VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Peđa Stojaković, Igrač Sakramento Kingsa ("Blic")
Nađa Jokić,
članica grupe Models, na pitanje čega bi se sve odrekla zarad karijere:
„U principu, svega. I masne hrane, i grada u kome živim. Nisam preterano vezana ni za šta, sem za ljude, pa bih i njih povela sa sobom ako bih se selila. Ne bih patila ni za kosom ni za noktima, jer nisam vezana za svoje rožnate izraštaje. Budući da mi još ne radi materinski instinkt, zarad karijere bih odložila i osnivanje porodice.“
(„Blic njus“)
Sejo Sekson,
na koncertu Zabranjenog pušenja objašnjava zašto se novi album zove Ovo sam ti ja:
„Doš’o Haso kod Muje u Ameriku, pa ga Mujo vodi da mu pokaže kako se snašao. Prolaze pored neke vile na Beverli Hilsu, kad će Haso: ‘Joj, vidi kuće!’ Na to ti Mujo kaže: ‘To je moja kuća, Haso.’ Pred kućom parkiran besan auto, pa Haso opet zajauče: ‘Vidi auta, matere ti.“To je moj auto, bolan’, hvali se Mujo. Iz auta izlazi prsata plavuša, Haso uhće, a Mujo dodaje: ‘Jeste, Haso, to je moja žena.’ Utom iz kuće izlazi dasa, neki ko Enrike Iglesijas, i poljubi plavušu. Haso skroz zbunjen pogleda Muju, pa upita: ‘A ko je ono?’. ‘Pa ono sam ti ja, bolan’, odgovori Mujo.“
(„Blis njus“)
Dorotea Čarnić,
u „Portretu bez rama“ o Marku Kljajeviću, sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu:
„Poznanici kažu da sudija Kljajević nije ono što se o njemu priča i da su paušalne optužbe onih koji ga prozivaju pre njihov moralni problem. ‘To je pre svega pošten i mudar čovek’, kaže jedan advokat koji ga veoma ceni. Prijatelji ga opisuju kao druželjubivog, vedre naravi, lucidnog, izuzetno zanimljivog i sa boemskim sklonostima. Samo na prvi pogled deluje zatvoreno, povučeno i nenametljivo, a zapravo je vrlo rečit i elokventan. U stanju je da vodi druge razgovore o istoriji, filozofiji, književnosti, i veoma ceni argumentovanu diskusiju. Zaljubljenik je u ruske klasike i Njegoša. Kad ne sudi, vreme provodi u čitanju i redovno posećuje izložbe. Hobi mu je slikarstvo.“
(„Politika“)
Marko Janković,
rok novinar, na pitanje da li je umro rokenrol, kao što je svojevremeno izjavio Goran Bregović, kaže:
„Ma, umro je Goran Bregović, a ne rokenrol! Tačnije, Bregović je muzički umro onog trenutka kada je počeo da svira komercijalnu muziku, ni nalik onome što je radio sa Bijelim dugmetom. Šta bi bilo kada bi Roling stonsi počeli da sviraju muziku za svadbe i sahrane? To rokeri ne rade. Rokenrol ne zavisi od nečijeg imena, nego od ljudi koji ga sviraju. Da je Bregović pametan, oformio bi neko novo Bijelo dugme i pravio velike koncerte na stadionima, a ne bi se glupirao po svadbama i sahranama i otimao lovu po jeftinim lokalima u Grčkoj i ko bajagi po Parizu. On za mene nije roker. Mislio sam da će od njega ispasti roker, a ispao je šićardžija!“
(„Večernje novosti“)
„Blic„,
U članku pod naslovom „Ceca sprečila katastrofu“:
„Krv zaista nije voda. Karići su počeli kao pevači (muzičari), a potomci bi da im završe sa pevačicama! Bojan Karić sa Jelenom Karleušom, a Simon de Karić sa Cecom Ražnatović. U tom slučaju dve najveće rivalke na estradi postale bi jetrve, što bi još više uvećalo rivalstvo.
Ako bi došlo do udaje, Jeleni bi, uzimanjem muževljevog prezimena, inicijali ostali isti: J.K. Ceci bi takođe ostali isti, jer je uslov da njen sledeći muž uzme njeno prezime. Što znači: prezime njenog bivšeg muža. Simon je odmah pristao da se odrekne svog prezimena i plemićke titule koju je, priča se, platio nekoliko hiljada dolara i da, zarad ljubavi, uzme Arkanovo prezime.
Onda bi verovatno i Elena Mijatović nagovorila Jugoslava Karića da i on uzme njeno prezime, odnosno prezime njenog prvog muža Peđe Mijatovića.
E, onda bi Jelena Karleuša – kad mogu jetrve, može i ona – nagovorila Bojana Karića da uzme njeno, ovoga puta devojačko prezime.
I to bi bio kraj dinastije Karića. Sinovi slavnih biznismena prezivali bi se: Ražnatović, Mijatović i Karleuša.
I, znate šta, videvši sve to, verovatno bi i Marijana Mateus preispitala svoju nepromišljenu i naprečac donetu odluku da uzme muževljevo (još nemačko!) prezime, pa bi brže-bolje, kako to samo žensko ume, nagovorila Mateusa da on naknadno uzme njeno prezime: Kostić. Odnosno, prezime njenog bivšeg muža Miodraga Kostića.
Za neko vreme ovo bi zaživelo i među običnim smrtnicima. U Srbiji bi zavladao matrijarhat i ko zna do čega bi sve to dovelo da Ceca na vreme nije stopirala ovaj, po Srbiju poguban trend, odbivši Simonovo udvaranje.“
(„Blic“)
Gordan Popović,
seksolog, o stvarima koje mogu da nateraju ženu da nasrne na muškarca:
„Na prvi pogled zapanjujući događaj – žene jure za muškarcima po Beogradu, a još gore, oni panično beže od njih, zaista podriva sve bajkovite stereotipe o srpsko-balkanskim mačo mužjacima, te o smernim ženama-majkama sa istih prostora. Kod nas od davnina uvrežen doživljaj o tome šta su muške, a šta ženske osobine odmah alarmira i u nama budi sumnju… Prvo, mi, muškarci, nikada ne bežimo, mi jurimo, mi lovimo – još od preistorijskih vremena smo loveći namirivali sve svoje potrebe, pa i seksualne – znate ono, tojaga (umereno), pa za kosu i u pećinu…“.
(„Blic“)
Nataša Pavlović,
Bosanka iz sela Popovi kod Bijeljine, mis Jugoslavije i glumica, koja je u egzibicionom letu Migom 25 uspela da postigne visinu od 25 kilometara, odnosno do „mesta odakle počinje svemir“:
„Kad sam sela, nisam mislila da će pilot biti iza mene. Mislila sam da će biti ispred, da mogu da ga uhvatim za rame ako se uplašim. U avionu je bilo mnogo tesno, i uniforma je tesna takođe, avion je jak, ali osetljiv na komande. Kad smo probili zvučni zid, instrumenti su počeli da vibriraju. Mig se nekako sav zatresao. Putovali smo kao metak, brže od groma, ali kad smo po drugi put probili zvučni zid, bilo je sve mirno, kao da smo ušli u svemir. Stigli smo do 25.000 metara daleko od Zemlje. Na samo 250 metara od orbite. Sve je plavo, duboko plavo, a kad pogledam prema zemlji, dole je sve sivo, i jeste, Zemlja je zaista okrugla.“
(„Politika“)
Miroslav Todorović,
advokat, kome su upućena dva telefonska poziva od strane osobe koja se predstavila kao Ljubiša Buha Čume, sa pretnjama: „Glava će ti otići“ i „Potpisana ti je smrtna presuda“:
„Ni posle telefonskih pretnji koje sam dobio nisam se uplašio. Strašno je da taj čovek u Srbiji može da radi šta god hoće i preti kome hoće. Nažalost, njemu se dopušta da to radi. Zar on treba da bude promovisan kao uzor mladoj generaciji u Srbiji. Slobodno to objavite i recite da ću istrajati u svom poslu, da se neću predati. Svestan sam da sam u velikoj opasnosti i da mi je potpisana smrtna presuda. I ako mi se dogodi ono najgore, nadam se da to neće biti uzalud i da će ljudi u Srbiji konačno shvatiti u kakvom društvu živimo i pokušati da se suprotstave tome. Ovo je poslednji moj telefonski razgovor danas. Slobodno to objavite kao moje poslednje reči ukoliko mi se nešto dogodi.“
(„Glas javnosti“)
Radivoj Milutinović,
poznat još i kao Mujo Lopov ili Muja Internacionale Vili Brant 2, o „romansi“ sa tužiocem Haškog suda Karlom del Ponte:
„Pet puta sam je dočekivao, što na aerodromu, što pred zgradom Vlade, što pred SMIP-om, sa sve poklonima i ništa! Spremao sam joj na dar venac od belog luka da isteram đavola iz nje, portret velikog Njegoša da bude mudra kao vladika, srbijansku šljivu, crnogorsko vino, čokoladu, cveće, ali avaj… Prilikom trećeg pokušaja, krajem 2001, bilo je nekih nagoveštaja da ćemo se sresti. Međutim, samo me je pogledala onako čežnjivo, zavodnički, izlazeći iz zgrade Ministarstva inostranih poslova, uletela u svoj auto i nekud odjurila… Poklone namenjene mojoj devojčici Karli predao sam kancelariji Haškog suda u Beogradu i po saznanjima MOS-a (Moje obaveštajne službe) stigli su do nje i oduševili je. Njegoševa slika krasi zid njene kancelarije, ali ona i dalje tvrdi pazar. Naivno su ljudi verovali u priču da ona dolazi u Beograd ne bi li uhvatila Mladića, a ona je zapravo dolazila da juri Muju, svog mladića, ali nešto se tu otrglo kontroli… Sada je kraj! Imala je dovoljno vremena da razmisli o svemu. Dva puta sam joj postavljao ultimatume da se u određenom roku izjasni o mojoj bračnoj ponudi, ali se i o njih oglušila.“
Ovih dana Mujo Lopov je odlučio da svoju pažnju preusmeri ka novoj ljubavi, takođe u ime spasenja svog naroda:
„Postojala je u meni mala dilema da li da to bude Medlin Olbrajt ili Kondoliza Rajs, aktuelna savetnica za bezbednost američkog predsednika! Ova prva je otpala jer nisam želeo da se sukobljavam sa jednim našim političarem, koji je svojevremeno izjavio da ‘bi rado prevrnuo Medlinku’, pa sam se odlučio za mlađanu Kondolizu. Mlađa je, lepša, modernijih shvatanja, a za razliku od Karle ima i dušu, pa ćemo se lepo slagati.“
(„Glas javnosti“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve