Borka Vučić,
bankarka, odgovara na pitanje da li se plaši optužbi koje se u medijima iznose protiv nje: „Prvo, po prirodi nisam plašljiva. Drugo, ja sam partizanka, malo sam se i tamo izoštrila. Treće, nemam čega da se plašim.“
(„Nedeljni telegraf“)
Branislav Ivković,
socijalista, o tome da li je tačno da je za svog vakta podelio 1300 stanova: „Nije tačno da sam podelio više od 1300 stanova. Za četiri godine, koliko sam bio predsednik Stambene komisije, podelio sam više od 2000!“ („Nedeljni telegraf“)
Mila Arsić,
TV voditeljka, manekenka i pevačica: „Obožavam Šešelja. Volela bih da mi je on tata. Često kažem mami: ‘Što nisi nekog takvog našla da se udaš za njega?!’ Šešelj je pun energije, obrazovan, pametan, na svako pitanje ima odgovor, pozitivno je bezobrazan. Uvek volim da ga gledam na TV-u. Volela bih takvog tatu da imam, nekog ko bi me non-stop štitio, stajao iza mene, mislim da tada nikakvih problema ne bih imala. A fizički mi se dopada Đinđić. Podseća me na Ričarda Gira.“
(„Nedeljni telegraf“)
Emir Kusturica,
režiser, glumac i muzičar, o nekadašnjem saradniku Goranu Bregoviću: „On je čovek koji ima sasvim moderan karakter. To je tip koji vam prvo mazne novčanik, pozove vas na večeru i vašim parama plati. On simpatično zloupotrebljava sva prijateljstva kroz koja prolazi, a onda kad dođe u fazu da sebe zaštiti to radi nešarmantno… Ne može moj prijatelj da bude čovek čiji se moral može meriti sa moralom morskog krastavca… Čujem da je on rekao kako sve ovo pričam od stresa.“
(„Ekskluziv“)
Nikoslav Bjegović,
fudbaler, priča o problemima koje je imao dok je igrao u Pekingu: „Zaletim se na švedski sto, napunim tanjir do vrha mesom, oblizujem se, kad čujem: av, av, av… O čemu se radi, pokušavam da shvatim, a onda mi dopre do svesti: jao, majko moja, pa ovo je kučeće meso. Naravno, sve ostavim. Do kraja sezone jeo sam samo voće i onu rižu, oslabio sam osam kilograma.“
Bjegovićevim problemima nije došao kraj ni pošto je iz Pekinga prešao u Švajcarsku: „Kazne na sve strane. Ne vežeš se – 100 franaka, ako pričaš mobilnim dok voziš – 100 franaka, ako zakasniš minut na parking, a isteklo ti vreme – 100 franaka… I šta vredi što je sve čisto, lepo i na dugme, kada stalno na nešto paziš. Kako da se opustiš? Ispred kuće u kojoj stanujem mogu da parkiram samo na svom mestu, ali sa strane – ne daj bože. A ako hoćeš da se opustiš u svom domu, muzika mora na najtiše, da je jedva čuješ. Ako komšije uznemiriš jer si pojačao, eto ti milicije pred vratima…“
(„Ekskluziv“)
Aco Pejović,
bivši roker, sada folk pevač, govori o šundu: „U nekim novim muzičkim pokretima rejva, metalike, densa i kvaziroka previše je skaradnih i vulgarnih tekstova. Taj ‘novi primitivizam’ izmislili su muzički analfabete, koji ne znaju da sviraju i zato traže izlaz u muzičkom blatu… Tekstovi podstiču na drogu, alkohol, nasilje, a ti ‘muzičari’ iliti ‘rokeri’ pokazuju publici zadnjice, svlače se goli, drogirani se pojavljuju na malim ekranima, plaze jezike, psuju… To je vrhunski šund koji treba izbrisati sa estradno-diskografske muzičke scene Srbije. Po meni, trebalo bi zabraniti sastave Lav hanters, Kazna za uši, Goblini i njima slične kvazigrupe koje šire antimuziku i koje svojim nemoralnim ponašanjem kvare decu i omladinu!“
(„Svet“)
Siniša Vučinić,
radikal i levičar, o tome čiju sliku drži na zidu svog malog stana: „Naravno, na centralnom mestu je slika Slobodana Miloševića. Imam i sliku Nikole Pašića, čiji je Milošević naslednik, kao i cara Dušana. Malo je teško sve to staviti u 22 kvadrata, ali nekako sam uspeo.“
(„Svet“)
Anja Popović,
glumica, o sebi: „Kada su sa mnom (muškarci) jednostavno zaneme. Umela sam svakog da kaširam beskrupulozno i sočno tako da su radili sve što sam htela. Još na Akademiji gde je bilo lepših od mene pratio me je glas da sam neosvojiva.“
Odgovarajući na pitanje da li postoji političar pred kojim bi se razgolitila, ona kaže: „Ne, ali mi Đinđić i Dinkić deluju muški. Inače mislim da su svi oni svesni da su opasni glumci i moraju da imaju ‘dobar stomak’ za ono što rade. Uskoro ću se i ja možda baviti politikom, jer to je jedina vrsta glume koja ne traži skidanje.“
(„Fokus“)
.
Bratislav Radosavljević Baćo,
„veliki švaler i ljubavnički Robin Hud“, kaže da se ženio više od stotinu puta, promenio preko dvesto žena, kao i da je tokom svojih osvajanja uvek lagao: „Žene su kratke pameti, moraš nešto da izmišljaš, da joj pričaš. Meriš je od očiju do ispod pupka i prema svakoj se ophodiš drugačije, jer to je đavolja sorta.“
Na osnovu ličnog iskustva, Radosavljević još tvrdi: „U seksu su najbolje Ciganke. Počinju sa dvanaest, trinaest godina i u dvadesetoj već diplomiraju. Kriju se od muževa i braće, ali su vruće i lake. Muslimanke su ekstra u krevetu, jer im je to u prirodi. Nemice su najhladnije, ali su dobre za oralni seks. I kada u kafani sede sa mužem, njima možeš da priđeš. Ako joj se dopadneš, odmah te vodi u stan ili hotel. Kada je dopratiš nazad, muž je samo upita kako je bilo… I sada imam ljubav, mada mi to više nije važno jer sam ih izgustirao. Zato bi mi više prijala pečena kokoška, nego najzgodnija žena.“
(„Fokus“)
Vanja Bulić,
novinar, tvrdi da kod nas postoji samo izraz „džet-set“, ali ne i ljudi za koje bi se moglo reći da su nedodirljivi. U tom smislu, on piše i o predstavnicima nove vlasti, koje je „narod godinama gledao kako kruže po ulicama noseći transparente“: „Drali su se protestujući zbog ondašnjeg režima i tako postali sastavni deo mase, ili rulje, zavisno od toga ko daje kvalifikaciju okupljenih. Zato je danas iluzorno očekivati da nekoj domaćici gaćice same spadnu kada na ulici vidi dr Zorana Đinđića, predsednika srpske vlade; ona ga se seća sa konjskim repićem i minđušom u uhu; ona se seća tvrdnji prethodne vlasti, koja je umela da prepozna svog najljućeg neprijatelja, kako je rođak ustaše, NATO plaćenik i ratni profiter. Iz sveta stižu slike o fantastičnom prijemu naših političara, ali to ovde malo koga dodiruje. Đinđić ostaje ‘onaj sa repićem’, doduše i onaj sa doktoratom u Hajdelbergu. Ali – šta mu je to trebalo?!“
(„Duga“)
Vesna Vukelić Vendi,
folk pevačica, posle duže pauze oglašava se u poznatom maniru: „Za vreme proteklog režima unazađena je naša narodna muzika. Iz tog mraka pojavili su se raznorazni vampiri i aveti antimuzikalnosti i neukusa. U takvom ambijentu mesta za mene jednostavno nije bilo… Zbog mog dugog jezika i iskrenosti prednost su na sceni imali raznorazni narikači i blejavci, koje su forsirali polupismeni urednici. Tako je Saša Popović ‘pobacio’ na estradu takve likove kao što je Zlata Petrović, koja grokće i stenje dok priča, izbacuje neartikulisane glasove, a mi kolege je od milja zovemo ‘svinja’. To su sve produkti Miloševićeve kanalizacije.“
(„Svet“)
Zoran Šimša,
folk pevač, priča kako se „otisnuo u svet“: „Sećam se kako sam se pred očima svoje tadašnje devojke pakovao spremajući se za put. ‘Gde ćeš?’, siktala je. ‘Idem da sanjam svoje snove!’, odgovorio sam i u farmerkama i kožnoj jakni uzjahao svoj motor velik kao banatski konj…. Jezdeći auto-putevima pred očima mi je bila slika dečaka koji sedi na ujakovom gunju prebačenom preko drljače u koju su upregnuti konji i na putu do njive sanjari o tome kako će jednoga dana na svom motoru obilaziti svet. Taj dečak sam bio ja.“
(„Sabor“)
Čeda Čvorak,
jača polovina dueta Luna, tvrdi da pesme ne kradu samo naši muzičari: „Na albumu Dženet Džekson je pesma Stvarno mi je važno, koja ima ceo refren kao naša Da me ljubiš noćima! Naše izdanje se pojavilo osam meseci pre Džeksonove na tržištu! Imam objašnjenje kako je došlo do toga. Na Evropskom prvenstvu u fudbalu na Eurosportu je išla najava svih učesnika i kada je na red došla Jugoslavija, kao podloga čula se naša pesma. Verovatno je nekom ušla u uši, pa je kasnije to iskoristio. Eto i to se dešava u svetu.“
(„Sabor“)
Udruženje novinara Srbije
koje su donedavno činili uglavnom novinari „režimskih medija“, čestita 27. mart, Dan novinara Srbije: „Rukovođeni prvom rečenicom svakog novinarskog, napisanog ili nenapisanog kodeksa – novinar mora da služi istini, novinari Srbije padajući u toj svojoj borbi ponekad na kolena, ali se uvek ponovo ispraljvajući, trude se da žive po onoj narodnoj – I u gori istinu zbori. Onima koji u ovim vremenima, takvim kakva su nam dosuđena, svakodnevno polažu taj težak ispit pred čitaocima i savešću, čestitamo Dan novinara Srbije. Kolege, srećne vam rane!“
(„Glas javnosti“)
Amfilohije Radović,
mitropolit crnogorsko – primorski: „Gledano s duhovne i sociološke strane, savremeni vojni savezi, kao što je NATO i ponašanje Amerike, nijesu ništa drugo nego nastavak srednjovjekovnih krstaških ratova. U načelu, moglo bi se reći da je i današnji Haški tribunal produžetak srednjovjekovne inkvizicije. Del Ponteova po svom ponašanju nije nimalo drugačija od ponašanja španskih inkvizitora u XVI i XVII vijeku.“
(„Glas javnosti“)
