Oliver Dulić,
ministar za životnu sredinu, na pitanje zašto ministarke finansija nema u javnosti:
„Ja razumem gospođu Dijanu Dragutinović, zato što je njoj najteže.“
(„Kažiprst“ B92)
Ivana Ilić,
„mlada Srpkinja rođena u Austriji, sa samo 13 godina postala je uspešna manekenka, dve godine kasnije počela je uporedo da se bavi novinarstvom i postala desna ruka vlasnika Fešn TV-a“, i o svom poslu kaže:
„Što su ljudi uspešniji, to su normalniji. Nakon svakog intervjua, oni ćaskaju sa mnom kao da se znamo ceo život. A otkad radim ovaj posao, shvatila sam koliko je svet zapravo mali. Jedan dan se s nekim vidiš na skijanju, drugi dan u Beču na balu, treći dan u Kanu, pa odmah na Gran pri trkama u Monte Karlu.“
O njoj drugi kažu:
„Najdraži kompliment mi je bio kada mi je jedan grof rekao da su moji intervjui zaista posebni i da samo sa mnom sav svetski džet-set tako opušteno razgovara i ćaska.“
Kako rade poznati u Srbiji:
„Moj zadatak bio je da stupim u kontakt sa Željkom Mitrovićem u vezi s lokalizacijom Fešn televizije za područje Balkana. Već prvi sastanak je bio uspešan i Željko nas je pozvao na predivan vikend. Samo nekoliko dana kasnije Željko, Mišel Adam, njegova verenica Maša i ja Željkovim privatnim avionom leteli smo u Monte Karlo, gde smo proveli dva dana na njegovoj prelepoj jahti. Uz to smo se dobro provodili na Džimiz žurkama i po Sen Tropeu. Zatim smo leteli za Beograd, gde nas je Željko fenomenalno ugostio, vodio na super žurke.“
(„Press“)
Halid Bešlić,
vlasnik mnogih hitova kao na primer „Neću, neću dijamante“, povlači se sa estrade i kaže:
„Razmišljao sam da operišem kapke, ali po čemu onda da me prepoznaju.“
(„Svet“)
Branko Ružić,
šef poslanika SPS-a, povodom imenovanja Zorana Lilića kaže da su „socijalisti uvek na odgovorne funkcije predlagali stručnjake“.
„Postavljanje Lilića na mesto predsednika UO Puteva mnogo će više pomoći tom javnom preduzeću nego njemu. Lilićeve sposobnosti iskazane su u dobroj komunikaciji s Libijom i drugim državama s kojima je ostvarena aktivna privredna, kulturna, pa i politička saradnja.“
(„Press“)
Ivana Mihić,
glumica, književnica, kolumnistkinja, pronašla je inspiraciju u životu jednostavnih ljudi:
„Jednostavni ljudi. Njihov angažman je ključna tačka oslonca svim vladaocima i poslodavcima. Jednostavni ljudi su svoje svakodnevne životne potrebe sveli na minimum, a na duhovni razvoj neretko se plaše i da pomisle, jer bi ih on mogao navesti na ozbiljna i bolna razmišljanja, i preispitivanja.
A jednostavnih ljudi je puna planeta.
Šta bi se dogodilo kad bi se svi oni odlučili, istovremeno, na kolektivnu planetarnu pobunu?“
(„Politika“)
Ljubiša Branković,
opštinski javni tužilac iz Paraćinu, priča zbog čega je Tužilaštvo pokrenulo postupak protiv dvojice mečkara:
„Lovni inspektori i policija prilikom hapšenja mečkara pronašli su medvede. Oni su čuvani u nehumanim uslovima, bili su neuhranjeni i vezani lancima. Kako se plašio da mu ne oduzmu mečku, Jović ju je krio u kanalu ispod jednog brežuljka u blizini njegove kuće. Ponekad ju je stavljao i u školjku fiće.“
(„Politika“)
Ljubica Mititikić,
vračara iz Male Kamenice, specijalizovala se za „odvezivanje muškaraca“, veoma čestog problema kod naših ljudi:
„Simptomi zavezanosti su očigledni i poznati: muškarcu je oduzeta moć u svakom pogledu, pogled mu je zamućen, vratne žile nabrekle, teško hoda, a o polnoj moći ne treba ni govoriti.“
Šta treba muškarci da znaju:
„Želela bih da skrenem pažnju svim muškarcima koji vole da švrljaju. Ni u kom slučaju ne treba da dozvole da im švalerka uzme pamet i da se do te mere zaljube pa da joj dozvole i ono što nikada ne bi trebalo. Pre svega mislim da ne treba da omoguće da im uzmu onu važnu ‘materiju’ uz pomoć koje mogu da ga ‘zavežu’. Treba biti obazriv do kraja, jer su švalerke umiljate i opasne. Ko se sa njima nije hvatao u koštac, taj ne poznaje njihove ćudi.“
Kakva nju iskušenja vrebaju:
„Biću iskrena pa ću reći da mi dolaze i takve žene sa molbom da ‘zavežem’ nekog njenog kobajagi prijatelja ili muža. Odmah im kažem da ja to ne znam da radim i da je to smrtni greh. Zastanu malo u dvorištu, okreću se, pa odu. Znam da odlaze kod neke druge vračare i ne odustaju dok ne obave posao. Nude novac, zlato, nude svašta… To ja ne radim, jer imam decu i unuke. Želim da ostanem poštena žena, kao što sam i bila. Želim svoj mir, pa ga i svakom drugom želim. A ovo, ovo su đavolje rabote. Ko šta traži, to i zasluži…“
(„Treće oko“)
N.N.
izvor zaposlen u kafani „Znak pitanja“, otkrio je da Patrijaršija ima ugovor sa kafanom „Znak pitanja“ da preko računa plaća službene troškove svojih vladika:
„Kada visoka sveštena lica dolaze privatno u kafanu, sami sebi plaćaju račune. Imaju oni u mantijama džepove, a u džepovima novčanike i ne daju da im drugi plaćaju hranu i piće. Ponekad, kad episkopi nemaju sitniji novac, račune umesto njih plaćaju njihovi đakoni. Mitropolit Amfilohije, koga naši gosti često nude da pije na njihov račun, prihvata da popije crveno vino, ali odbija da mu drugi plaćaju. Amfilohije ima običaj da konobarima kaže: ‘Deco, znate li vi ko ovde ima najviši čin?’“
Šta najradije jedu:
„Vladike slabo mrse, jer poštuju crkvene kanone i kalendar, pa redovno poste. A i jer većina episkopa SPC-a ima visok krvni pritisak, pa se paze da ne jedu slano i masno. Za Veliki post, koji je upravo počeo, vladikama smo pripremili divljeg šarana i pastrmku, monašku čorbu i pasulj prebranac. Episkop Artemije najviše voli šarana, a Hrizostom žički pastrmke i pasulj. Episkopi toliko vole prebranac da nas često opominju da pazimo da pasulja uvek imamo dovoljno.“
(„Večernje novosti“)
Jelena Karleuša,
pevačica, na pitanje šta, „po njenom mišljenju, tera partnere na preljubu i da li bi svom suprugu oprostila prevaru“, kaže:
„Odmah ću odgovoriti na drugi deo pitanja. Svom suprugu sam otvoreno rekla, ako nađe bolju ribu od mene, može slobodno da me prevari, ali, pošto bolje nema, ne opterećujem se tom tematikom! Muškarci varaju svoje žene kad se one zapuste, ugoje, pretvore u džangrizave babe, koje i ne pomišljaju na seks. Kada žena prevari, to znači da je pored nje bio idiot koji nije znao da je sačuva.“
(„Kurir“)
Saznajemo zašto je njen novi CD izdao City, a ne Grand:
„Saša Popović je kao neka robna marka koja je dostupna svima, trendi je, komercijalna, ali posle dva pranja se raspadne. Šanel je, s druge strane, skup, poželjan i nije dostupan svima, a to sam ja! Dakle, Grand sebi mogu da priušte svi, a Šanel, odnosno mene, ne mogu. Mnogo košta i ne raspadne se posle druge ili treće upotrebe. Jelena Karleuša vredi i trajaće, dok ‘zvezde Granda’ nestanu posle jedne sezone.“
(„Svet“)
Dobrivoje Budimirović Bidža,
bivši gradonačelnik Svilajnca, na pitanje da li se pomirio sa Draganom Markovićem Palmom iz Jagodine:
„Nisam. Nisam se ja ni svađao s njim. On je sam sebi odabrao put kojim će da ide. On je sada veliki Evropljanin. Srećan mu put! Srpski narod ima izreku: ‘najteže je kad opanak postane cipela i ne zna više da li se šnira ili zakopčava’.“
(„Kurir“)
Milan Babović,
dvadesetdvogodišnji sin poznatog crnogorskog biznismena i rođak čuvenog fudbalera Stefana Babovića, „zatreskan u Anu Nikolić, pevačicu, na popularnom Fejsbuku poslao je rimovanu bračnu ponudu“. Na novinarsku konstataciju da bi sve ovo mogao da bude samo trenutni hir koji će ga ubrzo proći, mladić odlučno odgovara:
„Moji pokušaji da osvojim Anu nisu nikakva faza, već realna inicijativa za dobijanjem onoga što bi mi najviše prijalo – da pored sebe imam najlepšu ženu sa ovih prostora, koja je pri tom veoma kvalitetna osoba. Obećala je da će doći u neki od mojih hotela, a tamo je već sada željno iščekuju svi – od vratara, preko šefa recepcije, sobarica… Kada je svi oni usluže, biće potreban samo jedan poziv i dobiće specijalitet kuće: vlasnika na ražnju.“
(„Svet“)
Jelena Jakovljević bin Drai,
„naš uspešan top-model i poslovna žena“, otkriva šta njoj i suprugu Saidu znači broj četiri:
„Zvanično smo se venčali 25. decembra prošle godine, igrom slučaja baš na četvrtu godišnjicu zabavljanja, a nekako simbolično, za svadbeno veselje odabrali smo četvrti april ove godine. Ima tu lepe simbolike. Said je, dok je igrao polo, na dresu nosio broj četiri, želimo četvoro dece, tačno četiri godine smo se zabavljali pre braka, a i naše porodično imanje udaljeno je tačno 44 kilometra od naše kuće.“
(„Story“)
