»Nadam se da svoje vojničke veštine nećete morati da primenjujete u stvarnom životu, i da ćete i dalje da se igrate na naučno zasnovanim metodama.«

Ivica Dačić,

premijer Srbije, o dramatičnim pregovorima u Briselu:

„U svih 10 razgovora imao sam veliki osećaj ogorčenosti, nepravde, težine situacije. Postojao je jedan put od mesta gde sedi srpska delegacija do kancelarije Ketrin Ešton koji sam prešao zajedno sa drugima više stotina puta za pola godine razgovora. Kao da idete na streljanje.“

(RTS)

Mirka Vasiljević,

glumica, supruga fudbalera Vujadina Savića, govori o povredi svog muža:

„Ovo je prvi put da je Vujadin u svojoj profesionalnoj karijeri morao da ide na operaciju. To je još jedno novo iskustvo za njega i nadam se da će biti potpuno spreman kada počne nova sezona. Radiće individualne treninge kako bi se što pre vratio u formu jer je fudbalerima problem i kada samo nekoliko dana ne treniraju. Ova situacija uticala je na nas najviše u vidu lošeg raspoloženja koje se manifestuje i u našem ponašanju, ali zaista se trudimo da budemo pozitivni. Gledamo na to što vedrije i čini nam se da ćemo se zajedno lakše izvući iz te priče.“

(„Alo“)

Borislav Stefanović,

„predstavnik mlađe generacije srpskih političara, u Vašingtonu je bio zamenik ambasadora SCG, šef kabineta ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova, šef pregovaračkog tima za razgovore sa Prištinom. Sada je šef poslaničke grupe DS-a u parlamentu, a pre svega ovoga, gitarista pank-rok benda Generacija bez budućnosti“. Govori o emocijama i politici, a na pitanje koja političarka bi bila kadra da osnuje svoju stranku, kaže:

„Možda Jorgovanka Tabaković. Mislim da ona ima tu snagu, mada vidim i da je emotivna, pesnička duša. Nije to loše, emotivnost je nešto što pokazuje ranjivu stranu ličnosti, koja je dobra u ljudskom smislu.“

Ko su lepotice, bez mane:

„Grejs Keli, Odri Hepbern, Monika Beluči, Šeron Stoun.“

S kojom je Borko želeo da se zbliži:

„Sa Modesti Blejz, strip-junakinjom. Kad sam bio klinac, sanjao sam da je moja devojka. Sviđaju mi se žene jakog karaktera i intelekta, prefinjenih a snažnih crta, ženstvene a energične.“

Šta žene ne razumeju u muškom ponašanju:

„Koliko su, u suštini, jednostavni i gotovo banalni, i koliko su bića laka za ‘održavanje’. Onog momenta kad žena shvati da on u ljubavnom odnosu nema nikakav ‘veliki plan’, tog momenta će ovladati svetom muškaraca.“

Kom tipu Borko pripada ljubavniku: intelektualcu, ljubavniku romantičaru, ljubavniku buntovniku?

„Mislim da sam buntovnik, a biti ljubavnik valjda se podrazumeva za muškarca.“

Da li je moguće da se cinizam, iz surovog posla kao što je politika, ne prelije u romantične odnose:

„Jedino u viteški odnos, i verujem, i mislim da je moguće, zaista, da se profesija kojom se bavimo ne preslikava na naš privatni život.“

Da li se slaže sa konstatacijom nekih novinarki da liči na Kevina Kostnera:

„Nisam se rukovao sa Kostnerom, a bilo bi mi drago da smo se upoznali, i voleo bih da Srbija postane poznata i po oskarovcima koji ovde snimaju. A ako zaista postoje novinarke koje nalaze sličnost između Kostnera i mene, u šta sumnjam, u velikoj su zabludi. Voleo bih da imam sličnosti sa Danijelom Dej Luisom i Gerijem Oldmanom.“

(„Večernje novosti“)

Goran Stamenković,

direktor produkcijske kuće „Emoušn“, posle incidenta u kome su učesnice „Velikog brata“ tokom „zadatka“ povredile, a možda i ubile nekoliko belih miševa, pokušava da se opravda:

„O nezgodi su obavešteni i ukućani, a mi kao produkcija sa žaljenjem priznajemo da nam je krivo što se ispostavilo da nismo dorasli ovakvom zadatku. S tim u vezi, više se neće ponoviti da produkcija ‘Emotion’ koristi životinje u takve ili slične svrhe. Ovaj neuspeh nas je pogodio pošto je poznato da je kuća ‘Velikog brata’, tj. ‘Emotion’ produkcija utočište za 12 mačaka i tri psa koji su udomljeni i tako sklonjeni sa ulice i sigurnog istrebljenja. Nadam se da u Srbiji postoji organizacija koja se bavi pravima miševa i glodara da bih mogao da bar probam delić greške da ispravim donacijom i promovisanjem prava životinja.“

(„Alo“)

Jovan M. Krstić,

psiholog i stalni sudski veštak – grafolog, opisao premijere Srbije i Kosova na osnovu njihovog rukopisa koji je analizirao, tako da je Ivica Dačić, sprski premijer, opisan kao:

„Odlučan, inteligentan, ima visoko mišljenje o sebi, mada nema mnogo ideja. Dačićev rukopis je nepovezan, a i slova su više štampana nego pisana, što ukazuje na nedostatak potrebe za društvenim kontaktom – više je okrenut sebi nego drugim ljudima. Uzlazni redovi ukazuju na optimizam, veru u sebe i poštovanje vlastite ličnosti. Analizirajući potpis premijera Dačića – I. D. – vidi se da tačka posle slova ukazuje na jasan i metodičan duh. Stoji iza onog što zacrta, uporan je. Čovek može da se osloni na njega, drži datu reč.“

Po istoj analizi, o kosovskom premijeru Hašimu Tačiju:

„Tači je veoma inteligentan, ali i originalan. Slovo ‘b’ piše arkadnim vezama – to je luk koji ide odozgo – i s takvim ljudima nikad ne znaš na čemu si. Njegova duhovnost nije na tako visokom nivou koliko potreba za nagonskim zadovoljenjem. Ali i ti nagoni su vrlo oskudni. Materijalan nivo mu je veoma važan, dok mu je duhovni život vrlo siromašan. Tači je veoma proračunat, zajedljiv, gleda svoje interese. Inteligentan je i pun ideja. Obojica su uzdržani u ispoljavanju osećanja.“

(„Kurir“)

Vesna de Vinča (3),

„neuništiva dama jugoslovenskog novinarstva“ i vlasnica kompanije „Miss Yu“, nekada Vesna Jugović, novinarka TV Beograd, posle učešće u VB, priseća se početka rata u Hrvatskoj u kome je imala zapaženu ulogu:

„Bolest štitne žlezde zaradila sam kao televizijski izveštač. Bila sam prva žena koja je izveštavala sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji. Snimala sam prvu liniju fronta, ranjene i ubijene ljude… Bilo je strašno… Svake večeri nosila sam iz Knina materijal za Bihać na montažu i onda se noću vraćala nazad. Mnogo sam rizikovala. Odgovarala sam za živote ostatka TV ekipe i to je bilo nepodnošljivo. Neposredno pred odlazak na ratište krstila sam se u mestu Dalj.“

Kako je „odustala“ od patriotskog izveštavanja:

„Prekinula sam sa izveštavanjem posle jednog snimanja iz helikoptera iznad Konavla. Kada smo se spustili, šarmantni pilot mi je osmehom mahnuo, a posle nas su u isti helikopter ušla dva generala. Nekoliko minuta kasnije helikopter je oboren i svi sem jednog generala su stradali. Ubrzo posle toga u ogledalu sam videla ogromnu nateklinu na vratu. Dobila sam bolest tiroide. Razlog je bio stres zbog užasa koji sam doživela. Rekla sam sebi: ‘Dosta je bilo žrtvovanja!’“

Kako se Vesna Jugović osećala dok je bila ratna reporterka:

„Osećala sam se kao da su godine prošle, a izveštavala sam oko pet nedelja.“

Da li je „ratno iskustvo“ vredelo:

„Ko god preživi rat, taj se mnogo više smeje, uživa u životu i automatski zaključuje šta je važno, a šta nije! Zato je učešće u ‘Velikom bratu’, za mene bilo raj.“

(„Story“)