Demokratska stranka Srbije
saopštava i brine: „Vidoviti politički kladioničari mogli su da zarade velike pare da su se, kojim slučajem, kladili da će Miroljub Labus u trećoj nedelji avgusta u nekim anketama javnog mnjenja u trci za predsednika Srbije prestići Vojislava Koštunicu, koji se još nije ni izjasnio o kandidaturi. Izražavamo bojazan da se anketirani potpuno ne otmu kontroli.“ („Blic nedelje“)
Lazar Antić,
mađioničar poznatiji kao Big Lale, vajka se da su političari sada popularniji od pevača i da su preuzeli sve moguće tezge: „Nekad su bile turneje na kojima je glavni pevač imao svog gosta i to je sve bilo vezano za šou-biznis. Sad ne verujem da u šou-biznisu postoji ijedna zvezda koja može da kaže: šou toga i toga. Ako bih ja sutra napisao ‘Šou Big Laleta’, došlo bi tek 20 odsto ljudi u odnosu na to koliko bi ih došlo kada bih napisao ‘Šou Big Laleta, specijalni gost Čeda Jovanović’. To je sigurno tako.“ („Antena“)
Mirjana Marković,
predsednica, književnica i supruga, o svojoj tački gledišta: „Opozicija bi trebalo da nastupi jedinstveno na predsedničkim izborima i njen najbolji kandidat bio bi Vojislav Šešelj. Sa moje tačke gledišta, taj kandidat je trebalo da bude Slobodan Milošević.“ („Politika“)
Petar Popović,
glavni i odgovorni urednik „Nacionala“, o privatnim tužbama: „Đinđić me tuži zbog verbalnog delikta, Perišić zbog teksta koji smo preneli iz stranih novina, a Jovica Stanišić je najavio tužbu zbog toga što imamo monstruoznu naslovnu stranu. Stanišića i njegovog advokata bih mogao da tužim, jer oni meni izgledaju monstruozno.“ („ID“)
NN,
predsednica kućnog saveta u zgradi u kojoj se nalazi sedište DSS-a: „Renoviraju svoje prostorije, ne čiste posle radova i uznemiravaju sve stanare ne poštujući vreme za odmor. Takvi su bili i pre renoviranja. Nikada ne vode računa o zajedničkim prostorijama i više ne znamo šta da radimo sa njima. Strašno su prljavi!“ („Nacional“)
„Politika“
u rubrici „Sa obala Montenegra“ opisuje kako izgleda kada u crnogorski hotel uđe ekipa lokalne televizije s namerom da direktno prenosi doživljaje turista: „Simpatični gost ‘Avale’ po naglasku iz Crne Gore, koji je odmor provodio sa devojkom, tog popodneva nije želeo da izbegne kamere. Zazvonio je telefon, naravno mobilni. Sa druge strane žice poruka da je upravo na televiziji. Turista je oduševljen ovim pozivom i brzo je prekinuo razgovor da bi okrenuo jedan broj. ‘Kume, đe si, evo mene u Avalu, evo me na televiziji. Kume, je l’ me vidiš, eno me u crveni šorc, evo mašem ti, jeste, iza onih đevojaka, e ja sam to, kume“, poručio je turista da bi mobilni prislonio uz rame i sa obe ruke mahao kumu.“
Momo Kapor,
pisac, slikar i patriota, odgovara na pitanje da li je, čak i da mu nisu rekli ko je Jelisaveta Karađorđević, mogao da zaključi da je reč o princezi: „Kada sam je prvi put video na jednom prijemu, u meni se probudilo jedno pragenetsko (sic! – prim. ur.) pamćenje. Ona je i danas jedna izuzetno lepa žena, koja ima klasične crte lica, rekao bih gotovo vizantijske, kao one sa medaljona. Naravno da bih je prepoznao. Princeze su u to vreme bile retke, a ja sam uglavnom ljubio žabe.“ („Svet“)
Jasna Živanović,
glumica, kaže da joj je to što je glumila u filmu Žan-Lika Godara donelo negativne poene kod Emira Kusturice: „Stalno sam mu slala biografije i fotografije, ali nikako nisam dobijala odgovor. Onda me je jednom prilikom Sava Aćin upoznao s njim. Rekla sam mu da sam igrala u filmu Zauvek Mocart, a on je rekao: ‘Je l’, a šta si svirala?’. Posle me je čitavo veče propitivao šta Godar misli i priča o njemu. A ne priča ništa. Na kraju, Sava je posle nekoliko dana otišao u njegovu produkciju da mu odnese moje nove fotografije, a Kusturica mu je odgovorio: ‘Šta će mi? Imam više njenih fotografija nego svoje babe’. Ja sam bila deprimirana što me porede s babom, ali mi je Sava objasnio da to možda znači da sam mu postala kao familija. Ipak, posle mi je rekao da je Emir objasnio kako sam ja Godarova, a ne njegova.“ („Svet“)
Vladimir Đurić Đura,
muzičar i pisac, objašnjava da njegovu muziku sluša neobična publika: „Pričaju mi neki prijatelji kako nas obožavaju u zatvoru u Padinskoj Skeli. Neko je tamo odneo naš manifest tropikalizma i svi zatvorenici su ga prepisali. I u bolnici ‘Laza Lazarević’ neke devojke slušaju našu muziku, a vole nas i prostitutke, transvestiti, tapkaroši… Čak mi je i jedan vulkanizer rekao da najviše riba smuva kada ih dovede na večeru i pusti Mornare. Naša muzika je puna pritajene erotike i taj naboj verovatno mogu da osete ljudi koji su nadareniji, talentovaniji. Kao što Bregović pravi muziku za sahrane i svadbe, ja izgleda pravim muziku za ludnice, zatvore i kazamate. Naravno, slušaju nas i normalni, ali vrlo brzo prestanu to da budu.“
Đura još kaže da je tropikalizam „esencija hedonizma“: „Kada čovek reši da mu bude lepo, pozitivno razmišlja o životu, da uživa u njemu i ne pati, bez obzira na sve oko njega, na dobrom je putu da postane tropikalista. Kontra tome su sve te turbo pesme raznih kvazinarodnjaka u kojima je neko neprekidno u bolu, gde se dvoje stalno varaju, pate i ostavljaju. Ako su sve te pesme do bola, trebalo bi jednom da se zaista, poput svojih junaka iz stihova, svi oni poubijaju i reše svet bola i čemera.“ („Svet“)
Dača,
deo dueta Dak, objašnjava zašto se jedna od pesama s njihovog novog albuma zove Mali: „Svi oni koji su snimili takve pesme uglavnom su se hvalili svojim Strašnim petlom ili Buldožerom. Ma, pusti te priče! Ne vidim razlog zašto se svi hvale svojim umećem u krevetu ili dužinom svog polnog organa. Za tekst pesme Mali mogu reći da je autobiografski. Ideja je potekla od toga što mnogi ljudi vole da se hvale i niko ne želi da kaže pravu istinu. Ja sam rešio da kažem istinu. Moj mali je mali i to je tako!!!“ („Svet“)
Ilija Despotović,
novinar podgoričke „Publike“, bio je tokom avgusta u Beogradu, pa kaže:
„Kada je riječ o odijevanju, Beograd je pravi narodni grad, sa pilično demokratije u oblačlenju. Reklo bi se da su na beogradskim ulicama zastupljeni svi modni trendovi, ali ne ovog vremena, nego od šezdesetih prošlog vijeka naovamo. Posebno je to primjetno u gradskim autobusima.
Vrijeme je u neku ruku stalo i kad su u pitanju najslušanije radio stanice. Muzički programi kao u sedamdesetim godinama XX vijeka. Odjekuju ondašnje novokomponovane pjesme, one koje su kod nas u Crnoj Gori odavno zaboravljene.“
O restoranima i pridošlicama kaže:
„Izbjeglički sindrom može se prepoznati na mnogim mjestima. Recimo, u nekim novootvorenim restoranima. Jedan od njih je ‘Šarić’, vlasnik mu je iz Knina.
Izgleda da su i gosti restorana pridošlice. Često dođu u grupama, sastave po nekoliko stolova punih pića i jela, pečenja, čak i ispod sača. Dok se goste, bučno pričaju međusobno, ali i mobilnim telefonom. Ne morate se upinjati da čujete njihove razgovore. A momci u restoranu i njihovi gosti, vidi se, gorštaci. Ni nalik Beograđanima iz naše predstave…“
Svetislav Goncić,
glumac, „posle eksperimentalnog izleta u drugu profesiju“, rada u marketinškoj agenciji, priča:
„Ljudi koji se profesionalno bave tim poslom su svakodnevno pod stresom, stalno su u nekom ‘spidu’, a kada razgovaraju međusobno, uvek su negde odsutni. Gledaju negde kroz tebe jer im mozak intenzivno radi na kreaciji nekog slogana ili propagandne poruke. I kad spavaš, stalno sanjaš slova i fotografije ili ilustracije.“ („Blic nedelje“)
Vlade Divac,
košarkaški superstar reprezentativac, govori o svom eventualnom angažovanju u politici:
„Ne vidim sebe u politici, mada ko zna? Politički indirektno angažovan sam tako što zastupam naše interese. Nisam u službi države nego u službi naroda. Dobili smo diplomatske pasoše pre četiri-pet godina. Neki su nam prebacili ‘to je od onog režima’.
Moj autoritet je veći od autoriteta naših političara, što je tužno.“ („Blic nedelje“)
Nekoliko dana kasnije:
„Mogu da podržim neku ličnost u nekoj konkretnoj situaciji, kada uradi nešto dobro za Jugoslaviju. Neka urade nešto pozitivno za ovu zemlju i imaće glasove svih nas.“ („Sportski žurnal“)
Predrag Danilović
objašnjava zašto su on i Divac odbili da daju podršku predsedničkom kandidatu Miroljubu Labusu:
„Mi sportisti smo apolitični ljudi. Zvali su nas telefonom da podržimo neke političke kandidate. Ja te ljude i ne poznajem i neću da se mešam u politiku.“ („Ekspres“)
