VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
N.N. na pitanje da li bi odao skrovište Radovana Karadžića i uzeo nagradu od pet miliona dolara.
Slobodan Janjić,
poslanik Srpske radikalne stranke, poslaniku DOS-a Mehu Omeroviću:
„Izađi na hodnik, ne bi bio ni prvi ni poslednji balija koga sam zaklao.“
(„Glas“)
Igor Marković
student, objašnjava zašto on i njegovi prijatelji ne propuštaju televizijske prenose skupštinskih zasedanja:
„Gledamo i smejemo se, ali me ponekad uplaši ko odlučuje o našoj sudbini. Ponekad nije smešno već tragično. Pitam se ko je uopšte glasao za te ljude. Ako se za skupštinu kaže da je odraz narodne volje, kakvi smo onda mi?“
(„Glas“)
Dejan Stanković
fudbaler, o krizi u koju je zapao, kaže:
„Važna je samo moja krivica i samo nju priznajem. Tako sam vaspitan. Ja sam kriv i kad su drugi krivi, jer ko može da me zaštiti… Pa, hvala Bogu, jedino sam sebe. Big Lale je za televiziju, a u životu nema realnih čarolija…“
(„Glas“)
Branka Blek Rouz
„najpopularnija i najbolje plaćena srpska striptizeta“, priseća se:
„Prošlog leta igrala sam u Budvi u lokalu u kojem je sticajem okolnosti ili ne,sedeo i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. Kaže meni gazda pre nastupa da ne skidam grudnjak. Ja ga gledam belo, ne razumem šta mu je odjednom. Kad on pokazuje prstom. Kaže da za onim stolom sedi predsednik, kao, nije zgodno. I tako zbog Mila crnogorci ostadoše uskraćeni za moje sise.“
(„Ilustrovana politika“)
Svetozar Cvetković
glumac, upravnik Ateljea 212, na pitanje da li pije vino odgovara:
„Ja nisam alkoholičar, ne opijam se, pa ne mogu da ocenim vina. Pomalo sam dete ateističkog perioda, kada smo nosili srvene pionirske marame, a posle toga pili koktu i jupi, i na kraju koka-kolu tako da sam ostao na koka-koli.“
(„Reporter“)
Jevrem Brković
pisac, predviđa ishod prevremenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, pa kaže:
„Dobićemo sigurno 60-70 odsto, na referendumu ćemo izvesno ići do 75 procenata. Pretpostavljam. Proces je počeo: ako ne sad, Crna Gora biće samostalna za pet godina. Ona je i sad kao država praktično samostalna. I gospodin Koštunica, predsednik jedne nepostojeće Jugoslavije, i gospodin Đinđić, predsednik Vlade postojeće Srbije, poslali su analize i platforme, kojima predlažu da se zadrži minimum funkcija.“
(„Reporter“)
Safet Karajović
uči muškarce da koriste „komparativne prednosti“ i na stranama namenjenim samo njima savetuje:
„Svaka žena voli da se osim njenom izgledu diviš i njenim kvalitetima. Ti izaberi da se diviš onima koji ti mogu biti od koristi: na primer kulinarskom. Ako ste u istoj profesiji, divi se njenoj umešnosti i dozvoli joj da odradi deo tvog posla, jer ona to tako dobro radi, bolje nego ti…
Svaka žena, ma koliko profeministički nastrojena, voli muškarca koji povremeno ume da udari rukom o sto. Odlučnog. Primetili ste valjda da su one stalno neodlučne: te šta bi obukle, te šta bi spremale za ručak, te da li bi da izađu u bioskop ili pozorište… Zato očekuju od vas da ‘presečete’ i donesete odluke umesto njih…“
(„Duga“)
Matija Bećković
akademik, odgovara na pitanje da li Crnogorci drže do pesnika:
„Zašto se jedna suverena, evropska država, buduća članica NATO-a, sa stolicom u UN-a, uopšte osvrće na reči jednog pesnika?“
(„Blic“)
Dr Vladimir Glišin
akademik, genetičar o SANU kaže:
„Srpska akademija nauka i umetnosti po meni čak je i veća nevolja nego što su bili Mirjana Marković i Slobodan Milošević. Ovo dvoje smo donekle lako sklonili. Da bi se povratio intelektualni ugled srpskog naroda u svetu biće potrebne decenije. SANU je, na našu nacionalnu sramotu, dugo godina štetočinska ustanova.
Zato akademici stare k’o kaljače, a ne k’o katedrale.“
(„Novi ekspres“)
Mića Orlović
legendarni TV voditelj, govori o situaciji u RTS-u:
„…Očigledno je da nova vlast sačinjena od 18 stranaka nije najbolje rešenje, jer svi lideri žele da imaju svoje urednike. Zamislite Petar Lazović je školski drug Vojislava Koštunice, Nenad Ristić je došao po Đinđićevoj preporuci, ali on nije kompetentan da bude prvi čovek televizije. Nažalost, i sada se traže, kao i pre 5. oktobra, poslušni ljudi, a kada bih ja sa svojim autoritetom došao rasterao bih neke ljude koji su tamo zauzeli mesta. Sada rade ljudi koji ni glasom ni stasom ne bi smeli da se pojave. Kadrovska selekcija je katastrofalna, a mnogo je u mlađoj generaciji ljudi koji ne umeju da sastave prosto proširenu rečenicu, a da ne pričamo o slaganju roda, broja i padeža…“
(„Nezavisne novine“)
Aca Lukas
estradni radnik, otkriva:
„…Nisam čovek koji voli da se samozadovoljava na svojim koncertima. Ima onih koji to rade, a sjajni su pevači. I kvalitetniji su od mene.“
(„Ekskluziv“)
Dragan Stojković Piksi
„legenda jugoslovenskog fudbala“, za banjalučki nedeljnik o podmlađivanju fudbalske reprezentacije kaže:
„I ja sam za podmlađivanje, ali to ne treba raditi preko noći, ne treba raditi ‘preko kolena’. Mladim igračima nametnuta je prevelika odgovornost i nije čudo što nemamo igru. Brinem se za uspeh reprezentacije…
Mnogo mi je žao što nisam igrao protiv Švajcarske i Slovenije. Bio sam izuzetno motivisan da na taj način završim reprezentativnu karijeru, na dve tako važne utakmice. Nema ničeg lepšeg od takvog oproštaja. Mnogo bi mi to značilo ali bi značilo i saigračima.
Svakoj ekipi potreban je lider igrač u koga svi imaju poverenja. To što se tamo dogodilo, ta nervoza i sukobi i između pojedinih igrača i selektora, to se sigurno ne bi dogodilo da sam ja tamo…“
(„Nezavisne novine“)
Dušan Prelević
u tekstu pod nazivom „Princeza“, otkriva:
„…Princeza je svih proteklih godina maštala o parkovima svoje beogradske kuće u koju su banuli oni isti koje 27. marta nije imalo kuče zašta da ujede! Odabrala je Njujork za svoj privremeni dom. Njujork je grad izbeglica, kaže princeza. Iz Velike jabuke je dolazila u Srbiju, odlazila na ratišta, hladila čelo ranjenicima, darivala nesretnu decu koju smo mi ovde zaboravili.
Neke druge dame kojima je svet bliži od sopstvenog praziluka, nisu okaljale svoje salonske cipele. Izabrale su graktanje o našoj krivici i njihovoj širokoj mundijalističkoj duši! Bez savesti i pola!“
(„Ekskluziv“)
O upotrebi numerologije u predizbornoj kamapnji u Crnoj Gori piše podgorički nedeljnik „Monitor“:
O broju 8 koji je bio broj koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“ njeni aktivisti su izjavljivali sledeće:
Dr Božidar Božović
„SNP pozdravlja sa punom šakom, sa pet prsta, SNS i NS sa po tri. Pet i tri su osam.“
Budimir Budak
„Pošto je spojio palac i kažiprst obje ruke i napravio dva kruga, Dubak je rekao: „Broj osam znači neraskidivu vezu Srbije i Crne Gore, zaokružite broj osam.“
Dragan Šoć, predsjednik Narodne stranke
„Srbija i Crna Gora su dva kruga, jedan veći, jedan manji. To je jedinstvo – ako se razdvoje ta dva kruga neće ostati ništa sem – dvije nule.“
„Pobjeda je Crne Gore“ je na izbornoj listi bila pod brojem 13.
Prvo je predsjednik Đukanović broj 13, koji je broj koalicije, povezao sa značajnim datumima crnogorske istorije – 13. julom, danom ustanka crnogorskog naroda u Drugom svjetskom ratu, ali i sa 13. julom 1878. godine, kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu međunarodno priznata. Crnogorski predsjednik je obećao za naredni 13. jul istorijski događaj: referendum o državnom statusu Crne Gore.“
dr Todor Baković
„Naš mitski broj je 13, a 13. jula proglasićemo suverenu i samostalnu Crnu Goru.“
Slavoljub Stijepović
crnogorski ministar sporta
„Zapamtite i ovo, u imenu i prezimenu predsjednika Đukanovića ima 13 slova.“
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve