Nenad Milosavljević,
frontmen grupe Galija, koja je bila poznata po podršci koju je godinama pružala SPS-u i JUL-u:
„To su gluposti. Galija nema čega da se stidi, jer je uvek svirala za svoju publiku, i nikada nismo bili članovi nijedne stranke. Devedesetih smo nastupali u organizaciji državnih i gradskih institucija, ali se nismo bavili time koje su partije bile u pitanju. Da sam stvarno bio u sprezi sa SPS-om i JUL-om, danas bih bio bogat čovek!
Bilo je ljudi koji su nam zamerali zbog tih koncerata, a najsmešnije mi je bilo kada su nas napadali zbog sviranja na mostovima za vreme bombardovanja – pa mi se time ponosimo, i opet bismo ako, ne daj bože, zatreba, to učinili!“
(„Kurir“)
Gde su bili od 2000. godine do sada?
„Više od pet godina je prošlo od poslednjeg albuma Galije. U međuvremenu, neprekidno sam radio, ali sam bio van medija. Mi smo 2000. započeli turneju po Republici Srpskoj i svirali isključivo na slavama iz tradicije srpskog naroda.“
Zašto su spotove snimali u Trebinju?
„U Trebinju smo bili najviše inspirisani i tamo smo snimali spotove. Ljudi su bili predusretljivi pa su čak za potrebe spota Vera smanjili nivo veštačkog jezera za tri metra.“
(„Blic“)
„Kurir„,
u svom prepoznatljivom stilu, komentariše vest o poklonu koji je Boris Tadić dobio od Silvija Berluskonija:
„Predsednik Tadić odneo je na poklon italijanskom premijeru figuricu sa motivima iz Miroslavljevog jevanđelja, a zauzvrat je dobio dve svilene kravate. Za Berluskonija, koji je inače jedan od najbogatijih ljudi u Evropi, kravate pravi najbolji majstor iz ekskluzivne radionice ‘Marinela’. Tako na etiketi kravata koje je Tadić dobio na poklon piše ‘E. Marinella per Silvio Berlusconi’, kaže za ‘Kurir’ jedan od bliskih saradnika predsednika Srbije.
Predsednik Tadić će odmah po povratku u Srbiju prijaviti ovaj poklon Republičkom odboru za sukob interesa, kao što je, da vas podsetim, prijavio i svileni ćilim koji je prošle godine dobio na dar od predsednika Libije Moamera el Gadafija.“
(„Kurir“)
Zvonko Đukić,
poznatiji kao Đule Van Gog, „zajedno sa momcima iz grupe ovih dana je završio pesme za svoj novi album“. Na konstataciju da deluje kao da je nečim revoltiran, kaže:
„Nažalost, kultura našeg naroda je završila na kiosku. Danas se diskovi, filmovi i knjige prodaju na kiosku. Očekujem da će se u dogledno vreme predstave i koncerti održavati ispred kioska. To me obeshrabruje, ali naravno neću se predati.“
(„Blic“)
Jelena Jevremović,
pop pevačica, „u poslednje vreme radi punom parom. Priprema se za Budvanski festival na kojem će pevati pesmu Dah na obrazu, a očekuje je i duet sa tatom Mikijem, koji će se uskoro naći na njegovom oproštajnom albumu“: „Njegova želja je da snimimo duet i uradiću to sa zadovoljstvom. Tati je dosta estrade, pa je zato rešio da se povuče sa scene. Snimio je u karijeri više od 200 pesama, mada, poznajući ga, mislim da će umreti sa mikrofonom u ruci!“
(„Večernje novosti“)
„Glas“
u tekstu „Mladalačka vojnička manguparija ili norveški zaokret“, navodi „reagovanje na poruke norveških ‘muzičara’, pripadnika KFOR-a“, u pesmi koja se vrti na internetu a snimljena je u leto 2004. godine:
„Pesma Kosovo, u izvođenju Šiptar bojsa, novoformiranog benda ‘regrutovanog’ od norveških pripadnika KFOR-a na Kosovu, preti da rasprši sliku o Norvežanima kao proverenim prijateljima Srba i retkim kforovcima koji su s kosovskim Srbima bili u prisnim odnosima. ‘Hit’ je lansiran, nema sumnje, u bezbrojnim časovima dokolice norveških mirovnjaka, razmeštenih na prostoru između Prištine i Kosova Polja. Time oni prave parodiju na svoju misiju, Kosovo i svoj boravak na njemu i izazvaće, po svemu sudeći, veliku štetu, bez obzira na to što će komanda Kfora i pretpostavljeni sve to opravdati ‘meteoropatijom’ i prolećnim suncem koje je ‘opalilo’ skandinavske momke. Ipak, čak i da taj i slični izgovori ‘legnu’ kako se ne bi remetili tradicionalno dobri norveško-srpski odnosi, stih o ‘Obiliću, kučkinom sinu’ za većinu kosovskih Srba je uvreda kakvu još nisu doživeli od međunarodnih mirovnjaka.“
Ranđel Nojkić:
„Ako im je namera bila da se bune zbog svog boravka daleko od zemlje, onda su morali da pomenu Skenderbega i Adema Jašarija, a ne samo Obilića. Pa, oni su ovde, valjda, i zbog Srba i zbog Albanaca.“
Zoran Dragišić,
vojni analitičar, „za razliku od većine sagovornika ‘Glasa’, kojima se na pomen skandalozne pesme norveških pripadnika digla kosa na glavi, misli da bi Srbija i Srbi s Kosova mogli da ostvare veliku korist od ovog slučaja“:
„’Reakcija naše zemlje mora biti civilizovana i norveškoj vladi se mora uputiti protestna nota. Norvežani moraju da daju objašnjenje i da kazne počinioce, a naša država mora da igra pametno kako bi izvukla političku korist. Tim pre što je reč o Norveškoj, koja nam je ‘kontakt point’ za NATO, odnosno za prijem u Partnerstvo za mir’, navodi Dragišić, plašeći se da će oni koji su i dosad vodili glavnu reč u sličnim slučajevima opet proćerdati ukazanu šansu ishitrenim reakcijama i potezima.
Norveška je najviše pomagala Srbiji i samim tim je potpuno jasno da norveška vlada ne stoji iza poteza svojih vojnika koji ovaj vojni analitičar vidi kao potpuno infantilan, pubertetski čin mladića koji, sasvim sigurno, u svojoj zemlji, u kojoj je uvek dosadno, ne bi mogli da pronađu prostor za mangupluk, kakav su proveli na Kosovu, daleko od svojih kuća.“
(„Glas“)
Ksenija Pajčin,
pevačica, „kontroverzna ličnost i skandal majstor“, na pitanje koju bi životinju volela da ima, kaže:
„Malog medveda, pandu, ili tako nešto, konja…“
Kada se prvi put zaljubila?
„Stalno se zaljubljujem – u dobar izlazak, u celu ekipu, u proleće, u drvo, mog Milisava. A prvi put, ko zna kada je to bilo i u šta sam se zaljubila, možda u živu ogradu? Volim da idem pored žive ograde i da čupkam listiće kada dođe proleće i pevam sama sa sobom. Možda sam se tada zaljubila u pronalazak da budem sama sa sobom.“
Kakve je prednosti imala dok je bila plavuša?
„Misliš koje su mane? Da se ne lažemo. Srbi vole crnke… Svi su mi rekli da sam kao crnka najjača. Šta, zar ne vole Anđelinu Žoli ili Naomi Kembel, treba im neka izblajhana riba? Ne razumem plavuše baš najbolje, farbaju se i kada im ostanu tri dlake na glavi, sve imaju nadogradnje. Ćelave žene idu gradom!“
Koje su njene mane?
„Ne znam da li se to zove manom, kada radiš na sebi godinama, kada si svestan svog mozga i kada kreneš da ‘granaš’ vijuge? Radim na sebi i duhovno i energetski, imam strašnu telepatiju i veoma sam instinktivna i intuitivna.“
(„TV novosti“)
Siniša Mihajlović,
fudbaler Intera, u „NIN-ovom“ upitniku odgovara:
Koga ne biste želeli da sretnete u sauni?
„Homoseksualca, a da je fizički jači od mene!“
Šta biste uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?
„Odlučio bih da ljudima poraste standard, ali pod uslovom da se posle tog jednog dana ne može menjati.“
Gde biste želeli da budete sahranjeni?
„U Novom Sadu. U Borovu naselju gde sam proveo detinjstvo, neki Hrvati bi verovatno mokrili po mom grobu.“
(„NIN“)
Lazar Ristovski,
glumac, govori o pozorištu:
„Pozorište uzima sve od čoveka, a ne vraća mu skoro ništa i kao neko ko je želeo da spase svoje telo i dušu, odlučio sam da se njime više ne bavim.“
(„Glamur“)
Nebojša Medojević,
predstavljen kao „rokenrol ekonomista“, na pitanje šta uradi tokom dana da bi bio zadovoljan, kaže.
„Uradim vežbe, ujutru. Od osam do dvanaest sedim i pišem na kompjuteru i napadam vladu. Od dvanaest do petnaest držim govore i pravim se pametan, i tu pomalo napadam vladu. Posle podne se trudim da odobrovoljim decu i suprugu…“
Ko je najpoznatiji metroseksualac u Crnoj Gori?
„Ne pratim tu oblast. Nisam siguran da je to raširena pojava u Crnoj Gori. Možda grešim, jer retko izlazim noću.“
Šta mu je jako smešno?
„Smešna mi je moja kćerka Mia, kada vidim kako fenomenalno crta, piše i peva, a ima samo šest godina.“
(„Glamur“)
Dragan Šormaz,
poslanik vladajućeg DSS-a, na dan borbe protiv homofobije, na pitanje da li je homoseksualizam bolest, kaže.
„To jeste bolest, jer bilo ko da nas je stvorio da li priroda ili bog, kako god da smo stvoreni, stvoreni smo tako kako jesmo, svako sa svojim reproduktivnim organima koji su namenjeni za ono za šta su namenjeni, za produžetak vrste. Prema tome, to malo teško može da bude kod pripadnika istog pola. Ali ako se oni koji su za to nadležni, a ja nisam, izjasne da to nije bolest, bože moj svašta.“
(„B92“)
