Kosta Čavoški,
profesor Pravnog fakulteta, učesnik okruglog stola „Nacionalni i državni prioriteti Srbije“, ima ideje za odbranu Kosova:
„Ja mislim da je naša vlada grdno pogrešila što je unapred odbacila upotrebu sile. Mogla je ništa da ne kaže, pa neka oni misle da li ćemo mi upotrebiti ili nećemo, a mi ćemo proceniti kad ćemo to učiniti, ali nećemo to unapred najavljivati.
Neko me od stranaca pitao kako to da je u Srbiji Hrvat na čelu
Narodne skupštine. Eto, mi smo kao narod došli u takvu situaciju, ne samo da nama stranci diktiraju nego imaju svoje potrkuše koje vode više računa o stranim nego o domaćim interesima.“
Srđa Trifković,
direktor Centra za međunarodne odnose Instituta Rokford u SAD, predlaže mere:
„Zavođenje viza za sve građane priznajućih zemalja. Za prvo vreme dopuštanje mogućnosti da im budu izdate na graničnim prelazima, naravno po istoj ceni po kojoj građani Srbije plaćaju za vize tih zemalja. Pod osam, selektivno, povremeno i nenajavljeno detaljno pretresanje teretnih vozila sa registarskim tablicama priznajućih zemalja na srpskim graničnim prelazima.“
(B92)
N. N.
sagovornik, otkriva da je „kralj naše narodne muzike Šaban Šaulić nedavno saznao odakle potiču njegovi preci“:
„Šabana je dugo godina, skoro čitavu deceniju, kopkalo odakle potiče njegovo prezime, ko su mu preci, kada se prvi put pominje prezime Šaulić. Ovo interesovanje za svoju lozu nastalo je kada je pevač primetio da je u tadašnjoj Jugoslaviji veoma mali broj onih koji nose isto prezime kao on. I tako se dao u potragu za prvim Šaulićem za koga se čulo, da bi nedavno Šaban saznao za svog prvog pretka. Iako je živeo u XIV veku, i to na dvoru cara Dušana, folkerov predak je bio takođe pevač, ali i muzičar! Živeo je na dvoru i bio zadužen da zabavlja Silnog. Međutim, napravio je neku ludost, Dušan je bio nemilosrdan, te ga je proterao. Prvi Šaulić je lutao mesecima, sve dok se nije skućio u okolini današnjeg Šapca, odakle potiče i Šaban. Tako je Šapke konačno saznao odakle potiče.“
Gordana Šaulić,
supruga Šabanova, potvrdila je ovo otkriće:
„Prezime je retko i u Beogradu je postojala samo još jedna žena s tim prezimenom, koja je bila kustos u muzeju. Šabana je to nagnalo da zaviri u telefonski imenik i, videvši da ih je malo, dao se u potragu. Stručnjaka je angažovao s vremena na vreme i konačno, posle toliko godina, saznali smo da je prvi Šaulić bio pevač i svirač na dvoru cara Dušana, ali, kada mu je sin nešto zabrljao, bio je primoran da se seli i nastanio se baš u Šapcu, odakle su svi Šabanovi.“
(„Kurir“)
Bora Đorđević,
frontmen Riblje čorbe, sa svojom grupom sprema se za kolektivno hodočašće u Kosovsku Mitrovicu i otkriva kako je sve to zamišljeno:
„Kao jedan veliki koncert i šetnja kroz Srbiju. Biće hiljadu motora, golubari će puštati golubove mira, imaćemo pratnju oldtajmera, biće tu i ‘Familija srpskih navijača’, pa društvo ljubitelja fića… Zajedno ćemo krenuti na put, a brzina kretanja će biti prilagođena svima, tako da niko u dugačkoj koloni ne bi zaostajao. Od Raške kreće i voz koji će nas pratiti do Zvečana, a sam koncert biće održan u Kosovskoj Mitrovici.“
O svom bendu:
„Riblja čorba ušla je u udžbenik istorije za osmi razred osnovne škole, u udžbenik iz muzičkog za srednju školu, a pesma Pogledaj dom svoj, anđele ući će u čitanke. Meni je to sasvim dovoljno.“
(„Večernje novosti“)
Milan Pajić,
iz RTS-a, koji trenutno drži sve konce u Areni oko organizacije tehnike za Eurosong, kaže da je „najviše poteškoća bilo prilikom nameštanja preteške rasvete“:
„Profesor sa Građevinskog fakulteta dolazi svakoga dana i uverava nas da je sve u redu, tako da ne očekujemo da nešto sa plafona padne.“
(„Večernje novosti“)
Iva Štrljić,
glumica, „ulogom striptizete Tijane u seriji ‘Bela lađa’ skrenula je pažnju javnosti“ na sebe:
„Nisam neka razmažena šmizla koja će da pravi dramu oko toga što joj je prvo pojavljivanje striptiz. To ne bi bilo profesionalno. Uvek razmišljam ovako: kada tumačim neki lik, ja ne postojim, postoji samo taj lik. Dakle, striptiz je izvela Tijana, pa ćete nju morati da pitate kako se ona osećala tim povodom.“
O skidanju:
„Skidanje je radnja, ista kao i hodanje, na primer, samo što je mnogo nelagodnija i što je za nju ipak potrebno malo više hrabrosti. A ja mislim da se hrabrošću i zrelim odnosom prema poslu može nešto postići. Svako lažno moralisanje i strah samo mogu da vas udalje od uspeha.“
(„Press“)
Marija Šerifović,
pevačica, na pitanje čime se „bavi njen dečko“, kaže:
„On vodi računa o meni u svakom smislu te reči i brine na najlepši način.“
(„Svet“)
Indira Radić,
Folk diva, čula je da je na spisku zvanica za Karleušino venčanje, pa na pitanje šta će joj pokloniti kaže: „O tome nisam još razmišljala. Ona je lepa i uspešna žena i njoj apsolutno ništa ne treba, ali mislim da se pravi poklon donosi u koverti.“
(„Svet“)
Miloš Antić,
čovek koji zna šta je provod, o svojim počecima kaže:
„Odmalena sam trenirao ulaženje na najbolje svetske partije, koncerte, diskoteke, utakmice. Znači, ufuravanje bez karata, propusnica i svega ostalog. Otuda i nadimak Miško Ufuriško ili Miško Good Evening. Prisustvovao sam jednom od najzanimljivijih koncerata u životu. Bio je to nastup Džimija Hendriksa u Grenalud parku 1968. godine. Posle nezaboravne svirke, sačekao sam Hendriksa želeći da ga upoznam. Prišao sam mu i rekao da sam iz Jugoslavije, da želim da ga intervjuišem i da eventualno ugovorimo njegov nastup u Beogradu. Oduševio se jer do tada nikad nije pričao s nekim ko dolazi iz socijalističke zemlje. Posle toga smo ga vodili u ‘Aleksandru’, tada najbolju diskoteku u Stokholmu. Tu je upoznao svoju buduću ženu, s kojom je dobio dete.“
(„Fame“)
Miladin Jelić,
poznatiji kao Jela, o sebi:
„U poslednjih nekoliko godina moje žurke su postale već gradska tradicija. Možda dobijem za zasluge oko organizovanja noćnog provoda i nacionalnu penziju.“
(„Fame“)
Oliver Njego,
operski pevač, u upitniku:
Šta bi najpre uradio kad bi dobio vlast u Srbiji na jedan dan?
„Ukinuo bih sve nevladine organizacije.“
Ko će da vlada Srbijom za deset godina?
„Nadam se neko sa nacionalnom svešću.“
Gde želi da bude sahranjen?
„U zoo-vrtu.“
Ko da održi govor nad njegovim grobom?
„Vuk Bojović.“
(„NIN“)
Marija Jakšić,
manekenka, provela je tri meseca u Indiji:
„Indijci imaju radoznalost, samim tim belci izazivaju veliku pažnju, što u praksi znači da u svakom trenu hodate u pratnji 20 Indijaca koji vas doslovce uvlače u svoje kuće u kojima uvek ima hrane za posluženje. To je sve zanimljivo dok ne pređe u dosadu. Kad sam sebe uhvatila u dosadi, shvatila sam da je to pojam iz moje prošlosti i mentaliteta iz kog sam došla, i odmah je taj pojam nestao. Postala sam živa-živcata. Postala sam žena indijska.“
Da li je probala indijsku nošnju:
„Zbog lepote boja, jednostavnosti i udobnosti odmah sam prihvatila njihov način oblačenja. Malo sam šetala od muškog do ženskog stila, malo sam mešala noćnu i dnevnu garderobu. Njihove raznobojne spavaćice su mi se toliko dopale da sam ih nosila danju, pa su me na ulici ljubazno opominjali da je dan i da je vreme da se spavaćica skine.“
(„Press“)
Andreja Mladenović,
portparol DSS-a, priča o svom sećanju na Titovu smrt:
„Imao sam pet godina. Igrao sam se na ulici kad su me roditelji pozvali da uđem u kuću. Prekinuta je i utakmica Hajduk–Zvezda. Grad je bio prazan, a roditelji nisu radili tih dana. Ali ni moji roditelji, ni babe, ni dede nisu preterano žalili, jer Broz nije bio omiljena ličnost u mojoj kući. Bila je napeta atmosfera, bilo je straha, nesigurnosti šta će biti posle. I zaista, narednih godina je bilo restrikcija struje, nestašica ulja, praška, osnovnih potrepština, kao da je to neko veštački stvarao.“
Dubravka Filipovski,
potpredsednica Nove Srbije, „nije plakala zbog Titove smrti“:
„U školi je bio muk. To je neverovatno, u osnovnim školama je uvek graja i žamor, ali deca su tih dana ćutala. Neki su i plakali. Mnogima je u Titovo vreme bilo lepo, ali nismo bili svesni da ćemo danas plaćati ceh. Posledice osećaju današnje generacije koje su preživele raspad SFRJ, ratove, sankcije.“
(„Kurir“)
Anica Dobra,
glumica, kaže: „Kada obučem kreaciju domaćih dizajnera na stranom crvenom tepihu to nosi poruku koja glasi: ‘Pogeldajte, ne samo što pravimo dobre filmove i imamo dobre glumce, već imamo i nešto drugo dobro.’“
