Dragan Šutanovac,
ministar odbrane i mašinski inženjer, na novinarsko pitanje koliki je prvi izvod od Ln (x) i koliki je integral od 1/x, otkriva:
„Uz pomoć prijateljice Vere, sa kojom sam sedeo u klupi, a danas je profesor matematike, prisetio sam se da su prvi izvod i integral inverzne funkcije. Na Mašinskom fakultetu su nas učili da nije uvek neophodno znati sve napamet, već da znate uvek i u svako vreme gde se nalazi rešenje problema sa kojim se suočite, a onda naravno to rešenje pronađete. To je čuvena priča o majstoru koji je jednim udarcem čekića pokrenuo mašinu. Kada je rekao koliko košta to što je uspeo da je pokrene, komentar je bio da je to preskupo za jedan udarac, a on je odgovorio da je udarac besplatan, a naplaćuje samo to što zna gde treba da udari!“
Zašto ministar, dok je bio vojnik, nije imao sliku golišave lepotice zalepljenu na unutrašnjost svoje kasete:
„Vojni rok sam proveo na Velebitu, na 1653 metra uz stalnu mogućnost gledanja TV programa, što oni koji su u to vreme služili vojsku znaju da je to bio luksuz i nisam imao potrebu da držim bilo kakav poster u unutrašnjosti kasete jer smo imali prilike da gledamo italijanske programe, zaista dosta atraktivne.“
Da li je u igri „Otpisanih“ bio Tihi ili Prle:
„Moja generacija se igrala kauboja i Indijanaca, a ne partizana i Nemaca, tako da nisam bio ni Tihi ni Prle.“
(„Press“)
Lepa Brena,
pevačica, na pitanje kakav utisak je na nju ostavio Petar Grašo, hrvatski pevač, „budući da ga žene obožavaju“:
„Moj prvi utisak bio je da je Petar jako visok. Zamolila sam ga da mi napiše pesmu, ali nisam insistirala. Želela sam da vidim kako me on doživljava. Kada sam čula pesmu ‘Metak sa posvetom’ oduševila sam se!“
(„Blic žena“)
Ivan Ivanović,
TV voditelj, odgovara na optužbu Demokratske zajednica Hrvata (DZH) iz pisma upućenog predsedniku Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) i vladiki Porfiriju. U pismu se traži da se televiziji Prva srpska oduzme pravo na nacionalnu frekvenciju, zbog uvreda na račun Katoličke crkve i govora mržnje prema hrvatskom narodu, izrečenih u Ivanovićevoj emisiji:
„Možda su se prevarili iz DZH, možda ne govore srpski dovoljno dobro, pa nisu najbolje razumeli moje šale.“
Da li ovaj „slučaj“ ima sličnosti sa slučajem američke komičarke Čelsi Hendler:
„Čelsi je preterala u tom smislu da u njenom humoru nema nimalo istine. Tada humor prelazi u vređanje.“
Šta Ivan misli o nadležnoj RRA:
„RRA je ozbiljna organizacija, koja dobro radi svoj posao, a mi kao televizija uvek poštujemo njihove sugestije.“
(„Blic“)
Jelena Karleuša,
pevačica i kćerka pukovnika MUP-a u penziji Dragana Karleuše, na novinarsko pitanje da li i ona kao neke njene koleginice ima nekoga iz politike „ko joj čuva leđa“, kaže:
„Apsolutno niko. I za tim nema potrebe. Nemam nameru da dovedem sebe u situaciju da mi treba nečija zaštita. Ne bavim se politikom da bih imala političke neprijatelje. Moja krilca su mršava i iako njima prkosno mašem, ja sebe smatram samo ženom koja se uspešno bavi muzikom. Bezopasna sam. Mama i tata su me učili da ne kradem i ne lažem. Verujte mi, kada bih dinar jedan ukrala, išla bih u zatvor, za primer. Za mene niko ne bi urgirao. I ponosna sam što je tako.“
Sa kojim političarima pije kafu:
„Kafu ne pijem, nikada je u životu nisam popila. Dalje, na političkoj sceni nemam prijatelje jer se zna šta taj termin podrazumeva. Postoje političari koji mene simpatišu, kojima ja uzvraćam simpatije, i to je sve. Ne družimo se privatno, ne posećujemo se po slavama i rođendanima.“
Kako stoji sa ministrom Dačićem:
„Objasnila sam vam da među političarima nemam prijatelje. Ivica mi je drag kao ličnost, kao harizmatični političar u kom vidim vrlo jasnu i kvalitetnu sliku buduće Srbije. Evo, dajem vam primer, ako se ikada desi da u bunilu opljačkam banku i maznem milione, idem na tri doživotne robije, bez prava na žalbu. Ivica će mi mahati. Toliko na temu prijateljstva. A odgovoriću vam i na vaše pitanje. Dačić veoma kolegijalno brani svog koalicionog partnera (Dragana Markovića, predsednika JS, prim. ur.) i to je za pohvalu. S druge strane, smatram da sam ja bezopasna i da nema razloga da se koalicioni partner brine.“
Da li se nečega plaši:
„Pošten čovek, čistog obraza i ljudskih stavova nema čega da se plaši, zar ne?“
Kako se njoj kao ženi istančanog ukusa čini predsednik Srbije:
„Tadić je OK dasa i OK se oblači.“
(„Alo“)
Ljubinka Milinčić,
novinarka, prevodilac, čuveni dopisnik Javnog servisa i „Politike“ iz Moskve, na promociji svoje druge knjige o Vladimiru Putinu, otkriva kako je stigla u Moskvu:
„Nekim čudom, 2002. godine, kao nestranačka ličnost postavljena sam na mesto atašea za kulturu pri našoj ambasadi u Moskvi.“
Kada se njena karijera u diplomatiji okončala, „zbog raspada tadašnje koalicije“, ostala je u Moskvi:
„Žao mi je što nisam bila u prilici da za našu kulturu uradim više. Želela sam da Rusiji pokažem da se i u ‘grmenu malenome geniju gnezdo vije’. To što je Kusturica zvezda nije naša zasluga, već samo njegova. Rusi znaju za velikog Pavića, a skoro su otkrili i Gorana Petrovića, i izuzetno ga cene. Nismo ni svesni da smo u kulturi najjači, a u svetu se o tome veoma malo zna.“
O razlozima za knjigu Vladimir Putin – Moja borba za Kosovo:
„Učinilo mi se važnim da ostane svedočanstvo o čoveku koji je, uprkos tome što je vodio veliku borbu za sopstvenu zemlju, imao sluha i za naše nevolje.
Ta knjiga je na neki način i moja borba za svoje poreklo. Sve dok na Kosovo nisu počele da padaju bombe 1999. godine, nisam ni znala koliko je meni taj deo naše zemlje važan. Tek sam tada shvatila da svi mi koji odnekud odemo sa sobom u srcu nosimo tu, kako bi Rusi rekli, ‘malu domovinu’. Zato je pomoć koju nam je pružila Rusija nakon dolaska Putina bila kao melem na ranu. Iako ni onda, kao ni sada, nisam gajila iluzije da će neko mahnuti čarobnim štapićem i rešiti problem, bilo je u najmanju ruku prijatno da se u najvažnijim svetskim institucijama čuje za zločin učinjen našem narodu, za kršenje međunarodnog prava…“
Kako joj se dopao predsednik Rusije:
„Bila sam fascinirana brzinom misli, koju sam svojevremeno cenila kod Zorana Đinđića. Putin ume da zbuni sagovornike količinom podataka koje kao iz rukava sipa i koje precizno analizira. Tek u neposrednom kontaktu s njim poželela sam da i našu javnost upoznam s državnikom čija se harizma analizira u celom svetu.“
O ruskim ženama:
„Ruskinje su, tvrde mnogi, najlepše žene na svetu. Lično mislim da ih prevazilaze samo Srpkinje. Veoma vode računa o izgledu, uvek su doterane. Za skup veš, manikira, pedikira i frizera uvek imaju para. Vredne su, radne, obrazovane i uglavnom su one glava porodice. Istorija je učinila da ih je mnogo više nego muškaraca, pa su ojačale u teškoćama.“
(„Blic žena“)
Slavica Ćukteraš,
pevačica, na pitanje kako se njen izabranik snalazi sa popularnošću:
„To je glupost jer on uopšte nije popularan. To bi značilo da je sada i moja mama popularna jer sam joj ja ćerka?!“
(„Press“)
