Zorana Pavić,
pevačica, „dok je pevala u jednoj bašti kraj Borskog jezera, jedna mlada žena joj je u naručje uvalila svog šrstomesečnog sina“:
„Sreća da je bebica bila zlatna. Onolika buka, a bebac samo trepće okicama. Ali, mene je počela panika da hvata pa sam zavapila preko mikrofona: ‘Mamice, gde si, mamice?’ I tako nekoliko puta! Ma, premirala sam od straha jer je žena nestala. Pojavila se posle desetak minuta, vesela, nasmejana. Išla je da detetu kupi sokić. Kada sam je videla, kao da me je sunce ogrejalo. Nije šala, uvali ti neko bebu i nestane.“
(„Skandal“)
Katarina Rebrača,
manekenka i TV voditeljka, o sebi kaže:
„Pored toga da sam pametna, sposobna i profesionalna, ljudi za mene misle i da sam lepa. Prve tri osobine za mene su prioritet, ali plus je to što je hvaljen i moj fizički izgled.“
(„Skandal“)
Mina Kostić,
pevačica, komentariše izjavu svoje koleginice Indy, da „pevačice ne mogu bez alkohola, ili bez droge, ili bez one stvari“:
„U šoku sam jer Indy verovatno ima neki problem. Možda ona to mora da radi jer ne zna da peva! Ne znam na koga je mislila kada je to rekla. Zaista sam šokirana i ne znam zašto ste mene zvali da to prokomentarišem! Verovatno devojka polazi od sebe. Moja karijera traje već 17 godina, a Indy će trajati kao jogurt!“
(„Skandal“)
Saša Mirković,
menadžer Marije Šerifović, o direktoru Javnog servisa Tijaniću i njegovom odnosu sa Marijom:
„Zvao je i maltretirao na svaki način. Slao poruke preko svojih pismonoša, zakazivao pa otkazivao snimanje spota. Gledao ko će da bude stilista, šminker i frizer, a da mu ljudi zaposleni u televiziji štrajkuju i ne primaju plate redovno… Čak sam čuo da je hteo da vodi kviz ‘Milioner’. Tijanić je hteo da bude voditelj ‘Milionera’, pa kada nije moglo, druga televizija je to preuzela…“
(„Skandal“)
Toše Proeski,
popularni pevač, na koncertu u Knjaževcu bio je meta obožavateljki koje su ga gađele svojim vešom. Na pitanje da li čuva te eksponate, kaže:
„Naravno, oni koje dolete na binu. Imam ih već podosta, tako da nije nemoguće da jednog dana napravim izložbu grudnjaka i gaćica koje sam dobio na poklon. Razmišljam o tome da jednog dana napravim izložbu ovakvih ‘suvenira’.“
Sve skuplja i sortira u kolekcije:
„Prošle godine sam jednu takvu kolekciju od 600 plišanih medvedića poklonio jednom domu za nezbrinutu decu, a u međuvremenu sam na dar dobio i 300 novih.“
(„Kurir“)
Dragan Jočić,
ministar policije, na pitanje novinara: „Šta vam bi da pucate u kabinetu?“, odgovara:
„Oružje mi je pasija i volim da pucam, a i da se takmičim, međutim, ne u kabinetu. Biću iskren, svakom čoveku koji se bavi oružjem desi se da oružje samo opali. To se, priznajem, i meni dešavalo, iako se time bavim skoro poluprofesionalno. Kada pucate iz oružja ponekad se desi da pištolj opali, ali ponavljam, u kabinetu se tako nešto nije dogodilo.“
(„Kurir“)
Šaban Šaulić,
odnedavno stanovinik opštine Vračar, priča o životu u ovom „prestižnom delu grada“:
„Dođem uveče kući i počnem da tražim mesto za parkiranje. Prve večeri sam sat vremena kružio po Vračaru tražeći parking. Onda mi je puk’o film, pa sam auto ostavio na travnjaku! Ujutru ga nije bilo. Odneo ga pauk! Joj, koje je to akanje bilo!“
(„Skandal“)
Zoran Kostić Cane,
frontmen Partibrejkersa, na pitanje da li sa nestrpljenjem očekuje nastup Rolingstonsa u Beogradu, kaže:
„Pa, nešto ne baš. Čak sam i pitao te Bosance koji organizuju koncert da li su to pravi Rolingstonsi. A oni kažu da jesu, kao što sam ja pravi Partibrejkers. Ja im kažem, otkud znam kad ih vi dovodite. Ako budem išao, ići ću, mada nisam nešto napržen. Čekam Vana Morisona 12. septembra u Beogradu.“
(„Evropa“)
Danica Prvulović,
manekenka i majka, govori o vaspitanju svog sina Vuka:
„Uložila sam dosta truda da kod njega razvijem tu vrstu prihvatanja okolnosti u kojima se našao. Na primer, plašila me je mogućnost da će biti dete koje se budi na najmanji zvuk, pa sam ga namerno držala uz sebe kad usisavam. To zovem muzika iz maminog studija. S vremenom se toliko prilagodio zvuku usisivača da sad redovno zaspi čim ga uključim.“
(„Gloria“)
Milan Šerifović,
stric Marije Šerifović, govori o njenom imenu, strini i sebi:
„Nekada su za moju ženu svi u familiji govorili velika Marija, a sad taj nadimak pripada pobednici Eurosonga. Uvek sam bio u odličnim odnosima sa njom, nikad se nismo posvađali. Ipak, prve i jedine batine u životu dobila je od mene. Udario sam je samo zato što je bila u životnoj opasnosti. Igrala se strujom i da nisam reagovao, možda bi poginula. Bila je razmažena, svi su je mazili i kupovali joj šta god je poželela.“
Rajko Šerifović,
Marijin otac, govori o emocijama svoje kćeri:
„Svima nam se dugo činilo kako ona nikoga ne voli. Ne znam ništa o njenim ljubavnim vezama, ali na osnovu odnosa prema članovima porodice dugo sam bio u zabludi da uopšte nije osećajna. Dokaz da ima snažne emocije jeste njen odnos prema baki Lepi. Redovno je posećuje ili plaća taksi da je dovedemo u Beograd, zove je i proverava da li ima dovoljno lekova.“
(„Gloria“)
Jasmina Mihajlović,
književnica i „ekspert za šoping u svim svetskim metropolama“, priča:
„Isidora Bjelica mi donosi lepeze od nojevog perja i kape sa perlama, od Olje Ivanjicki sam dobila krzno majmuna od kog sam sašila tašnicu, a Neda Todorović mi uz Lindt čokoladice obično daruje kreacije domaćih dizajnerki. Raduje me što sve više srpskih književnica vodi računa o svom stajlingu, a nijedna od njih ne robuje modnim trendovima.“
(„Gloria“)
Dragan Velikić,
književnik, ambasador Srbije u Beču, kao asocijaciju na slovo F, upisuje fen:
„Uz ručnu apoteku, fen je najvažniji rekvizit na svakom putovanju. Kako sada stvari stoje, kosa me ne napušta, samo pomalo sedi. Dakle, fen ostaje u mom koferu.“
(„Gloria“)
Boško Đurovski,
trener Crvene zvezde, živi u skladnom braku sa Zoricom i:
„Supruga je zadužena za sve što se tiče kuće i Anitinog vaspitanja. Ide u nabavku, brine da uvek sve bude sređeno. Nikad nisam napustio dom bez besprekorno čiste i ispeglane košulje. Zorica menja pregorele osigurače i sijalice, zove majstore i sa njima pregovara kad se nešto pokvari, ona bira nameštaj. Za razliku od mene, nije popustljiva prema Aniti. Vodi računa o njenom vaspitanju i školovanju. Iako imamo veliko poverenje u nju, Aniti je ograničeno vreme za izlazak, petkom do dvanaest, subotom do tri. Zorica nikad nije zaspala pre nego što se ćerka vrati. U svakom trenutku zna gde je i s kim je. Dok Anita nije položila vozački ispit, supruga je razvozila kući sve njene drugarice. Pravi je menadžer. Ne verujem da bismo ovako uspešno funkcionisali da je ona drugačija.“
Kako izgleda zajedničko veče:
„Kad dođem kući, najviše volim da se izvalim u fotelju i gledam fudbalske utakmice. Problem nastaje kad Zorica i Anita žele da se opuste uz neki film. Iako imamo tri TV aparata, pošto ne želimo da se razdvajamo, svi ostajemo u dnevnoj sobi. Na jednom delu ekrana Sonijevog multiskrin televizora gleda se film, a na drugom fudbal. Takvim rešenjem svi smo zadovoljni, jer smo zajedno, a pratimo ono što volimo. Osim fudbala privlače me dokumentarne emisije.“
(„Gloria“)
Miodrag Munćan Draganče,
iz Iđoša kod Kikinde, poznat da ume da svira na buretu, „važi i za jednog od najvećih severnobanatskih švalera svih vremena. Nikada se nije ženio niti razmišljao da stane na ludi kamen“:
„Ne kaže naš narod da je tuđe slađe. Nije bilo sela ili grada u ovom delu Vojvodine u kome se nisam voleo sa nekom snašom. Bio sam sa lepim, rumenim i okruglim Sosama, nestašnim Mađaricama i napirlitanim Slovakinjama. Odavno sam prestao da brojim. I danas neka srdašca hoće da iskoče iz grudi za mnom. Nikada nisam oskudevao u ženama. Nije bilo potrebe da im lomim srca svirajući na buretu, jer su se one udvarale meni…“
(„Glas javnosti“)
Dragan Kojadinović,
novinar, direktor i bivši ministar kulture, na pitanje čime će da se bavi posle ministrovanja, kaže:
„Malo je verovatno da ću se vratiti novinarstvu. Narednih šest meseci, zbog sukoba interesa, bivši ministri ne mogu da se bave drugim poslom. Imam nekoliko poslovnih ponuda, ali ne bih sada o tome pričao, jer su one zasad samo ponude. Imam 30 godina radnog iskustva i lepu karijeru
Naš narod ima lepu izreku kojom bi se moglo sve to opisati – zasviraj i za pojas zadeni.
(„Glas javnosti“)
Emir Kusturica,
reditelj, pred svoj put u Kan, gde će „poslednji put biti u takmičarskoj konkurenciji“, kaže da „bez ozbiljne države i ozbiljnog ministarstva kulture teško da nešto može da bude urađeno“:
„Mislim da je saziv prošlog ministarstva kulture bio jako dobar, jer je mnogo pomogao srpskom filmu. I davao novac. Samo, tu novac nije sve, kao i u fudbalu. Ne može svako ko ima para da napravi šampionski tim. Treba tu i malo znanja i malo kulturne politike, odnosno stvaranje ambijenta u kome domaći film dolazi na svoje staro oprobano mesto.“
(„Press“)
Marija Kurjački,
bivša manekenka, sada supruga i majka, govori o svom odnosu prema kuvanju i hrani: „Kuvam, ali baš i ne uživam u tome. Nije me to zanimalo ni dok sam bila devojka. Više volim da perem sudove nego da se motam oko šporeta. Čini mi se da se ta moja antipatija oseti u svemu što spremam. Mnogo puta su moji kulinarski eksperimenti završili u kanti za smeće. Moj suprug najbolje zna koliko mi je ta kulinarska avantura teško išla. Mada je on najtolerantnija i najpažljivija osoba na svetu i sve vreme se trudio da me ne povredi nekim svojim komentarom, nekoliko puta nije izdržao. Jednom me je nakon prvog zalogaja, skoro u grču pitao: Bože, šta je ovo? i nastavio da žvaće meso koje je bilo trvdo kao kamen.“
(„Glorija“)
