Darko Nikolić,
savetnik za marketing Državne lutrije Srbije, priča o tome kako građani pokušavaju različitim trikovima da doskoče Lutriji:
„Stalno se događa da nam dolaze ljudi sa tiketom na kojem nema šest ili sedam pogodaka, a oni tvrde da ima. Takve primedbe ne možemo da uvažimo.“
(„Blic“)
Zoran Živković,
bivši premijer, izjavio je da je podneo ostavku na mesto člana Gradskog odbora Demokratske stranke u Nišu, ali da to ne znači i napuštanje te partije:
„O razlozima ne želim da govorim. Ostajem i dalje član Demokratske stranke, iz koje samo bajonetima mogu da me iznesu, pošto je ja sam neću napustiti.“
(„Blic“)
Zoran Đokić,
pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, govori o falsifikovanju prehrambenih proizvoda:
„Dešavalo se i da čokoladu kojoj je prošao rok prepakuju u ambalažu na kojoj je odštampan odgovarajući rok trajanja. Kada se proizvod potpuno pokvari, falsifikatori angažuju ljude koji skinu štetan sloj, a onda ga ponovo prepakuju u kesice kao rinfuzu i prodaju po još nižoj ceni. U okolini Beograda, u jednoj garaži, falsifikovan je biovegetal, proizvod jedne beogradske firme. Od soli, koja nije bila ni kuhinjska, i sušenog voća i povrća, koje je delom poticalo iz uvoza a delom od otpadnih proizvoda, nastajao je ovaj proizvod.“
(„Blic“)
Ašok Murti,
stilista, prešao je sa TV BK na TV Pink i priča:
„Najlakše je sarađivati sa ljudima koji su uspešni i sigurni u sebe, za razliku od onih koji zbog svoje nesigurnosti teže prihvataju sugestije. Eto, na primer, imam malo posla oko ‘Piramide’ i Branke Nevisitić jer sam sa njom već radio i zaista se dobro razumemo. Meni se dopada kako to sve izgleda za sada.“
(„Blic“)
Džordž Vojnović,
bivši guverner i senator američke države Ohajo, slušao je koncert grupe Legende, koja se vratila sa mini turneje po Americi a otišli su na poziv srpske pravoslavne crkve Hristovo vaskrsenje iz Čikaga. Posle koncerta je izjavio:
„Veoma sam uzbuđen što sam imao priliku da čujem srpsku novogradsku pesmu, a svojim kolegama u Senatu ispričao sam da Srbija zaista ima velike umetničke potencijale, što i muzika grupe Legende potvrđuje.“
(„Blic“)
Tijana Šarenac,
manekenka sa zavidnom karijerom u inostranstvu, provodi kišne dane daleko od kuće:
„Bez obzira da li je dan kišan ili sunčan, ja uvek u slobodno vreme slušam našu dobru narodnu muziku.“
(„Story“)
Zdravko Šotra,
reditelj i ljubitelj ženske lepote, priča:
„Istina je da ima mnogo lepih žena koje na kraju ostanu nesrećne. To su one koje svoju lepotu shvataju bukvalno, kao neku povlasticu koja im automatski obezbeđuje sve naj u životu. To je recept za nesreću, kao i svaki drugi nesporazum sa realnošću. Lepa žena treba da ima i nešto ženske pameti, da napravi distancu prema toj božjoj milosti, da bude blažena ne samo kada se pogleda u ogledalo nego kad tu milost, obasipajući nas lepim pogledima, prenosi na nas i ulepšava nam život.“
(„Story“)
Olja Ivanjicki,
slikarka, od ranog detinjstva obožava ogledala:
„Kada uđem i nečiji dom i vidim da nema ogledala, odmah pomislim da sa tim ljudima nešto nije u redu. Stvarno ne mogu da zamislim sebe da izađem iz kuće, a da se nisam pogledala. Kada vidim svoje lice i da izgledam loše, prvo se zapitam zašto je tako i da li sam bolesna. Onda sednem, saberem se, promenim izraz lica i krenem dalje. Promenim se zato što mi je ogledalo to reklo, jer da nije njega, niko ne bi imao predstavu kako uopšte izgleda. Mi svoja lica nikada ne vidimo.“
(„Story“)
Hafa Karić,
posle porođaja Elene, svoje snaje, po sedmi put je postala baka i o tom srećnom događaju za celu porodicu priča:
„Elena se zaista pokazala kao žena-heroj, jer se i četvrti put bez ikakvog problema porodila carskim rezom! Ja sam došla kada se Elena probudila sa korpom njenih omiljenih ruža. Elena je zaista mama bez mane. Sigurna sam da će i Simona (nova beba, prim. ur.) vaspitati isto tako dobro kao i Mateja i Luku. Elena je zaista osoba koju bez lažne skromnosti svaka svekrva može poželeti za snaju. To je žena koja u svakom momentu zna šta želi i sve drži pod kontrolom, divna je nežna, blaga…“
(„Story“)
Nikola Kostić,
alijas Li Men, kontroverzni muzičar, ponovo se vraća na muzičku scenu i odgovara na pitanje ko ga od domaćih pevača nervira:
„Karleuša me nervira jer je prepumpana i jer ne zna da peva. A najviše joj zameram to što se kači sa mojom sugrađankom Darom Bubamarom! Ne sviđaju mi se ni trubači. Bio sam u Guči i razočarao se.“
Na pitanje da li je tačno da je Toni Montano svojevremeno potegao pištolj na njega, odgovara:
„Jedini Toni Montano koga ja znam je onaj iz filma Skarfejs. Ako je pištolj koji je na mene potezao čovek koji se tako predstavlja kod nas bio pravi, onda on treba da ide u zatvor jer verovatno nije imao dozvolu za njegovo nošenje. Uostalom, ko ga jebe! Svojevremeno se on kačio sa celim limanskim klanom, a zaboravio je da mi imamo svoju ispostavu i u Beogradu. Ako ga negde sretnem, najnormalnije ću mu se javiti, kao i svima. Dobro, nećemo se baš izljubiti – nismo pederi…“
(„Kurir“)
Milan St. Protić,
istoričar, zgrožen je što RTS reprizira „Poslednji čin“ i podseća da su u poslednje vreme još tri slična serijala („Puč“, „Odlazak ratnika, povratak maršala“ i „Banjica“) naprasno oživela na kanalima nacionalne televizije:
„Već nekoliko bljuvotina iz Titovog vremena reprizirano je na RTS-u i očigledno je da je namera aktuelnih vlastodržaca u RTS-u da forsiraju te lažne i bljutave drame, dok se, s druge strane, predstavljaju kao javni servis građana! Da stvar bude gora, niko još nije digao glas protiv toga. Nažalast, ovo nije ni prvi ni, po svemu sudeći, poslednji put da se emituju takve nebuloze.“
(„Kurir“)
Mila Arsić,
TV lice, mašta o venčanju iz snova:
„Mnogo sam volela bajke o princu i princezi, tako da sam kao mala svoje venčanje iz snova zamišljala na nekom dvorcu sa hiljadu zvanica. Ja bih bila u dugoj beloj venčanici sa ogromnim velom. Sada nemam vremena da razmišljam o tome jer sam prezauzeta. Skoro osam sati dnevno provodim na fakultetu. Preostaje mi samo da tamo nađem dečka. Šalim se, ali devojkama poručujem da na Ekonomskom fakultetu ima mnogo finih, obrazovanih i lepih mladića.“
(„Blic“)
Jovana Đikić,
kolumnistkinja „Generacije D“ u „Blicu“, piše o domaćem šou-biznisu:
„Najunosnija šljaka, najbrži način da se steknu novac, moć i popularnost u Srbiji jeste šou-biznis. Da bi neko postao slavan i zanimljiv masi, nije neophodno mnogo truda, s obzirom na sve niže kriterijume za ‘prijem’ na našu estradnu scenu. Potrebno je nešto keša, previše smelosti, jedna žličica tuposti i, naravno, mentalni sklop sposoban da iznese sve čari i napore srpske slave. Nedavno sam, slušajući intervju Jelene Karleuše, skapirala njihov rezon i strategiju šlihtanja. Maltene svako istupanje naše elitne muzičke garniture svodi se na ubeđivanje publike u njihove bogzna kakve kvalitete. Uporno nam objašnjavaju da su oni/one internacionalne megazvezde koje treba prihvatiti i skapirati kao takve.“
(„Blic“)
Vladmir Ilić,
advokat Marije Milošević, kaže da njegova klijentkinja zbog teškog bronhitisa nije došla na suđenje zbog pucnjave u vili Mir 1. aprila 2001. godine prilikom hapšenja njenog oca, iako je sud naložio njeno privođenje:
„Postoji opasnost od aerozagađenja i ona ne može da se kreće normalno, tako da predlažem da se izvrši veštačenje njenog zdravlja.“
(„Blic“)
Vojin Đorđević,
predsednik kompanije „Si end Si“, dnevno promeni tri odela:
„Najviše volim Armanijeva i Pradina odela, ali ne trošim mnogo para na garderobu. Puno radim, posvećen sam svom poslu, iscrpljujem se i uživam u svemu tome. Naravno da žene vide i osete sve i ja ne želim da ih razočaram. I kada sam bio mladić, ja sam voleo da se lepo oblačim, doduše mnogo skromnije nego sada. Bitan je stil, a kada ga čovek ima, pitanje para nije presudno. Prilaze mi žene, ali ne kao muškarcu, nego kao predstavniku jedne kompanije čije proizvode one stalno kupuju.“
(„Blic“)
Zoran Lilić,
nekada predsednik SR Jugoslavije, „đak generacije“, priča o „upečatljivom susretu sa bivšim američkim predsednikom Klintonom“:
„Sreli smo se jednom, prilikom otvaranja Olimpijskih igara u Atlanti i rukovali se. On je ostao zatečen koliko sam mu stegnuo ruku tom prilikom. To je u stvari bio jedini način da mu kažem sve što sam želeo o trenutnom stanju u zemlji i da nije sve onako crno kako se o nama priča.“
