Marko Miljković,
voditelj Grand produkcije, godinu dana posle učešća u „Velikom bratu“, kaže:
„Ne mogu da kažem da sam preterano zadovoljan učešćem. Za početak nije loše, ali neki put poželim da nisam popularan i da se vratim svom životu. Očekivao sam više, kao i ostali, i ne mislim da treba da zahvaljujem ‘Velikom bratu’ što sam našao posao i devojku. Ena i ja, ako nam je suđeno, našli bismo se i negde napolju.“
(„Press“)
Simonida Stanković,
novinarka na zadatku, provela je nezaboravne dane na Brionima i svoje impresije pronosi čitaocima:
„Titovim putem krenuo je i eksjugoslovenski džet-set koji se prošlog vikenda okupio na Brionima. Lepa Brena i Boba Živojinović, Željko i Milica Mitrović, Bruno Orešar, Nenad Čanak… došli su u omiljeno Titovo odmaralište da pogledaju hit predstavu ‘Pijana noć 1918’ u Teatru ‘Ulysses’ Radeta Šarbedžije. Ekipa ‘Blica’ ih je pratila u stopu.
Društvo je stiglo privatnim avionima Er Pink do Pule, gde ih je čekala ogromna jahta Željka Mitrovića kojom su doplovili na Brione. Tamo, u marini, na svojoj jahti već se odmarao Bruno Orešar, zvezda jugoslovenskog tenisa, sa kojim su se Brena i Boba okumili.“
Kako je izgledao „kulinarski dvoboj Boba Živojinović i Nenad Čanak“:
„Nakon rasprave ko je od njih dvojice bolji kuvar, rešili su da naprave takmičenje. Pravi pravcati kulinarski dvoboj počeo je po podne, kada je Čanak naručio fazane, i to specijalno iz Vojvodine (‘Oni su najbolji’, kaže vojvođanski političar). Dok su privatnim avionom vojvođanski fazani stizali na Brione, na ostrvu su se šepurile iste te ptice koje su, za razliku od vojvođanske braće, imale sreću da ih zakon zaštiti! Za to vreme, Boba Živojinović krenuo je u nabavku prvoklasne ribe, plodova mora i svežih, tek ubranih začina. Oba jela su bila prvoklasna, a gosti nisu mogli da se odluče ko je pobednik.“
Kako to rade velike zvezde:
„I dok su ostali lagano šetajući razgledali slonove, konje, nojeve, jelene… Lepa Brena je rešila da se viška kalorija od sinoćne večere oslobodi džogingom. Zaboravila je da ponese trenerku, pa je na brzaka navukla Bobinu majicu i šorts i krenula da trči. Ijaooo, evo je Lepa Brena!!!, oduševljeno su vikali ljudi kada bi je ugledali. Prilazili su da je poljube, zagrle, pitaju kako je…, a ona je strpljivo delila autograme, ljubazno ćaskala sa ljudima i pozivala ih da dođu na jahtu da im pokloni i svoj CD The best of.“
(„Blic“)
Željko Mitrović,
vlasnik Pinka i „Bobin pomoćnik“, priča kako su se Boba Živojinović i Nenad Čanak takmičili u kuvanju:
„Ja sam, kao i čitavog ovog leta bio prvi Bobin asistent, a zadatak mi je bio da seckam namirnice i mešam luk dok ne porumeni. Spremali smo riblje specijalitete, a glavno jelo bilo je karpaćo od san pjera, dok je Čanak uzvratio fazanom u čokoladi. Iako su se mnogi složili da je njegovo jelo bilo ukusno, ali malo više slano, sudija, župan istarski Ivan Jakovčić, doneo je ‘političku’ odluku da bude nerešeno. Tako vam je s regionalistima.“
(„Press“)
Branislav Lečić,
glumac „koji i sam priznaje da je nakon velike životne prekretnice (razvod od supruge Ivane i politički razlaz sa Čedom Jovanovićem) ponovo onaj stari Leka“:
„Mnogi su primetili da u mojoj glumi ima one mladalačke razigranosti, i svakako da je apsolutna sloboda, do koje sam konačno stigao, učinila da budem ponovo ono što volim – da budem glumac.“
(„Press“)
Milan Gurović,
košarkaš i kapiten reprezentacije Srbije, priča kako se sprema za „revanš meč trećeg kola kvalifikacija Lige šampiona između Crvene zvezde i Rendžersa“:
„Utakmica počinje u utorak u 20.00 časova, a mi smo već u 18 sati u kafanici Avalica, koja se nalazi blizu stadiona. Zajedno popijemo neko pićence i paljba na šipku sa najvatrenijim Delijama. ‘Sever’ ima da izgori.“
(„Press“)
Aleksandra Janković,
portparolka Ministarstva za infrastrukturu, svoj stav da nema razloga da se javnosti dopusti da sazna šta piše u aneksima ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, obrazložila je na sledeći način:
„Prvo: kao, ugovor je sporan – daj da vidimo ugovor, a onda, kad vidite ugovor – onda su aneksi, a posle toga – daj da vidimo donji veš ministra Ilića i premijera. Malo izgleda kao – date jedan prst, onda date i celu ruku. Osnovna verzija ugovora sadrži odgovore na sva pitanja koja su novinari postavljali.“
(B92)
Nataša Bekvalac,
pevačica i majka, otkriva kako su njene sestre shvatile ozbiljan zadatak, da budu tetke:
„Kristina je instant tetka, pošto živi u Beogradu. Uglavnom doleti do Novog Sada, izljubi Hanu, proba joj garderobu koju joj kupi kao kakvoj lutki, islika je i vraća se u Beograd, gde već neko vreme uspešno radi kao stilista. Dragana je mnogo aktivnija, svakodnevno viđa bebu i tetka je za primer. Doduše, mnogo radi u svom salonu lepote Lady pa se tamo uglavnom i viđamo. Ona od glave do pete vodi računa o mom izgledu.“
Da li i dalje ona i suprug planiraju da usvoje dete:
„Danilo i ja smo zaista intenzivno pričali, jer smatramo da je usvajanje izuzetno plemenit čin kojim bismo usrećili nekog mališana. Ali, onda sam ostala u drugom stanju. Rođenjem Hane mnogo toga se promenilo, jer nam iziskuje mnogo energije i za sada ne možemo da razmišljamo u tom pravcu.“
(„Story“)
Ivana Kukrić,
manekenka sa američkom karijerom, priča:
„Ne volim kada vidim starije ljude okružene devojčicama. U jednom baru u Majamiju, pored separea gde sam sedela sa prijateljicama, pojavio se Mišel Adam, vlasnik Fashion TV-a. Ne kažem da je on deda, ali je svakako čovek u godinama, pa mi je zasmetalo kada su želeli da ga smeste pored nas. Bila sam izričita u zahtevu da do toga ne dođe, jer smatram da ljudima u pedesetim ili šezdesetim godinama nije mesto u diskoteci.“
O tome šta su dobri provodi:
„Na Azurnoj obali se prave dobre žurke, recimo Paf Dedijeva ili Pamele Anderson, na kojima zvanice ratuju preko ivice bazena sa sto flaša šampanjca kojima se prskaju, tako da se u roku od petnaestak minuta iz čistog hira prolije dvesta-trista hiljada evra. Ipak, najlepše sam se provela kada su nedavno u Los Anđelesu gostovali Haris Džinović i Hari Mata Hari, jer je njihov nastup bio fenomenalan.“
(„Story“)
Sava Radović,
učesnik prvog serijala „Velikog brata“, govori o venčanju u Nemačkoj sa Irinom Vukotić:
„Sama ceremonija je bila prilično neobična, ali opuštena i prijatna. Matičarka je, čini mi se, bila uzbuđenija od nas. Svaku reč je izgovarala nadahnuto, a umesto zakona koji se odnosi na bračni život, čitala nam je neku romantičnu poeziju. Njene reči verodostojno je tumačio prevodilac, neki takođe duhovit momak.“
(„Story“)
Suzana Jovanović,
pevačica i supruga Saše Popovića, direktora Grand produkcije, otkriva zašto idu na more:
„Moj suprug i ja obožavamo leto i morsku klimu, a česte boravke na plaži praktikujemo i zbog ćerkice Aleksandre, koja ima mali problem sa ravnim stopalima, pa je preporučljivo da bez papučica gazi po pesku. Noćni život zamenili smo posetama zabavnim parkovima u čijim čarima uživa najviše naša osmogodišnja mezimica.“
(„Story“)
Elena Karić,
supruga Jugoslava Karića i majka, priča:
„Moj muž zaista ume da me obraduje, jer tačno zna šta volim. Tako mi je za godišnjicu braka u martu poklonio božanstvenu sliku Petra Dobrovića kupljenu u Doroteumu u Pragu. Izuzetno mi prija da popijem kafu u Sotbi kafeu, pri čuvenoj aukcijskoj kući u Londonu, gde vlada poseban mir, pa se napunim specifičnom vrstom energije. Često se negde uputimo samo da bismo prisustvovali nekoj aukciji koja nas interesuje.“
Mnogo voli umetnost:
„Neka od njih posebno su mi draga, jer sam za njih dala čitave honorare koje sam zaradila u Londonu kao dizajner enterijera, a koji nisu bili beznačajni. Uvek kažem da ću tako stečen novac ostaviti za nešto drugo, a onda ga ipak potrošim na umetničke predmete. Ljubitelj sam naše umetnosti s kraja XIX i početka XX veka i nadam se da ću uskoro imati bar neko ostvarenje Nadežde Petrović i Save Šumanovića. To sam sebi dala u zadatak.“
Gde voli da provodi vreme:
„Iako nisam od onih žena koje ne umeju da kuvaju, biram da to ne radim, ali najviše vremena provodim u kuhinji. U njoj se neretko svi šćućurimo, čak i kada nam dođu prijatelji. Ovo je jedina pušačka zona u kući. Tu se igraju remi i jamb i vode pravi devojački razgovori tako da ona krije mnoge ženske tajne.“
Svi lusteri u stanu su od Svarovski kristala i rađeni su po narudžbini u jednoj fabrici u Španiji:
„Samo u Jugoslavljevoj i mojoj sobi je luster koji smo jednom prilikom kupili u Italiji, gde smo se uputili da bismo u Firenci videli Botičelijeva dela. Želela sam da se upoznam i sa radom Mikelanđela Buonarotija, a pošto sam ljubitelj manirizma, otišli smo u Veneciju da uživamo u Tintoretovim slikama. Kad smo se već našli tamo, posetili smo i ostrvo Murano i naručili dragocen luster na kome su ispisana naša imena. To je predivna uspomena na jedno od naših brojnih prelepih putešestvija po svetu.“
(„Story“)
