Ljiljana Smiljanić–Savić,
„ekspertkinja magazina ‘Astro’“,
„Svetlanin novi izabranik biće osoba koja ne skida osmeh s lica. Mada će je odmah osvojiti svojim šarmom i duhovitošću, Ceca će se osećati i pomalo nesigurno, pitajući se da li treba da veruje takvoj osobi. Onog trenutka kad shvati da taj muškarac želi miran porodični život, baš kao i ona, nestaće njene nedoumice. Zvezde kažu i da postoji mogućnost da Ceca svom novom izabraniku rodi i dete.“
Ceca Ražnatović,
pevačica, bila je pomalo uzdržana u komentarima koji se tiču astroloških predviđanja:
„Astrologiju smatram ozbiljnom naukom, ali u životu se nisam nikad oslanjala na nečije tumačenje zvezda, već isključivo na sopstvenu intuiciju i svojih deset prstiju.“
(„Press“)
Boško Jakovljević,
voditelj i maneken, priča o detinjstvu:
„Neverovati je, čak i mojim prijateljima, da sam bio vukovac do drugog razreda srednje škole. U stvari, bio sam odličan učenik dok sam učio, a kad sam prestao, sve je otišlo do đavola.“
(„Blic“)
Branislav Ristivojević,
savetnik tehničkog premijera, poručuje:
„Kada Čanak za Uskrs bude potpisivao Solanin sporazum, najbolje je da ponese i jednu belu krpu.“
(„Večernje novosti“)
Boris Gajica,
iz prodavnice „011 šop“:
„Često pravimo i poklone za strane diplomate koji odlaze iz naše zemlje. Na pirotski ćilim, 15 puta 15 centimetara, u korpu stavimo malu ikonu, par opančića, bukmarker sa dezenom ćilima, slatko ili med s orasima i knjige o Beogradu i Srbiji.“
(„Večernje novosti“)
Đura Kojić,
vlasnik Zlatnog papagaja, nekada kultnog kafića, priča:
„Početkom osamdesetih najviše su se pili viljamovka, stomaklija, štok i tuborg. Od 1985. godine pio se viski u potocima, što bi rekli – kao pred rat. Pili su ga Tirke, Prele, Bora Todorović. I slikar Mića Popović bi stuk’o viski pre nego što ode u SANU, u atelje. Hrvatski novinar Goran Milić ostao je dužan kafani, jer je pio na crtu.“
(„Standard“)
Boris Tadić,
predsednik Srbije, „naj muškarac br. 2 “ (prvo mesto izgubio je od mladog Đokovića), priča kako mu je otac još u detinjstvu otkrio tajne muškosti:
„Kad smo govorili o tome šta je to muškarac, rekao mi je: Mnogi muškarci misle da biti muškarac znači biti grub prema ženama. Sasvim je obrnuto, sine. Moraš da budeš nežan prema ženama. I još nešto. Mnogi muškarci misle da biti veliki znači biti bogat. Sasvim obrnuto, sine, moraš da znaš da radiš svoj posao. A onda je rekao i da mnogi muškarci misle da biti muškarac znači biti agresivan. Sasvim obrnuto, treba da budeš miran i staložen.“
Veselin Jevrosimović,
biznismen, „naj muškarac br. 5“, otkriva tajnu svog uspeha:
„Nije bitno da li je muškarac lep ili bogat, najbitnije je da bude harizmatičan.“
Nebojša Bradić,
reditelj i direktor, na izboru za naj muškarca osvojio je sedmo mesto, i kaže:
„Moram priznati da mi konačna brojka deluje impresivno. Interesantno je da me je jedan od nominovanih muškaraca sa liste pitao kako je moguće da neko ima više glasova od njega. Lično verujem da je za ulazak na listu za naj muškarca od presudnog značaja trebalo da bude sklad između ličnog i profesionalnog identiteta.“
(„Standard“)
Srđan Delibašić,
vlasnik agencije koja zapošljava go-go igračice, otkriva:
„Kad sam počinjao, znao sam da ću biti okružen lepoticama, ali nikada nisam mešao posao i zadovoljstvo. Poštujem ih i imperativ mi je da budu zaštićene. Šaljem ih isključivo u klubove sa obezbeđenjem, a najsigurniji sam kad ih pošaljem redovnom autobuskom linijom.“
Mila Jovović,
go-go igračica sa trogodišnjim iskustvom, priča:
„Imam udvarača ne zna im se broj, ali mi najčešće prilaze kad su pijani, što je stara boljka neustrašivih Balkanaca. Dobila sam četiri bračne ponude, a najuporniji je bio dečko koji je nakon prvog nastupa hteo da me ženi. Ipak, nastavila sam da praktikujem svoju teoriju neverovanja u lovačke priče. Moj san je da diplomiram i da otvorim svoj salon i da me više niko ne posmatra kao seksualni objekat.“
Jadranka Jelić,
go-go igračica, o nedavnom poslovnom iskustvu:
„Angažovali su me četiri večeri u elitnom zagrebačkom klubu Titanik. Otišla sam sa još jednom plesačicom, ne sluteći da će jedan od gostiju biti i predsednik SAD Džordž Buš, kom su domaćini hteli da prikažu bogat noćni život Hrvatske. Gledajući Buša uživo, shvatila sam koliko je go-go život pun iznenađenja.“
(„Standard“)
Vanja Bulić,
novinar i publicista, govori o profesiji:
„Moja generacija novinara želela je ono što se desilo 2000. Dosta novinara ušlo je u stranke, dobilo urednička mesta. Ja nisam hteo nigde. Onda su krizni štabovi nameštali one koji su ranije bili nepodesivi da vode kuće. Ali nema veze, našao sam nešto drugo, radio sam za TV Požarevac, Banjaluku.“
Kako je to bilo devedesetih:
„Kontraobaveštajna služba pustila je za mene da sam Hrvat, pa musliman, Vahidin Bulić. Jednom su me jurili po nalogu iz Radikalne stranke, čekali me ispred ulaza. Ja pobegnem u Ljermontovu ulicu, oni kažu: ‘Ti pripadaš Zvezdari, ne možemo mi da te zaštitimo, al’ ajde, prevešćemo te do kuće.’ Uđem u stan, a oni mi kažu za svaki slučaj da spustim roletne, zbog snajperiste. Deset dana me je stalno neko dovodio kući.“
(„Puls“)
Isidora Minić,
glumica, nema kompjuter u stanu:
„Ma to me nekako ne zanima. Kada mi nešto zatreba, odem kod prijatelja i zamolim ga da mi nešto nađe na internetu, a on mi kaže: ‘Evo, klikneš ovde ili klikneš onde.’ I ja kliknem, a onda nešto neće da se otvori, pa koči, pa ne znam ni ja šta. Ma mene to izbezumljuje.“
(„Puls“)
Biljana Jeftić,
pevačica i majka, priča:
„Pre izvesnog vremena išla sam kod ginekologa na pregled. Ivan je bio sa mnom. Ušli smo u čekaonicu i kada je video trudnice, na sav glas je uzviknuo: ‘Mama, pa ti si trudna!’“
(„Stil“)
Danijela Šegan,
novinarka, godinama radi na Studiju B:
„Zaista je bilo teških perioda. Imala sam 13 direktora i ko zna koliko urednika različitih opredeljenja, temperamenata, znanja, što svakako nije lako.“
(„Stil“)
Jaćim Jotić,
„potpukovnik Srpske vojske u otadžbini, čuveni tobdžija sa Ravne gore“, kaže da će on i njegovi istomišljenici, „po običaju, 9. maja uveče predati raport pukovniku Srpske vojske koji će biti na Ravnoj gori.“:
„Nije Ravna gora – Dragačevski sabor trubača pa da može da se pomera kako kome padne na pamet. Zna se kad je Draža sa svojim četnicima izašao na Ravnu goru i taj datum za nas je svetinja. Pozivamo zato sve ravnogorce da se, po tradiciji, na Ravnoj gori okupimo od 9. do 11. maja. Ono što već sada mogu da garantujem jeste da će tog dana gore biti elita četničkog pokreta, a uz mene će biti sedmorica četnika u pravim uniformama.“
Aleksandar Čotrić,
predsednik Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, koja će ove godine umesto SPO-a organizovati Sabor na Ravnoj gori, kaže da su odlučili da Sabor pomere „zbog održavanja parlamentarnih i lokalnih izbora 11. maja i zbog obaveze poštovanja izborne tišine“:
„Organizator je želeo da izbegne rizik da makar jedan glasač zbog izleta na Ravnu goru propusti glasanje na izborima na kojima će građani odlučiti hoće li se Srbija vratiti u tragične devedesete ili će se opredeliti za demokratski razvoj i nastavak evropskih integracija.“
(„Glas javnosti“)
Ivica Dačić,
predsednik SPS-a, čudi se „državnom rukovodstvu“:
„I pitao sam ih, zašto ste uopšte rušili Miloševića, oni su se pogledali i nasmejali. Znači, u čemu je problem, oni vode danas Miloševićevu politiku. Državno rukovodstvo Srbije vodi našu politiku u nacionalnom i državnom smislu, a napadali su nas zbog bombardovanja, danas kažu da je Srbija bombardovana zato što je pokušano da joj se otme Kosovo i Metohija. I šta sad? Ja više nemam potrebe sam sebe da branim kad oni brane našu politiku.“
(„Kažiprst“ B92)
Ana Stanić,
pevačica, na pitanje kako je izgledao rad na novom albumu: „Bilo je oslobađajuće, veselo, uzbudljivo, zabavno, naporno, sirovo, staloženo…“
(„Stil“)
