Vuk Drašković,
predsednik Srpskog pokreta obnove, na pitanje da li je zadovoljan što je država realizovala njegovu ideju o nalaženju groba Draže Mihailovića, kaže:
„Kad se sve jame otkriju i progovore, na Adi, oko Dražinog groba, moramo podići memorijalni centar, srpski Jad Vašem, uklesati na zidove imena žrtava, a na ulazu u taj muzej smrti istaći natpis: UBIJ, RAT JE ZAVRŠEN!“
Ako može da bira, Drašković bi odabrao:
Zdravko Čolić ili Ejmi Vajnhaus:
„Jedna je Ejmi. Njoj je vino i u prezimenu.“
Obama ili Putin:
„Oba… Dva putića koji vode na dve strane.“
Kum ili stari svat:
„Razveli su se skoro svi kojima sam kumovao.“
BIA ili VBA:
„Ni šija ni vrat, nego NEKAS. Nekomunistička agencija Srbije.“
Draža ili Kalabić:
„Čiča, naravno.“
Tadić ili Medvedev:
„Boris.“
(„Alo“)
Saša Vidić,
„jedan od najtalentovanijih domaćih kreatora“ i dežurni prijatelj Svetlane Ražnatović koja je počela sa izdržavanjem kazne u kućnom zatvoru, „tvrdi da, otkada su joj stavili narukvicu na nogu, Ceca ni u jednom trenutku nije depresivna, već vreme upotpunjava šalama na sopstveni račun“:
„Kada god je pozovem na mobilni telefon, ona mi odbrusi: ‘Sale, što me ne zoveš na fiksni?’“
Kakav joj je život do sada bio:
„Tokom života ona je prošla mnogo veće golgote, a ovu će uz nesebičnu podršku svoje dece i prijatelja proći još lakše. Ni u jednom trenutku Ceca nije depresivna, niti se u njenim očima trenutno mogu videti tuga, bes, nezadovoljstvo. Ta žena jednostavno ne zna za strah.“
Zašto je sve to i dobro:
„Kao svaki normalan čovek, i ona se teško privikava na konstantno sedenje u kući! Nas dvoje se čujemo svaki dan i normalno je posećujem kao i dosad. Međutim, ponekad izolacija ovakvog tipa može da bude i korisna. Njena situacija nije društveno prihvatljiva, ali je zato sjajan filter za lažna prijateljstva. Naravno, to ne važi za nas koji smo uvek bili pored nje, ali u ovim trenucima ona će shvatiti ko je uz nju kad je najteže.“
Kakva je „ona“:
„Bilo je perioda kad ju je jako teško bilo nagovoriti da izađe iz kuće! Ona je, pre svega, porodična žena i nikada nije bila kraljica splavova ili zatvaranja prestoničkih diskoteka. Većinu izlazaka smo inicirali mi, njeni prijatelji, da bismo je izvukli iz kuće jer je bez nje u provodu dosadno. U društvu u kojem se ona pojavi samo su šala i smeh.“
Saša ne zaboravlja šta je njegov posao, pa Cecu savetuje i dok je zatvorena:
„Ona je uvek u trendu, a zbog vrućine trenutno je u pamučnim topovima, dok trenerke kombinuje sa raznobojnim majicama! Ona obožava farmerice, pa njih često i nosi. Pored toga, redovno se neguje i vežba.“
(„Press“)
Božidar Vučurević,
ratni gradonačelnik Trebinja, pesnik i guslar, čeka izručenje Hrvatskoj gde je optužen za bombardovanje Dubrovnika:
„Mora da je majka Srbija stala na ludi kamen i preudala se u Zagrebu, jer naše vlasti od Hrvata dva puta traže dopunu dokumentacije hrvatske optužnice protiv mene, ne bi li me isporučili tamo gde sam već osuđen na smrtnu kaznu.“
Kako provodi vreme:
„Sa prijateljima, kao što su dobri ljudi iz guslarskog društva ‘Nikola Tesla’. Nastavljam gde sam stao, jer su mene uhapsili na povratku iz Bačke Palanke i Gajdobre, gde sam dve noći bio na književnim večerima i govorio svoje pesme. Ovde u Obrenovcu, dok slušam gusle i ovaj mladi lepi svet, i sam se podmlađujem jer znam da sam među svojima.“
Ipak:
„Veoma sam tužan. Ja sam u testamentu napisao da mi kada umrem nad kućom i nad grobom otpevaju himnu ‘Marš na Drinu’. Evo, i sada kad se setim tih zvukova diže mi se kosa na glavi.“
Šta misli o Dubrovniku i Sarajevu:
„To su bivši gradovi jer više ne liče na ono što su bili pre rata.“
(„Pravda“)
Mirjana Rapajić,
čitateljka „Kurira“, javila se redakciji da s njima podeli „interesantno zapažanje“:
„Pogledajte slike Novaka i mladog Tesle. Obojica mršavi, oštrog pogleda. Isto čelo, ista jaka vilica.“
„Kurir“:
„Nismo bili lenji. Tehnička ekipa ‘Kurira’ dala se na posao i uporedila njihove fotografije. Zahvaljujući modernim tehnologijama, kojima je upravo Tesla bio preteča, dvojici srpskih velikana zamenili smo stajling. Nikoli smo promenili frizuru i sveže ga obrijali, a Novak je dobio izgled mladog naučnika s kraja 19. veka. Dva srpska genija koja su osvojila svet. Prvi je pronalazač i izumitelj naizmenične struje zahvaljujući kome danas uživamo u elektronskom dobu i pratimo šta radi ovaj drugi, teniser, koji je bukvalno jednom rukom pokorio planetu.“
(„Kurir“)
Slavica Đukić–Dejanović,
prva dama srpskog parlamenta, ima „profil“ na Fejsbuku, a odnedavno i na Tviteru. Svoj profil najčešće sama uređuje, a informacije koje objavljuje pažljivo „filtrira“, vodeći računa o svojim godinama, ali i funkcijama – predsedničkoj i profesorskoj:
„Tviter omogućava direktnu komunikaciju i vrlo brz protok ideja. Što se tiče Fejsbuka, tu su različiti sadržaji, pa samim tim i mogućnosti.“
Ima podršku porodice za svoje aktivnosti na društvenim mrežama:
„Oni razumeju moju dinamičnu prirodu i potrebu da ostvarim komunikaciju sa što većim brojem građana, pošto se otkako sam postala predsednik Skupštine krug onih koji imaju potrebu da samom stupe u kontakt proširio.“
Od kolega iz parlamenta ne očekuje da joj se „pridruže“ i prepušta im da izaberu način na koji će komunicirati sa građanima:
„Poslanici u okviru predstavničke funkcije moraju redovno da komuniciraju sa građanima, a na koji će način to ostvariti i koliko su u mogućnosti da koriste ovakve mreže, nisam sasvim sigurna i nisam spremna da to od njih očekujem.“
(„Večernje novosti“)
Teodor Olić,
glavni savetnik u Vladi Milana Panića početkom devedesetih godina, priča:
„U Beograd Panić stiže sa namerom da što je pre moguće sprovede plan po kome će Milošević podneti ostavku u zamenu za ukidanje sankcija. Predsedniku Srbije obećao je da će mu pomoći da se formira američko-srpska banka u Kaliforniji, a da će on biti postavljen za direktora, sa godišnjom platom od 100.000 dolara. Tekst ostavke sam ja napisao i Panić je taj papir stalno nosio sa sobom, pokušavajući da ga poturi Miloševiću na potpis. Bar u deset navrata nudio je Miloševiću da stavi paraf na taj dokument, ali on je uvek pronalazio razloge zašto to treba još malo odložiti.“
(„Večernje novosti“)
Aleksandar Karađorđević,
„prestolonaslednik“, „priznao“ je da bi rado ugostio nekog s domaće estradne scene:
„Volim muziku – pop, klasičnu… Volim i rok! Imam i ajpod, pa stavim slušalice i tako slušam muziku. Imamo velike talente na našoj estradi, voleo bih da neko i od njih dođe ovde. Gajim podjednako poštovanje prema svima. Volim našu muziku, našu tradicionalnu muziku, podjednako kao i modernu muziku. Sviđa mi se to što radi Jelena Karleuša!“
Jelena Karleuša,
pevačica, upitana šta misli o svom obožavaocu, kaže:
„Moje poštovanje prema prestolonasledniku Aleksandru i princezi Katarini je ogromno. Veoma sam polaskana komplimentima. Humanitarni rad našeg kraljevskog para i njihovo plemenito srce je nešto čime se ova zemlja veoma ponosi!“
(„Kurir“)
Irina Radović,
TV voditeljka, na pitanje koga bi volela da „ugosti u emisiji“:
„Komičarku Čelsi Hendler. Pitala bih je da li ju je sramota zbog svega izrečenog o Srbiji i da li stvarno misli da je tada bila duhovita.“
Kako kažnjavate kćerku:
„Kazna je gruba reč. Pokušavam uz mnogo razgovora, fazona i fora da joj objasnim šta je dobro, a šta ne. Recimo, kada u prodavnici hoće da joj kupim bombone, ne kažem joj ne, nego: ‘Uzmi slobodno, ako već od sutra želiš da imaš crne zube.’ To uvek upali.“
(„Gloria“)
