Budimir Poluga,
načelnik Odeljenja za javni red i mir beogradske policije:
„Nedavno smo uhapsili jednog zaljubljenog homoseksualca. I on i dečko su se bavili prostitucijom. Te večeri samo je jedan bio na ulici, drugi je ostao kod kuće. Posle privođenja u policiju, telefonom je pozvao dečka, plačući što će od njega biti razdvojen 20 dana, a kada je i on zaplakao, uhapšeni je počeo da ga teši kako će to ipak brzo proći, kako će uskoro biti zajedno…“
(„Blic“)
Vanja Bulić,
novinar, u kolumni „TV ona“, bavi se venčanjem Baneta Ivkovića i Biljane Popović
„Država bi morala da iskoristi ovaj bolnički događaj, i da matičare preseli u bolnice, gde bi se isključivo venčavali poznati ljudi. I tako za mnoge od njih narod misli da su zreli za bolnicu. Procedura bi izgledala ovako: zahtev, dokumenta, a stroga komisija odredi da li je par zreo za urološko odeljenje, ‘Lazu Lazarevića’, plastičnu hirurgiju ili ginekologiju. Svatovi u belim mantilima, mladenci će umesto para, mašina za veš ili kič slika, kao svadbeni poklon dobijati limun, pomorandže, napolitanke. Ostali bolesnici će se radovati, a medicinsko osoblje će u vreme venčanja iskreno plakati, radujući se tračku sreće u turobnim ustanovama kao što su bolnice…“
(„TV novosti“)
Predrag Popović,
TV kritičar:
“Zlikovci bi mogli da primete kako je Tanja (eh, čudne li igre simbolike u imenu u realnosti u dizajnu!) Vidojević zaboravila na vagu. Njen problem. Problem gledalaca, a i mazohista koji upadaju u zamku, nalazi se u tome što su zaboravili na kalendar.“
(„Evropa“)
Nebojša Bakarec,
potpredsednik DSS-a, o najvećoj srpskoj političkoj sramoti u anketi magazina „Evropa“.
„Sramotan je dosovski princip: nama je sve dozvoljeno, čak i ono što smo drugima zabranjivali, a sve u cilju revolucije.
I pre 2000. god. bilo je političkih spodoba, ali ovaj period je posebno obeležio sociopata i psihopata koji nosi bebasto ime.“
(„Evropa“)
Brana Crnčević,
kolumnista:
“Srbija je odavno u svakojakim govnima, a nekome je potrebno još.
Bebin nokšir je mali, ali opasan.“
(„Evropa“)
Verica Stanković,
astrolog iz Niša, tumačeći kretanje zvezda predviđa „budućnost na nivou državne zajednice“:
„U prvoj polovini aprila biće donete važne odluke, a do kraja tog meseca znaće se da li dve države ostaju u zajednici. U oktobru 2005. godine predstoji pomračenje Sunca na 10. stepenu Vage, koje će biti veoma važno za Evropu i njenu konsolidaciju, jer će države Starog kontinenta imati ključne pregovore oko ujedinjenja. April je bitan za nas, jer od tog meseca pa do aprila 2006. nastupaju bolji dani za Srbiju na međunarodnom planu. Biće povoljnih pregovora o našoj budućnosti, čemu će prethoditi usaglašavanje stavova u srpskom državnom vrhu.“
(„Nedeljni telegraf“)
Jovana Balašević,
glumica i kćerka, priča o ljubavi sa Markom Ercegom:
„Jedne večeri mi đavo nije dao mira, nisam mogla da zaspim. Onako u spavaćici u cik zore, sela sam u kola i zapucala u Kamenicu, gde Marko stanuje. Tamo je svima čista savest i vrata su im otključana. Krišom, da me ne vidi njegov otac, ušunjala sam se u Markov krevet. Drhtali smo od strasti.“
(„Glorija“)
Svetlana Ražnatović,
domaća diva i udovica, u „intimnoj ispovesti“, ponovo je dobila priliku da ispriča kako se upoznala sa Željako Ražnatovićem:
„Željka nisam poznavala, nisam znala i kako izgleda, jer sam živela u inostranstvu. Odjednom se komandant pojavljuje u odelu. Očekivala sam nešto sasvim drugo i kada sam ga videla, otelo mi se: ’Kako on dobro izgleda’, na šta me Bane začuđeno pogledao i rekao: ‘Jesi li ti luda, bre?’ ‘Ne nisam luda, on odlično izgleda.’ Tada smo se upoznali i ništa se nije desilo. Sem što sam se ja zaljubila. Imala sam devetnaest godina, puna života, želja, hrabra, ništa mi nije zabranjeno. Mesec dana kasnije krenuo je da pravi promociju stranke i pitao me je da li bih htela da pevam. Tako smo stalno bili zajedno, družili se, i sve više sam se zaljubljivala u njega. Onda sam mu jednom prišla i rekla da mi se dopada. Bio je šokiran.’Ti si veoma lep i zgodan muškarac i jako mi se sviđaš.’ ‘Jesi li ti, dete, normalna?’, rekao mi je, na šta sam ja skočila.’Nisam ja dete, ja sam formirana žena!’, a on je počeo da se smeje. Blizina je učinila svoje, i tako je sve počelo.“
(„Glorija“)
Dragiša Blanuša,
penzionisani policajac, bivši upravnik Centralnog zatvora, radio je tri godine u obezbeđenju tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, priča:
„Kada se miting na Ušću završio, kada smo svojim telima zaštitili Miloševićev automobil od pritiska oduševljenih ljudi, Miroslav Bižić je uzeo čašu sa vodom iz koje je Milošević gucnuo jedan gutljaj. Prosuo je vodu i čašu stavio u džep. Video sam to i pomislio: baš lep suvenir. Prišao sam inspektorima i glasno im rekao: ‘Nađite mi čašu iz koje je Milošević pio vodu, da je pošaljem na analizu.’ Bižić je izvadio čašu iz džepa i dao mi je, a ja sam je kasnije odneo kući. Kasnije je ta čaša odneta u kafanu Tabor, da služi kao politička i narodna relikvija, ali je razbijena kada je 5. oktobra Slobodan Milošević izgubio poverenje naroda i vlast.“
(„Nedeljni telegraf“)
Dejan Milićević,
buntovni fotograf, kontroverzni autor muzičkih spotova, iskoristio je priliku da objavi zanimljivu ponudu:
„Treba mi žena samo da rodi, a brak ne dolazi u obzir! Ne želim takvu vrstu obaveze.
Niko neće da mi pokloni dete, a bebi bi bilo kod mene stvarno fenomenalno. Neka mi se javi devojka koja će mi roditi sina, ili muške blizance. Vaspitaću ih dobro i naravno da će moći da rade sve što požele. Čak i ako moj sin poželi da bude gej, kriminalac, narkoman, model, pevač… Samo da ne bude kreator, stilista, šminker ili frizer. Kćerke ne dolaze u obzir! Ne postoji neki poseban razlog, ali kćerku bih odmah dao svojoj mami, pa neka je baba gaji.“
(„Nedeljni telegraf“)
Branka Bošnjak,
arhitekta i kandidatkinja za gradonačelnicu G17 plus, bila je u prilici da kaže šta ne preporučuje za čitanje:
„Dobitnike ‘Ninove nagrade’.“
(„Evropa“)
Nebojša Pajkić,
dramaturg, u rubrici „Sličnosti i razlike“, kaže:
Najsimpatičniji domaći političar:
Pokojni Ljotić.
Opuštam se uz:
Seks, drags & rokenrol…
Najradije čitam:
Isidoru.
(„Evropa“)
Slušalac Vlajcek
komentariše vest o „bećarskom porezu“:
„Ja ću kao sa strujom: Ja nemam da platim, a vi – secite!“
(„B92“)
Voja Žanetić,
stručnjak za marketing i direktor agencije Mozaik, u „intimnoj abecedi“, otkriva:
„A – Animal Planet. TV kanal koji treba gledati, ne bismo li se podsetili kako izgledaju simpatični majmuni, koji svojim odlukama ne mogu da utiču na naš život.“
(„Glorija“)
Milić Vukašinović,
rok muzičar, o takmičenju za pesmu Beovizije:
„To je ogledalo stanja u našoj muzici. Ispada da smo debilna i netalentovana nacija. Ja sam predao pesmu Sudbina, ne da pobedim ili uđem u finale, već samo da dobijem mogućnost da pokažem šta je dobra pesma. Međutim, ne samo da nisam ušao u finale, već nisam ušao ni u širi izbor, među 50 pesama. Zanimljivo da čak i jedan Đorde Balašević, koji je ušao u širi izbor, nije po mišljenju tih stručnjaka bio dovoljno dobar za finale.“
(„Kurir“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije, kao odgovor na optužbe Ljubiše Buhe Čumeta da mu onemogućava da se bavi legalnim biznisom i da ga na taj način tera u kriminal komentariše zašto nije ušao u Đinđićevu vladu:
„Ja u kućnim cipelama u svinjac nisam ulazio, niti ću gaziti po kaljuzi. Oni koji su se u tom brlogu valjuškali i pod državnom zaštitom uživali, sad su ili pod zemljom ili van zemlje, po kazamatima i kućnim zatvorima, sudnicama, u pacovskim prolazima i socijalnoj kanalizaciji.“
(„Kurir“)
Bogoljub Karić,
lider Pokreta Snaga Srbije, objašnjava zašto mu se obraćaju sa „gospodine predsedniče“:
„Uvek sam bio predsednik, čak sam i u osnovnoj školi bio predsednik razredne zajednice. Dešavalo se da drugovi u osnovnoj školi dođu kod mene i kažu: ‘Nismo se spremili, danas imamo pismeni, šta ćemo?’ Prvo pokušamo da nagovorimo nastavnika da pismeni odloži za nedelju dana, a ako ne uspemo, onda pobegnemo sa časa – odemo svi u Pećku patrijaršiju i kažemo sutradan direktoru škole da nismo bili spremni i da je većina glasala da bojkotujemo čas. Lepo smo se družili u Patrijaršiji, tada su već postojali spomenari, pa smo upisivali ko koga voli, ko se kome sviđa. To je, zapravo, bila neka vrsta udvaranja.“
O Bojani Lekić: „To je baš seksi, povezali su nas neki mediji, doduše ne vaš list, zato što sam je podigao dok smo plesali na proslavi BK televizije.
Kada joj je pukla suknja, ponudio sam joj sako da je ogrnem, ali ona mi je odgovorila: ‘Nema veze, imam tange, a imam i drugu haljinu.’ Bojana se uvek dočeka, ne na dve, nego na četiri noge. Ona je čudo, može da vodi državu, a ne BK televiziju.“
(„Svet“)
Saša Vidić,
kreator i tvorac brenda „Broz“, o dizajniranju odeće za BIA:
„To je na početku bio veliki izazov. Na kraju, shvatio sam da je to bio još jedan posao u nizu. Isti kao i dizajniranje uniforme za spremačice ambasade Britanije u Beogradu. Samo, agenti su morali da izgledaju neprepoznatljivo i neupadljivo. Pazio sam na konstituciju i boje koje odgovaraju. Kreirao sam sakoe sa plastificiranim pojačanjima na postavi, da se odelo ne bi habalo i da pištolj ili dimna bomba ne bi bili vidljivi.“
(„Nedeljni telegraf“)
