Jelena Jovanović,
pevačica, javno se pohvalila da je odbila „nepristojnu ponudu“, i da je time izazvala čuđenje okoline:
„Pojedine koleginice mi kažu da sam luda što sam odbila producenta iz Turske, koji mi je nudio ulogu u turskoj seriji, ali preko kreveta. Govore mi da bih sada verovatno letovala u nekom od najskupljih hotela u Turskoj, a ne na Crnogorskom primorju. Zapanjena sam da te koleginice, koje ne bih da imenujem, tako razmišljaju. Ali, ne osećam ni trunku kajanja, uradila sam pravu stvar! Sama sam platila skromno letovanje i ponosim se time. Umesto na tuđim jahtama, uživala sam na iznajmljenom skuteru sa bratom.“
(„Press“)
Bora Đorđević,
muzičar, frontmen Riblje čorbe,“na Krstovdan je dobio i novu titulu četničkog vojvode“. Na novinarsko pitanje da li je sada još bliži stavovima predsednika Srpske radikalne stranke, koji se nalazi u pritvoru Haškog tribunala, kaže:
„Jeste, i Šešelj je četnički vojvoda, ali pripadamo različitim političkim opcijama. Ja sam i dalje član glavnog odbora Demokratske stranke Srbije. Nemam mnogo sličnosti sa Šešeljem, ja nisam u zatvoru. A znam ga i pre nego što sam postao vojvoda i, premda imamo istu titulu, ne moram da se složim s njegovim političkim stavovima.“
Šta misli o onome o čemu svi imaju mišljenje:
„Osobito mi se dopada što gejevi moraju da marširaju ulicama Beograda. To sam danas pročitao u novinama i oduševljen sam tom vrstom ucene. A ucenjivaće nas i dalje, još gore. I još više će nas ponižavati!“
Da li će vojvoda biti jedan od onih koji će pokušati da spreče najavljeni skup:
„Neću ja pokušavati da ih sprečim, al’ će drugi sigurno. Obično sedim na severu s navijačima, pa već znam njihova razmišljanja. A ja ne znam šta da očekujemo kad je prošle godine uhapšeno 800 ljudi, neki su bili krivi, neki nisu bili krivi. Da li očekujete da će tih 800 ljudi i njihove porodice biti za održavanje gej parada po svaku cenu? Mislite li da je Putin lud što je zabranio na 100 godina Paradu? Ja mislim da nije!“
(„Blic“)
Goran Paskaljević,
reditelj, govori o svom druženju sa političarima i naglašava da je Zoran Đinđić bio prvi na tom spisku:
„On nije bio po meri i ukusu prosečnog Srbina. Bio je vitak, visok, lepo se oblačio, savršeno govorio nemački i engleski, bio je vrhunski intelektualac.“
Šta je bilo posle:
„U to vreme sam upoznao Dinkića čija mi se energija dopala i intenzivno sam počeo sa njim da se družim tek kada su ga izbacili sa mesta guvernera. Svi su mu okrenuli leđa, i to su mnogi zaboravili. Jednom me je pitao da li hoću da učestvujem u njegovoj kampanji. Rekao sam da hoću, ali pod uslovom da vodim svoju kampanju o zaštiti prirode i životinja, nadajući se da će njegova stranka dobiti Ministarstvo poljoprivrede. Nažalost, ništa se od toga nije desilo. Druga stranka je dobila taj resor i novi ljudi su poništili ceo predlog zakona na kome smo radili šest meseci. Nedavno sam se angažovao pri URS, čiji sam jedan od osnivača u okviru ideje za departizaciju Srbije, i opet sam postavio uslov da me samo kultura zanima u kampanji. Na kraju su me sve stranke razočarale, jer kulturu niko nije spominjao posle izbora, ni u jednom dokumentu se čak ne nalazi reč kultura.“
(„Ilustrovana politika“)
Darko Miličić,
košarkaš, pre nekoliko dana potpisao jednogodišnji ugovor sa Boston Seltiksima, i dok čeka početak NBA sezone, kaže:
„Učiniću sve što mogu da pomognem ovom timu. Ako bih morao da ubijem nekog na parketu, učinio bih i to.“
(„Blic“)
Igor Karanov,
glavni urednik srpskog izdanja magazina „Plejboj“, objašnjava odakle na naslovnoj strani jubilarnog 100. broja Ivan Ivanović, „srpski mister nekorektnosti“:
„Dakle, nije Ivanović najbolja riba u Srbiji, mada naslućujem da će sad to da priča okolo pokazujući ovu naslovnu, već su njegovi stavovi izneti u ‘Playboyu’ najbolji primer borbe za slobodu mišljenja, govora, kao i seksualne slobode – slikao se sa dve gole devojke. Atmosfera na snimanju bila je, najpre zahvaljujući Ivanoviću, fantastična. Posle prvih nekoliko trenutaka, koliko mu je trebalo da se upozna sa ekipom i devojkama, odmah je počeo da plasira svoje fazone, a ekipa ih je prihvatila na jedan. U jednom trenutku je rekao: ‘Super je što smo svi nenormalni.’“
(„Blic Puls“)
Branko Milićević,
glumac, mnogo poznatiji kao Branko Kockica, prema anketi u kojoj je pre nekoliko godina učestvovalo više od milion čitalaca, u konkurenciji od čak 110 kandidata izglasan je za najomiljenijeg živog Srbina. Na pitanje da li ga je ova titula promenila, kaže:
„Jeste. Počeo sam da se ponašam onako kako pretpostavljam da ljudi očekuju od omiljene osobe. Prestao sam da držim pridike i grdim ljude i decu na ulici. Ako se neko u samoposluzi gura preko reda, uzdržim se od galame, jer pomislim da je čovek možda u nekom problemu i da žuri i da je, uostalom, baš on glasao za mene.“
Na pitanje novinarke: „Nadam se da se nećete uvrediti zbog ovog pitanja, ali godinama je kružila priča da je vaš angažman u danas kultnoj dečjoj emisiji ‘Kocka, kocka, kockica’ bio neka vrsta terapije odvikavanja od droge. Da li su vas pogađale takve priče?“, Branko Kockica kaže:
„Prvi put čujem tu priču. Nikad nisam čuo da je ikada iko ikome dao da vodi dečju emisiju da bi ga izlečio od droge. Da se tako nešto dogodilo, takvog urednika bi valjalo uhapsiti. Onako usput, treba da proveriš osobu od koje si čula priču. Mora da je mentalno poremećena. Angažman sam dobio zato što se uredniku Ljubiši Bogičeviću dopalo kako sam glumio u Užičkoj republici. A što se droge tiče, ima bolji fazon od terapije. Neki tvoj duhoviti kolega je izmislio da je video grafit ‘Branko Kocka u venu se bocka’. Rima je odlična, pa su mi mnogi novinari postavljali to pitanje, naravno, očekujući da ću se potresti, ali nisu uspevali. Ali ti si uspela. Evo, sav sam se naježio. To ti je isto kao da pitaš direktorku neke škole da li se drogira. Kakav bi odgovor očekivala od nje, čak i da je istina? Čudi me da me nisi pitala šta sam radio po ratištima, pošto je u Hrvatskoj kružila priča da sam nekoliko puta poginuo u paravojnim formacijama.“
(„Alo“)
Živojin Drešović,
direktor Srednje tehničke škole u Kragujevcu u vreme dok je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, bio đak, sećajući se predsednikovih đačkih dana, kaže da je on bio druželjubiv i da dan-danas održava veze sa svojim prijateljima iz mladosti, ali ne samo to:
„Poznat je bio u odeljenju po tome što je mnogo voleo da čita, a to kod tehničara nije baš često, jer su naklonjeniji stručnim predmetima. Pošto je dosta čitao, nije mu bio problem da piše pisane sastave i pomaže drugovima na nelegalan i legalan način, kao što to đaci znaju. Pošto je voleo da čita, izgradio je u sebi smisao za humor koji je znao da izbaci na časovima i zasmeje celo odeljenje i profesore.“
(B92)
Mia Zečević,
mlada i uspešna menadžerka i direktorka, na pitanje ko je njena omiljena javna ličnost, kaže:
„Vladimir Putin. Mislim da je dovoljno samo da se kaže njegovo ime iza kog leži cela istorija. Za njega mogu reći: Dinosaurus koji izumire.“
(„Story“)
Igor Terzija,
mladi pevač finalista rijalitija „Prvi glas Srbije“, zna šta hoće i čitaocima otkriva svoje snove:
„Moji snovi su da jednoga dana kad ustanem ugledam aston martin u svom dvorištu. To je pravi automobil, koji mene negde i opisuje. Buntovnički auto, koji u isto vreme poseduje izuzetnu snagu, sportski duh i eleganciju.“
Koliko je sada daleko od snova:
„Prvo sam vozio golf 2, pa potom opel vektru, reno lagunu… Vozio sam zaista mnogo automobila, ali najjači utisak na mene je ostavio mini kuper. Trenutno vozim BMV 355 kupe!“
(„Večernje novosti“)
