Momčilo,
muzičar, kaže da ga je Pariz oduševio zbog toga što „duhom veoma podseća na Beograd“. Tu tezu Momčilo detaljnije objašnjava: „Konobari po kafićima tresu pepeljare ispod stola za kojim sediš, a likovi obučeni u firmiranu garderobu vrše malu nuždu ispred kafića, jer je WC zauzet. Sve se to dešava u samom centru. Besne automobile voze isti oni što pišaju po ulici.“ („Ekskluziv“)
Nada Topčagić,
folk pevačica iz „stare garde“, o trenutno popularnim koleginicama: „Evo, na primer, Goca Božinovska izbacila sise i misli da je postigla nešto. Žena koja je majka dozvoljava to sebi. I ostale su iste… Svaka je napumpala sise, izbacila zadnjicu i vrti se do besvesti. Zamislite kada bih ja to uradila?! Naopako! Pa, bilo bi i smešno i tužno, pravi šok! A da ne pominjem devojku koja je umislila da je Šakira, pokačila lance na dupe i kobajagi nešto peva.“ („Ekskluziv“)
Gane Pecikoza,
menadžer i jedan od vlasnika izdavačke kuće MPS, komentariše priče da prelazi u BK Sound, izdavačku kuću braće Karić: „Kakve su to gluparije!? Baš me zanima ko tako nešto priča… To ti je isto kao da kažeš da je Zoran Đinđić peder.“ („Ekskluziv“)
Big Lale,
mađioničar poznat po estradnim nastupima, trenutno se bavi preradom peradi i potvrđuje da je tokom jednog dana sam uspeo da zakolje par stotina ćurki: „Kao od šale sam tamanio ćurke i piliće. Nisam klao, jer je to glupi seljački izraz, već sam se, precizno rečeno, bavio iskrvarenjem oko sto pilića i dvesta ćurki!“ („Ekskluziv“)
Zoran Pejić Peja,
voditelj TV emisija i bogatijih svadbi, želeo bi da se oženi. Kaže da mnogo traži, ali mnogo i daje: „Priznajem da u svakoj devojci od 18 do 25 godina vidim potencijalnu suprugu. A one starije mogu da se druže sa mojom mamom… Od buduće neveste tražim, kao i svaki muškarac, klasiku – znate ono za domaćicu, kurvu i damu. Za uzvrat dajem puno ljubavi i pet-šest hiljada evra mesečno, da joj se nađe.“ („Ekskluziv“)
Novica Urošević,
„autor i izvođač“ folk muzike, o estradi: „Po meni, estrada je bila i ostala brod ludaka, na kome se vrlo lako postaje admiral, a još lakše kapetan potonulog broda.“ („Ekskluziv“)
Žika Nikolić,
jedna od dugogodišnjih vedeta RTS-a, o emisiji koju vodi: „Često kažem da je program ‘Ovo je Srbija’ srpski CNN, jer radimo po istom principu kao Tarnerova TV mreža. Emisije prave svojim prilozima i uključenjima sva dopisništva RTS-a, a ona pokrivaju celu Srbiju.“ („Ilustrovana politika“)
Zoran Slavnić,
proslavljeni košarkaš stare Jugoslavije, u intervjuu za „Ilustrovanu politiku“ otkriva svoju poetičnu stranu: „Zvezda je postala bogomoljka. Jede svoju decu. Dao sam joj sve strane svog srca, a ona me je teško ranila… Da se ne vidi suza, moj povređeni ponos, moja tuga. Prkosio sam im kao Boško Buha na barikadama.“
Poetično i o svojoj (za košarku nedovoljnoj) visini i karijeri tokom koje je nešto propustio: „Bilo je to pravo iskušenje. Kome će gazela pre da pobegne: slonu ili tigru? Ja sam bio tigar među slonovima. I to me nosilo… Kad je bilo vreme da postanem neko veće trenersko ime, ja propustim šansu. U nadi da će doći neki veći izazov od nekog koji se trenutno nudi. To ti je kao da čekaš voz sa deset vagona. Vagoni prolaze, ja ne ulazim. Voz će se možda vratiti, ali ja ne znam hoću li još biti na toj stanici. Zbogom, lepi snovi!“
Šefkija Džibrani,
majka koja sa porodicom živi u udžerici i jedva preživljava, o udaji svoje ćerke: „Neću Đulijanu da udam nikad za bogataša. Srednje nek’ bude. Kod bogataša nema šanse da živi kako treba. Uđem u kuću koja samo što se nije srušila i on mi da više nego bogata kuća. Udaću je za Roma. Ako ne za Roma, onda za Rumuna. Za Srbina nikad. Da ti pravo kažem, sa Srbima može samo da se zajebava, a da se uda – ne!“ („Ilustrovana politika“)
Vojislav Koštunica,
predsednik, u opuštenoj atmosferi posle premijere filma Jagoda u supermarketu, opušteno komentariše ono što je video i kaže da je dobro što se film mnogima neće dopasti: „…Ali će mnoge bogami naterati da stave prst na čelo i da se zamisle – da li ono što je veštačko jeste bolje od onog što je prirodno, da li ono što je tuđe jeste bolje od onog što je naše? Naravno, vredno je i jedno i drugo, ali ne može baš biti bolje ono što je tuđe od onog što je naše, i ne može ono što je veštačko, ono što je plastično, biti bolje od onog što je prirodna lepota, koja je uvek najlepša.“ („TV novosti“)
Jugoslav Pantelić,
urednik filmskog programa Studija B, o susretu sa glumicom Fani Ardan: „Taj spoj iskustva i prefinjenog seksepila potpuno me je paralisao. Nisam mogao da se setim nijednog smislenog pitanja, pa sam izgovorio: ‘Gde ste dočekali Novu godinu?’ Žena se nasmejala, odgovorila mi, posle čega sam joj objasnio da sam potpuno blokiran.“ („TV novosti“)
TV novosti
u prošlonedeljnom broju prenose tekst nedavno objavljen u „Njujork tajmsu“: „Ali kada čujete pesme gđe Ražnatović u kancelariji ukrašenoj sa dva španska viteza u oklopu i 13 izloženih sablji, ta melanholija postaje jača. Zamoljena da zapeva tokom intervjua, Ceca prihvata mogućnost i sa cigaretom koja sagoreva među njenim prstima, očiju zatvorenih, pušta promukli drhtavi glas koji para vazduh i osvaja i oduševljava hiljade muškaraca po zadimljenim kafanama koji ispijaju žestok alkohol.“
Tihomir Stanić,
glumac, odgovara na pitanje šta mu je prva asocijacija na postpetooktobarsku Srbiju: „Nataša Mićić. Primetio sam je na televiziji, u nekom prenosu iz Skupštine, i svidela mi se. A tada je bila u pantalonama s tregerima… Voleo bih da Natašu Mićić Srbija izabere sa 97 odsto glasova, to bi mi ulilo optimizam da smo konačno, kao ljudi, izašli iz govana.“ („TV novosti“)
Antonije,
monah i predsednik Bratstva za zaštitu svetinja Srbije, o papi: „Vatikan je kao Holivud, papa sve komercijalizuje. Kad je išao u Grčku, hteo je da ljubi grčku pravoslavnu zemlju, a nedavno je blagoslovio Harija Potera.“ („Nedeljni telegraf“)
Đorđe David,
roker, (opet) o koleginicama iz narodnjačke branše: „Inače, uhvatim sebe često u razmišljanju da li je bolje da odem u seks-šop, kupim lutku i da je naduvam i da se na njoj iživljavam, ili da gledam na televiziji neke razgolićene osobe, koje pri tom strahovito krešte. To što rade, tolika količina neukusnih plastičnih operacija, neukusno složene skupe garderobe, pokazuju njihovo stanje duha i poimanje stvarnosti. Nije tajna da nakon nekakvih svadbi i nastupa po inostranstvu te iste dame, koje gledate u raznim TV šou-programima, u avionu skidaju cipele i između prstiju stavljaju sveže iseckane krompire, kako bi im se otok s nogu povukao.“ („Nedeljni telegraf“)
Mirjana Marković,
supruga, naučnica i političarka, prognozira Srbiji tamnu budućnost ukoliko u njoj ne pobede „demokratska i patriotska“ orijentacija. Srbiji, dakle, u tom slučaju predstoji sledeće: „Proizvodiće pertle i jabuke i prodavati ih jeftino onima koji reše da ih kupe, ako vlast bude poslušna. Moja je procena da ako u Srbiji na vlasti ne budu snage mira, slobode, razuma i nacionalne sloge, Srbi će završiti kao evropski Kurdi. Još gore, Kurda ima više, ima više planina po kojima se kriju i zelene su. Šume na našim planinama su prilično posečene. I najveća prednost Kurda je u tome što su složni. Drže do sebe i do svog integriteta. Da su Srbi takvi, složni i da drže do sebe, moj muž ne bi bio u zatvoru, već bi bio nacionalni heroj, kao što je to kroz čitavu istoriju i u svakoj zemlji bio onaj ko se nalazio na čelu svog naroda u njegovoj borbi za slobodu, nezavisnost i dostojanstvo.“ („Identitet“)
Dušan Mihajlović,
ministar unutrašnjih poslova, o planovima za edukaciju pripadnika MUP-a: „Cilj je da se oni osposobe za služenje bar jednim od svetskih jezika“ kako bi bili „razbijeni stavovi i predrasude o zaposlenima u toj profesiji“.
Mihajlović o profesiji: „Policija je, isto kao vojska i crkva, sirotinjska delatnost. Tamo idu ljudi koji, zdravi, pametni, sposobni, čiji roditelji nemaju dovoljno uslova da ih pošalju na druga mesta, imaju, kroz našu školu, obezbeđen internatski smeštaj i rešene troškove školovanja. To je naš najveći rezervoar kadrova, koji, kad se tako zadoji time, ostaje veran toj profesiji, nema kuda i radi taj posao bez obzira na sve jer je na to navikao.“ (B92)
Zoran Đinđić,
republički premijer, posle posete beogradskoj Vatrogasnoj brigadi:
„Sada su mi objasnili da je veoma važno da građanin koji skače sa petog ili šestog sprata skoči na određen način kako ne bi bio povređen. To ponegde i u medijima bude objašnjeno ljudima, ali kada bih se ja našao na desetom spratu i trebalo da skočim, ne znam da li bih se tada setio toga kako treba da skočim. Znači da je potreban trening, potrebno je ljudima koji žive na visokim spratovima s vremena na vreme obnavljati trening da bi u opasnoj situaciji mogli da reaguju automatski, a ne da razmišljaju da li da skaču na glavu ili na noge, pošto bi bilo pogrešno i jedno i drugo.“ (B92)
Premijer o reformama i tranziciji: „Osnovna dilema u Srbiji je da li treba seći drva ili oštriti testeru. Ako budemo oštrili testeru, preti nam opasnost da se smrznemo i zato istovremeno sečemo drva i oštrimo testeru. To je teoretski nemoguće, ali u praksi funkcioniše.“ („Blic“)
Premijer o uspesima policije: „Za Makinu grupu godinu dana je praćena situacija, utvrđeni su dokazi, tako da je taj jedan deo kriminalne mreže razbijen. Istina je da Maksimović nije uhapšen, ali nije ni Bin Laden uhapšen i pronađen, ali razbijena je njegova organizacija.“ (B92)
