Sanda Rašković
na pitanje šta bi bila da nije političar, odgovara:
„Ja sam lekar psihijatar, pa zatim političar. A da nisam psihijatar, bila bih arheolog. Volim skrivene vrednosti i lepote i psihijatrija je arheologija duše, a i u politici treba malo kopanja da se dođe do pravih stvari.“
(„Blic“)
Mr Slobodan Zečević,
poligrafski ispitivač, koji je decenijama radio na poligrafu u beogradskoj policiji, sada radi na prvom privatnom poligrafu – detektoru laži, kaže da su veoma brzo usledili „brojni zahtevi za poligrafsko ispitivanje od bankarskih, trgovinskih, osiguravajućih i drugih firmi koje rade s novcem i poverljivim informacijama“:
„Želeli su da provere da li su im i koliko zaposleni lojalni. Nadležni u firmama žele da znaju da li su zaposleni koji rade s novcem ili poverljivim informacijama skloni krađi ili prodaji informacija. I ne samo to već i da li možda više pričaju i nenamerno odaju neku poslovnu tajnu, kao što je, recimo, trasa prevoza novca.“
(„Blic“)
Mića,
građanin, „u jednoj od problematičnih prijava bez dokaza“ žalio se tužilaštvu na nezakonit otkup vile Mir na Dedinju:
„Zahtevam da se poništi otkup kuće u Tolstojevoj 33, jer je bila rezidencija bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Rezidencija je objekat i ne može da se odkupi, (pogrešno napisano sa ‘d’) jel’ šta bi bilo kada bi svaki američki precednik (ovde ‘c’ bode oči) odkupio Belu kuću u Vašingtonu. Pa kol’ko to Belih kuća amerikanci (malim slovom) treba da zidaju?“
(„Glas javnosti“)
Slavica Tripunović Dajana,
„plavokosa lepotica, pevačica, nekadašnja misica, dugogodišnju vezu sa biznismenom Vladanom Uroševićem osvežila je rođenjem sina Alekse“, pa nam otkriva detalje svog začeća:
„Bili smo u Monte Karlu. Odjedared sam pomislila da sam trudna. U stvari, gotovo sam bila sigurna. Vladan je pitao: Kako znaš? Objasnila sam mu da žena to jednostavno oseća. Kupila sam test u apoteci, a dala sam i krv na analizu. Prve čestitke smo dobili od Francuza, na neveštom engleskom. Kad smo došli po rezultate, svi su povikali: Baby, baby! Našoj sreći nije bilo kraja.“
(„Glorija“)
Marina Đorđević,
manekenka, priča o lepotama svog zanata:
„Na nedavno održanom filmskom festivalu u Kanu radila sam dve revije za Chopard. Svaki komad nakita koji sam nosila vredeo je više od pola miliona evra. Sa ostalih trinaest manekenki bila sam zaključana u sobi koju su čuvali pripadnici elitnog obezbeđenja naoružani dugim cevima. U šali sam pitala jednog čuvara šta bi se dogodilo kada bih sa sve nakitom na sebi, pokušala da napustim hotel u kome se održavala revija. Blago se osmehnuo i nonšalantno odgovorio kao da priča o dečijoj igri: ‘Imamo dozvolu da pucamo u leđa svakom ko namerava da iznese nakit’.“
(„Glorija“)
Vladimir Božović,
generalni inspektor MUP-a, ima mišljenje i o istini:
„Dakle, istina ne mora, na kraju da kažem, da bude naizgled vidljiva. Pazite, setite se samo Agate Kristi i Herkula Poaroa, da nije sve onako kako izgleda i da osećaj uverljivosti ne može biti jači od argumenata istine.“
Posle dugog nabrajanja stvari koje u životu nije radio, Božović zaključuje:
„Nisam se ja šmrkao sa Spasojevićem u Šilerovoj!“
(B92)
Dragan Jočić,
ministar policije u Vladi Srbije, o Škorpionima i greškama iz mladosti:
„Niko iz policije i vojske ih nije uzimao za ozbiljno. To je bila jedinica od 250 do 300 ljudi osnovana da čuva naftna polja u Đeletovcima. Snimak koji su napravili je trenutak njihove potrebe da pokažu da su oni u nečemu učestvovali.“
Na konstataciju Dragana Šutanovca da Jočić ne može da ocenjuje vaspitanje drugih jer je u mladosti obijao trafike kaže:
„Neko je greške činio u mladosti, neko ih čini u starosti.“
(„Blic“)
Darko Ribnikar,
„potomak porodice koja je osnovala Politiku“, priča o dovitljivosti svoje supruge u vreme dok je bio dopisnik „Politike“ iz Amerike:
„Ljiljana je stalno imala neke dosetke: na primer, sednemo da večeramo, konobari odjedanput počnu da pevaju, donose tortu sa svećom i šampanjac. Čestitaju nam godišnjicu braka. Tek kasnije sam shvatio da je taj izgovor koristila da bi dobila kartu za avion ili rezervaciju hotela. Kada se osmelila, ovaj štos je koristila čak i kada joj se ne bi dopao smeštaj koji smo dobili. Na recepciji bi iz rukava sasula dobro pripremljen tekst: ‘Kako možete da nam date sobu koja nema pogled na more, kada je nama dvadesetpetogodišnjica braka?’.“
(„Glorija“)
Nikola Vrzić,
novinar „NIN-a“, „dvadesetsedmogodišnjak, istraživač koji kao krtica 24 časa dnevno rovari i kopa po mračnim tajnama i traga za istinom o ubistvu premijera Zorana Đinđića“, ovogodišnji laureat nagrade za hrabrost „Milan Pantić“ Kompanije Novosti, odgovara na pitanje da li je na njega vršen pritisak ili su mu čak upućivane otvorene pretnje tokom njegovog istraživačkog rada:
„Ozbiljne pretnje – ne. Bilo je nekoliko anonimnih poziva da prestanem da pišem. U ‘NIN’ je jednom dolazio i neki čovek koji je, navodno, hteo da mi pomogne, ali da mu kažem šta još znam o slučaju, a nisam objavio. To su sve sitne provokacije kojima nisam pridavao važnost.“
Na pitanje da li misli da je hrabro to što piše, odgovara:
„Ne. To shvatam kao svoj posao i obavezu. Verujem da ništa ne može da mi se desi. Pošteno radim i bez zadnjih namera. Ali, ako bi mi neko stavio pištolj na čelo i rekao da prestanem, verovatno bih i prestao. Ne verujem da bih bio toliko hrabar.“
(„Večernje novosti“)
Marija Jakšić,
glumica i voditeljka zabavne emisije „Sav taj Pink“, komentariše izreku „otrov se čuva u malim bočicama“:
„Više volim da kažem ‘male žene čuda prave’. Kajli Minog, Madona i mnoge druge postale su slavne. Šta je to? Koincidencija? Kako da ne! Ali, nisam ja mala, ja sam niska rastom. I ne smeta mi, volim to.“
(„Blic vikend“)
Milan Kalinić,
glumac i voditelj nekoliko emisija na TV Pinku, dematuje da je ikada bio u vezi sa svojom koleginicom iz „Letećeg starta“ Anom Mihajlovski:
„Bili smo zajedno u sobi sedam dana kada smo prvi put vodili festival u Herceg Novom. Ana se šetkala polugola, a ja ležao u krevetu. Kažem joj: ‘Ana, ja bih se ubio da me muškarac za koga važi da je neviđeni frajer četiri dana ne napadne, a u istoj smo sobi.’ Na šta mi je rekla: ‘Pa, Milane, stvarno, što me nisi napao?’ Odgovorio sam joj da mi je isto da li pored mene leži sumo-rvač ili ona. Eto takav je moj erotski naboj.“
(„Glamur“)
Dragan Kojadinović,
ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije, odgovara na pitanje „da smatra da u postupku minstra finansija Mlađana Dinkića prema ‘Kuriru’ ima elemenata odmazde“:
„Stiče se takav utisak. Nikome od nas nije prijatno kada se piše loše i plasiraju izmišljotine, ali zarad zaštite možemo da se pozovemo na Zakon o informisanju ili čak krivični zakon zbog klevete. Svi koji smo na javnoj sceni to moramo da shvatimo kao deo posla. Ja bih prvi mogao da tražim zatvaranje ‘Kurira’, jer sam i sam često bio meta vaših novina.“
(„Kurir“)
Suzana Zlatanović,
alijas Luna Lu, voditeljka emisije „Glamurama“ na TV B92, konstatuje šta žena mora a šta ne sme da radi:
„Mora da kupuje tampone i uloške, a ne mora da se brije svakog dana. Ne sme isto ono što i muškarac – deset Božjih zapovesti.“
(„Glamur“)
Dragan J. Vučićević,
zamenik glavnog urednika dnevnog lista „Kurir“, dao je svoj doprinos prošlonedeljnoj „šali“ sa Brankicom Stanković i ekipom emisije „Insajder“:
„Priča o Branki Autsajderki i njenoj šifrovanoj televiziji poslednji je dokaz u prilog tvrdnji da je profesionalno i nezavisno novinarstvo u Srbiji poodavno mrtvo. To je još jedna priča koja potvrđuje da je u srpskom novinarstvu mnogo više društveno-političkih radnika nego novinara. Konačno, ovaj primer je najbolji pokazatelj dokle je dovela negativna selekcija u današnjoj Srbiji!
I još nešto – slučaj Brankice Drukare pokazao je da B92 definitivno funkcioniše kao bebističko-čedistička sektoidna organizacija koja ne može da živi bez teorija zavere. Jer, kao što ste videli, sa njima čovek ne sme ni da se našali! Oni i od skrivene kamere prave ozbiljan društveni problem, a sebe prikazuju kao večite žrtve nekakvih mračnih zavera. Oni, bre, sami sebe doživljavaju kao višu rasu, kao svete krave koje je zabranjeno i spomenuti. Oni iskreno veruju da je njima i samo njima poverena sveta misija opismenjavanja divljih srpskih plemena!“
(„Kurir“)
