Ksenija Milivojević,
doskora veoma eksponirana funkcionerka G17 plus, sada generalna sekretarka Evropskog pokreta, na pitanje da li joj „smeta kada se nađe na stranicama žute štampe“, kaže:
„Pretpostavljam da je neminovno. Ono što mi je smetalo, bilo je forsiranje jedne priče koja se pojavljivala i u ‘Blicu’, a koja je netačna i više puta demantovana. Sve to ide u rok službe.“
(„Blic“)
Miranda Viđak,
manekenka, priča kako zamišlja svoje venčanje:
„Postoji već nekoliko primera venčanja kakvo bih volela da bude moje. Karmen Elektra i Dejv Navaro su imali svadbu u gotskom ambijentu u crveno-crnim kontrastima u nekom sablasnom fazonu. I sama bih volela da iznajmim neki zamak u Irskoj, kameno zdanje poput onog u Italiji gde su se venčali Tom Kruz i Kejti Holms. Pustila bih tu nekoliko slepih miševa, a Stefan bi ustao iz sarkofaga. Sasvim sigurno bi bio odličan grof Drakula. Plašili bismo ljude približno četiri sata, a onda konačno prešli na zabavu. Možda ne bi bilo loše. Možda ne bi bilo loše da dres-kod za sve zvanice, osim za mene, bude venčanica.“
(„Glorija“)
Ivana Jordan,
„atraktivna pevačica“, priča:
„Još ne planiram da formiram porodicu i rodim decu. Ali, život je pun iznenađenja. Razmišljam o potomstvu, ali ne i o tome s kim ću ga imati. Privlače me muškarci koji su kombinacija tihog ratnika i lavljeg srca.“
(„Glorija“)
Sanja Marinković,
„popularna voditeljka televizije Pink“, koja je „kada je reč o šopingu neobično proračunata i nikada ne kupuje uz pomoć intuicije“:
„Ne ulazim u radnje dok šetam gradom. Toliko sam organizovana da mi se gotovo nikada ne desi da negde neplanirano odem, a kamoli da dam novac. Ne podnosim improvizacije, radije odbijem poziv na parti u poslednjem trenutku, nego da pronalazim trikove kako da u kratkom roku promenim stajling. Otprilike sedam dana unapred počnem da razmišljam o tome šta ću obući za neku priliku…“
O mukama koje je prate u poslu:
„Pred kamerama sam uvek na štiklama, od kojih uglavnom nijedne nisu udobne. Noge me na kraju uvek jako bole, pa jedva čekam da obujem patike. Ne mogu da izdržim čak ni do garderobe, pa zamolim nekoga da mi donese udobnu obuću kako bih, čim se isključe kamere, mogla da iskočim u nju.“
O prijateljima:
„Posle svake emisije prijatelji me zovu da pre svega pohvale moj izgled, pa tek onda komentarišu emisiju.“
(„Glorija“)
Lidija Bogdanović,
„vlasnica agencije za organizovanje venčanja“, priča o svojim problemima:
„Obožavam odeću i obuću i nikada nemam dovoljno mesta u garderoberima. Dva zida jedne sobe su prekrivena ormarima, ali su već toliko puni da u njih više ništa ne može da stane. Već sada brinem gde ću da stavim ono što nabavim sledeće sezone. Osim stvari koje prestajem da nosim čim se pojave nove kolekcije, tu je i kolekcija večitih Fendi bundi koje ne bih menjala ni za neprocenjivo bogatstvo.“
Šta je inspiriše u kuhinji:
„Ponekad imam nadahnuće da spremim italijansku hranu. Na prozoru držim kolekciju lepo upakovanih začina i bočica sa maslinovim uljem, a imam i zbirku vrećica šećera različitih aroma. Sve me to s vremena na vreme inspiriše da kuvam.“
(„Glorija“)
Đorđe Vukadinović,
politički analitičar:
„Postavljanje Ahtisarija za posrednika u srpsko-albanskim pregovorima nakon njegovog balkanskog angažmana tokom prethodne decenije, bilo je umesno otprilike isto koliko i staviti Dragana Džajića ili Nenada Bjekovića da sude večiti derbi između Zvezde i Partizana – s tim što sam siguran da bi ova dvojica, kao sportisti i džentlmeni, bili daleko nepristrasniji od Martija i njegovih vrlih pomoćnika.“
(„Politika“)
Elektra,
pevačica, na pitanje kada deca treba da počnu da se bave sportom, kaže:
„Moja ćerkica ima tri i po godine i izuzetno je aktivno dete. Stalno stoji naglavačke, pa nameravam da je usmerim ka gimnastici. Taj sportski gen je nasledila od moje majke, dok sam ja više bila orijentisana ka plesu i muzici.“
Srđan Đoković,
otac tenisera Novaka Đokovića, odgovara na isto pitanje:
„Smatram da dete sa četiri i po godine nije spremno da odluči kojim bi sportom moglo da se bavi. Ali, zato su tu roditelji koji najbolje poznaju svoje dete. Lično bih uvek savetovao tenis, jer se u tom sportu svaki uloženi dinar vrati, detetu se pruža mogućnost da dobije stipendiju na nekom američkom koledžu i postane svetski čovek. Tenis je veoma zahtevan sport, pre svega u finansijskom smislu, ali se na kraju sve isplati.“
(„Stil“)
Bora Miljanović,
nekada novinar BK TV, sada direktor PR agencije, o oblačenju:
„Kod nas novinari, nažalost, ne stižu da prate neke biznis stilove. Tako, često možete da ih vidite da im se na konferencijama obraćaju biznismeni obučeni u odela od nekoliko hiljada evra. Na Zapadu, poslovni ljudi tačno znaju šta treba da jedu kad su na poslovnom ručku, a šta kad su na večeri, koji parfem da koriste, koji sat da kupe. To i kod nas treba da se dogodi, jer će tada moći da se govori o ljudima od stila u pravom smislu te reči. Ako nekoga hoćete da ubedite u kvalitet svog rada, način na koji to činite biće odraz vašeg stila.“
(„Stil“)
Oliver Njego,
„zavodljivi bariton beogradske opere, jedinstvenog senzibiliteta“, nadahnuto govori:
„Žena ‘lovi’ muškarca ili zato što je zaljubljena u njega ili zato što ima neki interes. Muškarac je pak onoliko muškarac koliko se u njemu zadržala moć da osvaja i koliko je tog lovačkog instinkta. Međutim, muškarcu je potrebno da ide u lov. Civilizacija je učinila da on to više ne mora, ali je ostala ta njegova potreba da osvoji plen, da ga savlada. Muškarac može da bude sa nekom ženom i da se već sutra, kad osvane novi dan, više ne seća tog trenutka. Muškarac taj kontakt može krajnje biološki da ostvari i da pri tome ništa ne izgubi, dok sa ženom to nije slučaj. Emancipacijom, žena je mnogo energije usmerila ka svojoj spoljašnjosti, pa vreme troši na pedikire, manikire, kozmetičare, frizere… Usled tolikog ličnog posvećenja, takva žena se ne može predati nikome drugom i ostaje duboko nesrećna. Kao što nafrizirana pudlica ne može da vas brani niti možete da je vodite u borbu s vukovima tako ni ovakva žena ne može da se preda emocijama.“
(„Stil“)
Milena Pavlović–Džomba,
TV novinarka, odgovara na pitanje da li je išla na vežbe za lakši porođaj:
„Što se tiče vežbi za lakši porođaj, ja sam po tom pitanju demode. Nisam htela da se pripremam za nešto što nisam znala ni kako će da izgleda. U današnje vreme, nijedna trudnica ne može biti sigurna da će trudnoću izneti do kraja, na koji način će je izneti i kako će se uopšte poroditi.“
(„Stil“)
Vanja Bulić,
novinar, scenarista i pisac, govori o Beogradu:
„Beograd je uvek bio najlepši i najgostoprimljiviji grad. Danas je lepši nego ikad. I znam da će sutra biti još lepši, jer jedan grad čine ljudi. A, Beograđani su… Beograđanin je stanje duha, koje se manifestuje samo u Beogradu. Verovatno se u ovom trenutku negde u svetu rađa po svim osobinama neki divan Beograđanin, ali to će ostati neprimećeno sve dok ne dođe u Beograd.“
(„Stil“)
Jadranka Živanović,
domaćica iz sela Kotanice, posle učešća u „Velikom bratu“ snima pesmu za Grand produkciju i priča:
„Nikad se nisam politikom bavila niti se razumem. Ali, volela bi’, kad bi’ bila predsednik, da napravim da svi zdravi ljudi moraju da rade. Ko je zdrav mora da bolesnom da. Pokušala bi’ da napravim tu ravnotežu da svi budemo jednaki. Ja radim i ja imam, a moj komšija, neću da ga imenujem, jak je ko konj, a nit gde radi, nit šta ima. Ili, kao Miki iz ‘Velikog brata’, kad je došao ovamo da snima za njegov šou i kada je video imanje, kaže meni: ‘Lepo sam ja rek’o, daj bogatašu, a sirotnja nek crkne.’ A ja njemu kažem: ‘Je l’, Miki, kako to misliš da sam bogata?’ Kaže: ‘Vidi šta sve imaš i ‘oćeš još sto hiljada evra.’ ‘Znaš šta, Miki, sve ovo što vidiš, ovo ti je trideset godina rada u stranoj zemlji i sve sam zaradila svojim rukama. A ti imaš trideset godina i nemaš pet evra da kupiš daljinski upravljač nego drškom od motike od dva metra pališ televizor. A vidi koliki si, mene možeš u zubima da nosiš. Znaš kad bi’ ja tebi dala sto hiljada evra? Nikad! Ja bi’ tebi džakove i cepanice pa da zaradiš. Da decu praviš. Ja sam moj podmladak odgajila i mogu da idem za njih da zaradim sto hiljada evra. Bolje da se ja namučim tamo u ludari ‘Velikog brata’ nego oni.’“
(„Ilustrovana politika“)
Nenad Čanak,
lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže:
„Dr Vojislav Koštunica, plašeći mečku rešetom, a srpski narod i građane Srbije nerazumljivim pravnim budalaštinama, mogao bi da drži za ministra za krupne provizije i kapitalne investicije Velimira Ilića, za koga sam odavno predložio da, ako ume žmureći da ponovi naziv svog magistarskog rada, da mu se odmah dodeli titula doktora.“
(„Ilustrovana politika“)
Boris Bizetić,
povodom izlaženja dvadesetog albuma popularne grupe Rokeri s Moravu, objašnjava:
„Album se zove Projekat da bih sebi omogućio psihoterapiju u ovom kretenskom vremenu. Da bih pokazao kako pesme mogu da budu smislene i duhovite u tekstu, uz originalnu, nekradenu melodiju. Ovo je, u stvari, verujem, veliki kambek Rokera s Moravu. Jer Rokeri su stanje duha.“
(„Ilustrovana politika“)
