Bucka,
frizerka Svetlane Ražnatović, priča kako je „jedna od najpoznatijih balkanskih crnki“ rešila da, na koncertu na beogradskom Ušću 17. juna, publiku iznenadi potpuno novim imidžom, „pa je svoju dugu smeđu kosu ofarbala u svetlo plavo“:
„Na tu ideju smo zajedno došle. Njena publika, pred koncert na Ušću i izlazak nove ploče, očekuje da vidi jednu novu Cecu. Ona je žena kojoj transformacije veoma prijaju. Obe smo oduševljene time kako joj stoji plava kosa. Odlično izgleda. Ipak, priznajem, imala sam veliku tremu dok sam je farbala i nisam bila mirna sve dok nisam videla osmeh na njenom licu.“
(„Blic“)
Saša Vidić,
stilista Svetlane Ražnatović, piča:
„Ceca će sa novim stajlingom izgledati kao milion dolara! Novi imidž će biti prilagođen njenim godinama, jer Ceca je jedna mlada žena. Izgledaće potpuno urbano, nosiće teksas, a ipak će biti ultraseksi, jer ona i jeste veoma, veoma seksipilna žena. Sve u svemu, delovaće kao da je tek stigla sa ulica Njujorka ili Londona.“
(„Blic“)
Jovan Blagojević,
starešina hrama svetog Jovana Vladimira, kaže da postoje „tri razloga zbog kojih je general Draža Mihailović oslikan u hramu, i to među znamenitim Srbima na zapadnom zidu priprate hrama svetog Jovana Vladimira u beogradskom naselju Medaković“:
„Prvi razlog je to što je Čiča podigao prvi srpski ustanak protiv nemačke okupacije, bio je prvi gerilski ratnik, zatim podigao je otpor protiv bezbožničke komunističke revolucije, koja je navirala preko pravoslavne bratske Rusije prema nama i koja se u to vreme okupacije pojavljivala u narodu kao nož zaboden u leđa Srbima. Ta bezbožnička revolucija progutaće u XX veku polovinu Rusa, razoriti im državu, porušiti svetinje i pobiti sto hiljada sveštenika i monaha. Takav isti pogrom učiniće svojim dolaskom i na ove prostore. ‘I reče Gospod sotoni: Otkud ideš? … pohodim zemlju’. Knjiga o Jovu. Stari zavet. Tako davno, a tako blizu. Komunistička revolucija poništiće sveukupnu istoriju koju su Srbi stekli. U istom danu kada je ubijena sveta carska porodica, ubijen je Draža Mihailović. Treći razlog zbog kog je oslikan Draža jeste to što je on u suštini mučenik, ubijen bez suda i pravde, tako da mu se ni grob ne zna, njegov ubica zauzeo je pola Dedinja, a žrtvi ni grob nije obznanjen –
Čiča sa freske budi uspavane savesti i poziva svoje mučitelje da projave mesto njegovoga pogubljenja i pogrebljenja.“
(„Kurir“)
Zoran Jelisavčić
teolog, asistent na Pravoslavnom teološkom fakultetu, tvrdi da slikanje znamenitih ljudi u crkvama nije ništa novo i protivno crkvenim propisima:
„Slikanje znamenitih ljudi je prisutno još u grčkim pravoslavnim crkvama ranog vizantijskog perioda, u čijim su pripratama oslikani Aristotel i Platon. Oni formalno nisu bili hrišćani, ali su bili znameniti Grci. Takođe, njihova učenja su u sebi imala dosta hrišćanskog. General Draža Mihailović je značajna figura u srpskoj istoriji i mislim da nije sporno njegovo oslikavanje na fresci.“
(„Kurir“)
„Kurir“
„Poslanici srpskog parlamenta, koji se predstavljaju za velike vernike, ne poznaju opšta mesta iz Biblije, pokazala je nasumična anketa u Narodnoj skupštini. Iako na naše pitanje da li slave Uskrs svi narodni predstavnici jednoglasno odgovaraju potvrdno, u našoj anketi o vaskrsnuću Isusa Hrista pokazali su se daleko nesigurnijim!“
Dragoljub Kojčić,
poslanik DSS-a koji se posebno istakao, tvrdi da je suštinski vernik i da je obišao sva velika svetilišta:
„Bio sam na Golgoti 1984. godine. Ja sam, inače, jedini beli čovek koji je posetio ekskluzivno svetilište Kopta. Inače, objavljivao sam tekstove u ‘Pravoslavlju’ sedamdesetih i osamdesetih godina, kad to nije bilo prihvatljivo.“
Đorđe Mamula,
iz DSS-a, kaže da slavi Uskrs, ali da „ženski deo farba jaja“:
„Postim, ali ne dosledno. Ishranu ipak prilagođavam svojim željama.“
Ivica Dačić,
šef poslaničkog kluba SPS-a, posetio je Hristov grob. Iako je socijalista, on je, kaže, kršteni vernik, ali je priznao da nije neki poznavalac Biblije:
„Bio sam u Jerusalimu na Hristovom grobu pre dve godine, bio sam na tom brdu. Iako sam vernik, ne pridržavam se posta, jer imam režim ishrane koji je rigorozniji. Post bi mi čak narušio ishranu i mogao bih ponovo da se ugojim.“
(„Kurir“)
Kalina Kovačević,
glumica, priča „zašto neće da ugradi silikone“:
„Ne volim veštačke stvari. Kada mi drugarice savetuju da ugradim silikone, ja kažem da je to nemoguće, jer planiram da putujem u svemir. Silikonske dame ne mogu da lete tako visoko. One će moći samo od nas prirodnih žena da čuju kakav je to osećaj kada našu planetu posmatrate sa velike visine. Eksplodirale bi tamo gore, pa su, nažalost, pričvršćene za zemlju. A ja ne želim da budem uskraćena za jedno tako lepo iskustvo.“
(„Stori“)
Boris Pašanski,
„najbolji srpski teniser“, priča o lepotama svoga posla:
„Tenis zahteva maksimalnu koncentraciju, tako da u toku meča nemam vremena za osmatranje publike. Mnogo sam opušteniji kad igram u dublu, jer učestvujem u svakom drugom poenu, a u pauzi s partnerom na klupi stignem i da prikomentarišem devojke. Najboljeg sagovornika za tu temu imao sam na ATP turniru u Buenos Ajresu. Igrao sam s Grkom Vasilisom Mazarakisom. Došli smo i do finala, iako smo svaki slobodan trenutak koristili za analiziranje atraktivnih navijačica na tribinama. Obojica smo imali svoju favoritkinju i ubeđivali jedan drugog koja je lepša.“
(„Glorija“)
Branimir Gugl,
„advokat čije se prisustvo u sudnici devedesetih smatralo važnijim od presude. Jedan od retkih advokata u istoriji kome je nuđen veliki novac da nekoga ne brani“, „obreo se u ćeliji istražnog zatvora gde se odlično proveo“:
„U zatvoru postoji bukvalno sve u domaćoj proizvodnji. Prave se tetovaže, vino, kisela voda. Za vino, zapravo širu, najbolje je uzeti sok od borovnice Moć prirode, jer sadrži i malo grožđa. U njega se ubaci parče hleba i sačeka se alkoholno vrenje po želji. Na kraju konzument dobije potpuni podrumski doživljaj, uključujući i vinske mušice. Kad je reč o kiseloj vodi, iako je ima i u kantini, većina praktikuje domaću proizvodnju. Recept je lak: u običnu vodu se ubace soda bikarbona i limuntus, i dobija se mineralna kakvu je teško pronaći u prodavnici; osim toga, hemijska reakcija spušta temperaturu tečnosti, pa je domaći ‘knjaz’ kao iz zamrzivača. Jedini problem je u tome što izvetri za petnaestak minuta, pa mora da se pije dok je sveža. Ljudima je teško da poveruju, ali tamo se odvija život. Svako jutro sam se budio, brijao, oblačio, vezivao kravatu. Nikad u vreme poseta nisam bio u trenerci.“
(„Glorija“)
Sandra Lalatović,
voditeljka kviza „Najslabija karika“, voli suvenire koje donosi sa putovanja, što ju je inspirisalo da nadahnuto govori o ulozi mačke u životu:
„Uloga mačke u mitologiji, religiji i svakodnevnom životu Egipćana bila je ogromna. O tome svedoči način na koji su odgajane i koliko su poštovane. Obožavali su ih kao bogove i negovali kao kućne ljubimce. Bile su zaštićene zakonom, a posle smrti balsamovane i oplakivane. Zato mi je ova moja veoma draga.“
(„Stori“)
Zoran Moka Slavnić,
„nekadašnji košarkaški as“, najavljuje nove poduhvate i kaže:
„Jednom sam rekao da sam ‘ferari’ koji je u garaži. Zamislite samo šta će se desiti kada se vrata otvore.“
(„Stori“)
