Nemanja Stanić,
čitalac „Politike“, iz Novog Beograda, pre nekoliko dana se vratio sa odsluženja vojnog roka i poslao pismo sa utiscima:
„…Oficiri i podoficiri koji koji su bili moje pretpostavljene starešine zaista su svestrano obrazovani, široke kulture i humanog odnosa prema nama. Naročito im je visoko znanje iz elektronike i informatike. Nikada nisam čuo da se bave politikom, niti da su spomenuli neku političku stranku.Delovali su potpuno depolitizovano, što je mislim dobro za svaku vojsku…“
(„Politika“)
Obren Joksimović,
direktor fonda za reformu vojske SCG, direktor DSS-a, profesor, doktor medicine i ekonomije…, „često omalovažavan“:
„Mislili su da sam provincijalac. Da sam došao iz neke vukojebine i da sa mnom mogu da rade šta hoće. Nisu znali da imaju posla sa tvrdim, ozbiljnim i obrazovanim čovekom. Stalno su isticali kako dolazim iz Petrovca na Mlavi. Odakle su došli akademik Dejan Medaković i Dobrica Ćosić, odakle je bio Branko Ćopić, Ivo Andrić, Ilija Milosavljević Kolarac?“
(„Ilustrovana politika“)
Slobodan Reljić,
glavni urednik nedeljika NIN, o Srbima i religiji između ostalog kaže:
„Ekstremno proevropske struje, čim nalete na nešto što im liči na konzervativno odmah prozivaju SPC. Tačno je da je naša crkva kruta, dogmatska, ali izvršava svoju misiju, što je konstruktivno.“
(„Ilustrovana politika“)
Velimir Bata Živojinović,
„jedan od najznačajnijih srpskih filmskih glumaca svih vremena“, priča o Titu i poznanstvu s njim:
„Pričali smo o svemu. Kad se sretnemo, sklanjao je sve ljude od sebe. Voleo je da sedimo sami. Tražio je da mu pričam i najmasnije viceve, pa o raspoloženju naroda, ženama, sportu… Jednom prilikom sam ga prijateljski, onako u šali udario po ruci, zato što mu je ruka bila na pogrešnom mestu, u krilu jedne dame, sa kojom sam ga zatekao, a on udari mene… Dama je imala kratku suknju…“
O Miri Marković:
„Ne znam o čemu je sve mogla da odlučuje supruga Slobodana Miloševića, ali po meni, Mira je osoba koja je tako da kažem, nekim bajkama promenila sadržaj. Ona je Crvenkapa koja je pojela vuka. To je očigledno.“
(„Politika“)
Milijan Stojanić,
iz Kosjerića, „najpoznatiji srpski kuvar, trenutno zvanično registrovan u članstvo 19 srpskih političkih stranaka, sprema se da ove godine na Ravnoj gori, na proslavi Dražinog izlaska na najčuveniju srpsku planinu, otvori do sada manje poznat i uglavnom stereotipima opisivan deo četničke istorije, onaj koji se odnosi na priču – šta se kuvalo u četničkim kazanima“:
„U četničkim kazanima kuvalo se ono što su pripadnici ove vojske dobijali ili uzimali od domaćina kod kojih su bili, od svojih jataka, i ono što su mogli da nađu u prirodi. Jednostavno, živeli su od danas do sutra. I moja knjiga, prvi domaći Četnički kuvar, biće upravo tako koncipirana, biće to recepti jela koja se spremaju od tih sastojaka.“
(„Glas javnosti“)
Dr Jovan Marić,
psihijatar, učesnik je „sprsko-hrvatskog muzičkog duela“, između Cece i Severine“, pa kaže o ponašanju umetnica van scene:
„Ceca: Smerna, tragično materinstvo (bez muža podiže dva deteta) daje joj setnu ozbiljnost.
Severina: Otkačeno i otkačeno, to donosi poene na vulgarnoj estradi.“
Zvonko Marković,
kreator, u istoj anketi o telu pevačica:
„Cecino telo je sjajno negovano. Akcenat je na grudima, što se dopada njenim obožavateljkama. Akcenat na Severininoj figuri je na kukovima i zadnjem delu. Ne deluje toliko negovano. Čini mi se da se bahato ophodi prema svom telu, njena velika pozadina govori o tome.“
(„Ilustrovana politika“)
Dušan Nocić,
iz sela Braćevac kod Negotina, ima neobičnog kućnog ljubimca, divljeg veprića Cvetka, kome, otkako se „počastio“ petlom, ljubimcem Dušanove majke Stane, više nema mesta u kući:
„Zato je Cvetko pronašao novu zanimaciju. U dvorištu igra fudbal. U toj igri lopta uvek izvuče deblji kraj i biva probušena, što Cvetku ne smeta da i dalje juri za njom. Posebno voli da ide u šetnju. Ponekad ga, doduše na lancu, odvedem i do seoske prodavnice. I mada voli sve da jede, posebno mu prijaju slatkiši. Voli i da popije. Više mu leži sok, a manje pivo. Ipak, najviše voli kada ga odvedem u prirodu, gde na miru pase travu.
Jednom sam se popeo na drvo i čekao da vidim kako će reagovati. Bio je uspaničen i tražio me je čitavih dvadeset minuta. Kada me je ponovo ugledao, bio je presrećan. Razume bar dve stotine reči. Po svemu sudeći, o vepru Cvetku tek će se čuti. Već sada se interesuju za njega iz okolnih sela. Mnogi bi da se njihove domaće svinje pare baš sa Cvetkom, jer tvrde da je meso svinja dobijenih ukrštanjem mnogo ukusnije. Ni nakraj pameti mi nije da ga zakoljem, jer ga smatram članom naše porodice. Možda ću početi da ga vodim u šetnju i po Negotinu. A ukoliko mi dozvole da ga uvedem u studio, odvešću ga i na državnu televiziju.“
(„Glas javnosti“)
Vesna Radusinović,
„najtiražnija spisateljica Narodne knjige, priča o politici, a na pitanje da li je poznavala Sobodana Miloševića i njegovu suprugu, kaže:
„Upoznala sam ih na otvaranju diskoteke Madona u Požarevcu i tom prilikom popričali smo o sasvim nevažnim temama. Pamtim i da je gospodin Milošević džentlmenski ustao da bi se rukovao sa mnom odloživši pre toga čašu i cigaru. Kasnije su me prisutni zadirkivali jer je Mira Marković navodno rekla: ‘Vidi, kako je upiljio u nju. Nikakvo čudo, kad je ista kao ja iz mlađih dana!’“
Šta misli o radu koleginice Jasmine Mihajlović, supruge Milorada Pavića:
„Lepo je i kad neko pomisli da je talenat prelazan, međutim, mnogo više bi me zanimala istinita ispovest prve Pavićeve supruge Branke. Ona bi imala šta da napiše. Verovatno će se uskoro oglasiti pošto smo pre nekoliko godina čitali memoare Pavićeve majke.“
Poslednji susret sa Đinđićem:
„Zoran je svoju Ružicu, Marića i mene izveo na Kalemegdansku terasu na večeru i tom prilikom dobila sam na poklon od njega srebrni tifani držač za papir. Jeli smo ribu, pili vino, a ja sam kao i obično držala govor od državnog značaja – ko je izvadio, a ko je stavio silikone, ko se s kim razvodi i ko koga zavodi… Zorana te teme apsolutno nisu zanimale, ali ga je zabavljala moja obaveštenost. Uostalom, tolerancija je bila veoma izražena crta njegovog karaktera.“
(„Svet“)
Nenad Prokić,
dramaturg i funkcioner LDP-a, požalio se da je novoosnovana partija Čedomira Jovanovića pod izvesnim embargom u medijima:
„Ja nastupam u gladijatorskim emisijama, kao što je i ova. Ja samo tu nastupam kao Rasel Krou, koji bi trebalo da se bori protiv sudstva, protiv svega toga drugoga i da ispadnem pobednik, i meni ne preostaje mnogo sredstava koje mogu da koristim. Naša objašnjenja i izjave koje dajemo na konferenciji za štampu, gde se pojavljuje po 15-20 ekipa, a na kraju ne bude nijedno objavljeno, treba da budu nadomešćeni mojim ili nečijim drugim od nas dvojice-trojice kojima vi dopuštate da se pojavimo ovde, mi treba da nadoknadimo sve za nekoga drugoga. To je radio isto Zoran Đinđić, pa vidimo kako je prošao.“
(TV B92)
Dejan Maksimović,
direktor Mjuzik star prodakšna, kuće koja organizuje nastupe Gorana Bregovića, „bio je veoma iznenađen onim što su Goran i ekipa oko njega doživeli“ na koncertu u Albaniji:
„Takvu euforiju odavno nisam video! Bregović je u Albaniji velika zvezda. Karte koje su koštale 15-20 evra bile su rasprodate nekoliko nedelja pre koncerta. Tapkaroši su ih prodavali po 100 evra, ali nekoliko dana pred nastup i one su planule. Publika je oduševljeno igrala od prve do poslednje pesme, a 42-člani orkestar obučen u srpsku narodnu nošnju gromoglasno je pozdravljen. U ritmu Breginih pesama plesali su i ambasadori Amerike, SCG… i skoro ceo politički vrh Albanije!
U kafićima se puštaju njegove pesme, ljudi na ulici sa mnogo ljubavi prilaze da se slikaju s njim; svi su toliko ljubazni i srdačni da ne možemo da verujemo svojim očima.“
(„Blic“)
Nenad Radujević,
vlasnik agencije Klik, „otkrio je da će kampanja narednog fešn vika biti posvećena Nikoli Tesli“:
„Cela kampanja je u znaku svetlosti, jer se ovog proleća fešn vik poklapa sa proslavom Dana Beograda koji je posvećen Nikoli Tesli. Osmislili smo sa studentima FPU-a jedan performans koji treba da potencira svetlost, odnosno lik i delo Nikole Tesle. Zaštitno lice kampanje biće Slađana Tesla, naša poznata manekenka i buker agencije Klik, jer ona vodi poreklo od poznatog naučnika.“
(„Blic“)
Toma Nikolić,
zamenik predsednika SRS-a, „tvrdi da Vuk Drašković istupa mimo tima i protiv interesa Srbije zato što ima nagodbu sa Haškim tribunalom“:
„Drašković je ucenjen optužnicom iz Haga. Rečeno mu je da će biti jedan od dve ili tri hiljade Srba kojima će se u Beogradu suditi za ratne zločine, a po optužnici Tribunala. Njega je Evropa ubacila u pregovarački tim. Jednostavno je nametnut, nisu ga hteli ni Tadić ni Koštunica. Ali, biće izigran. Najbolji primer za to je Milan Babić…“
(„Kurir“)
