Arijana,
„nekadašnja pevačica grupe Flejm, nakon pet godina pauze završava novi album“ i otkriva nam kako podnosi vrućinu:
„Veoma teško, ali nemam vremena za odmor. Već sam bila na moru pa bih sada volela da odem negde na planinu. Kad imam vremena, odem s porodicom na plac pored Šapca i tada se stvarno odmorim. Imamo bazen i voćnjak, tako da tamo svi uživamo.“
(„Blic“)
Jelena Jakovljević,
„uspešna manekenka živi i radi u Dubaiju (gde je trenutno 50 stepeni!), a odmor provodi na Maldivima“. Na pitanje da li sada možda razmišlja o udaji, kaže:
„Neću se skoro udavati. Još sam mlada i željna osvajanja u raznim oblastima šou-biznisa, tako da za udaju i decu nemam ni vremena, ni želje u ovom momentu. Mislim da ću se udati kada baš ne budem imala šta drugo da radim.“
(„Blic“)
Momčilo Bajagić,
muzičar za sva vremena, svirao je koncert u Temišvaru, pa priča o svojim utiscima:
„Temišvar je bio fantastičan. Preko pet hiljada ljudi je pevalo sa nama. Od toga je pola Rumuna. Znaju sve moje stare hitove napamet. Zamenik gradonačelnika Temišvara Adrijan, koji je bio naš domaćin, na bis je sa mnom pevao Plavi safir.“
(„Blic“)
Sanda Rašković–Ivić,
potpredsednica DSS-a, ovih dana veoma zastupljena u medijima, komentariše gest supruge Radovana Karadžića:
„Pre svega kao majka, a tek onda i kao psihijatar, potpuno razumem Ljiljanu Zelen-Karadžić. Poznajem je, i verujte, isto bih postupila kao i ona. Normalno je da svaka majka, ma koliko voli svoga muža, kada se nađe u situaciji da žrtvuje svoje dete ili supruga – dete je ipak dete. Ono je plod naše krvi i mleka i vrlo teško se žrtvuje zarad ideala. Hapšenje Radovanovog sina je bruka, ali i odraz slabosti, nemoći i kukavičluka.“
O mentalnom stanju srpskog naroda kaže:
„Generalno, bez obzira na sve, mi smo kao nacija prilično zdravi, stameni i vrlo smo normalni.“
Koliko joj je ime oca, psihijatra dr Jovana Raškovića, pomoglo ili odmoglo u politici:
„U tom smislu njegovo ime bilo mi je od velike pomoći. Više puta sam rekla da mi otac iz groba otvara vrata!“
(„Glas javnosti“)
Ilija Petković,
selektor fudbalske reprezentacije SCG, „K ninjanin u Beogradu“, nostalgično govori o svom gradu:
„Iako je bio nekakav centar Dalmacije, posebno obrazovni centar, Knin je bio grad u kome je živelo beznađe. Zato Kninjani imaju tako široku dušu. Šta smo mi onda imali u moje vreme? Gotovo ništa. Imali smo letnje vrućine i ledenu Krku, koji su nas očvrsli za ovo danas, i jednu tvornicu, da TVIK, uz to još i železnički čvor i kasarne, vojsku…
… Vuče me nešto. Moraću tamo ovih dana, mada se plašim onoga što ću zateći. Znam da je Knin drugačiji i pomišljam da je, kao i ja, dobio poneku sedu vlas?! Ili su ga našminkali drečavom šminkom po dostojanstvenom tužnom licu.“
(„Ilustrovana politika“)
Vladan Batić,
bivši ministar pravde i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, objašnjava zašto ima nameru da podnese krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Prvoslava Davinića:
„Taj Davinić je kosmička greška. On je penzioner UN-a, bio je Miloševićev savetnik za Kosovo, ekspert je G17 plus, koji je, setimo se, protiv državne zajednice. Ali, kako je Ministarstvo odbrane jedino mesto gde ima nešto para, ajde baš za ministra vojnog nek dođe čovek iz G17 plus. Verovatno Davinić dobro radi svoj posao jer sve pogibije vojnika brže-bolje proglašava samoubistvom. (…) Dok je Davinić na čelu Vojske, više će biti poginulih u Vojsci u miru, nego od NATO bombardovanja. On je fenomen čovek koji nikad ne govori istinu.“
(„Glas“)
Dragan Hadži Antić,
bivši direktor „Politike“, govori o svojim aktivnostima posle petooktobarske smene:
„Od 5. oktobra stalno letujem. Ili sam na Kubi ili na Mediteranu. Za to sam mnogo zahvalan DOS-u, koji mi je učinio veliku uslugu kada sam ostao bez posla. Sada neprestano mogu da odmaram.“
(„Glas“)
Svetlana Ražnatović,
pevačica i udovica, priča o svom prvom seksualnom iskustvu, koje je doživela sa osamanest godina, i seksu sa Arkanom:
„Bez veze, nisam to uradila iz potrebe, već iz čiste radoznalosti. Kada sam videla kako to izgleda, pomislila sam: pa i nije nešto naročito. Prvo uživanje u seksu doživela sam sa svojim mužem. S njim sam osetila sve čari i slasti seksa, postala svesna šta znači imati dobar seks koji, ne bih volela da ispadnem vulgarna, nije ni tucanje, ni sport, ni gimnastika, već vođenje ljubavi.“
O hapšenju u akciji Sablja:
„U policiji mi je rečeno da ću dobiti četrdeset godina robije. Oči su mi se bile zatvorile od plakanja. Sećam se, jednog dana sam toliko plakala da je pod ispod mene bio mokar, kao da je padala kiša. Brinula sam, osim toga, šta će biti sa mojom sirotom decom i šta će moja nacija misliti o meni, kao da sam najveći monstrum.“
O raskošnom životu za vreme Miloševićevih ratova:
„Pa šta je trebalo da radim? Da ostavim muža i zbog naroda razapnem šator i spavam među izbeglicama?!“
(„Plejboj“)
Milomir Marić,
novinar, komentariše najavljeno uvođenje plaćanja TV pretplate:
„Srbijo, udeli siromašnom Tijaniću. To će biti novi zajam za preporod Srbije. Ako nas zakon bude primorao, moraćemo svi da platimo. Jer, realno je očekivati da oni koji ne plaćaju budu streljani.“
(„Nacional“)
Jovana Đikić,
kolumnistkinja, u svojoj kolumni „Generacija D“ bavi se terorističkim napadima u Turskoj i Egiptu:
„Kada detaljnije analiziramo svetsku situaciju, zaključak je da više i ne postoji kutak na kugli gde bismo bili apsolutno bezbedni. Bombe su zadesile Tursku i Egipat, ali i London. Zato ne mislim da su moje drugarice pogrešile uputivši se u Tursku. Budimo optimisti! Razmišljajmo pozitivno kako bi nam se dešavale lepe stvari. Pa i sama Biblija kaže: ‘Biće vam po verovanju vašem’…“
(„Blic nedelje“)
Anabela Basalo,
„autorka kontroverzne knjige Žena s greškom„, koja je potpisala ugovor sa producentskom kućom Prozor pa će se uskoro snimati serija po ovom romanu, poručuje muškarcima:
„Ja sad moram da razočaram muškarce. Misle da znam ko zna šta ako sam erotski pisac. Za njih mogu da budem veliko razočaranje, jer se u krevetu ponašam kao svaka druga žena. Nemam neke magije, niti je moja kuća kako zamišljaju puna erotskih pomagala. Svakom muškarcu otvoreno kažem da sam vrlo obična. Nemojte da očekujete vatromet ako se mi ovako ne složimo. Nemam čarobni štapić da postignem bogzna šta.“
Mina Lazarević,
glumica koja će glumiti u drami prema romanu Anabele Basalo, o tome koliko voli muškarce, kaže:
„Pa kad sam rodila Luku, profesor Vlada Jevtović mi je rekao: Mirjana, vi toliko volite muškarce da ste morali da ga rodite.“
(„Ilustrovana politika“)
Biljana Cincarević,
„kampanjska slikarka, jer slika sedam meseci godišnje“, o metodu svoga rada, kaže:
„Posle urađene dve-tri slike, dolazi mi prava inspiracija, a pre toga samo hvatam zalet… i ruka se sama razmaže.“
O svom suprugu Zoranu Vučkoviću, „nekada najmlađem predsedniku suda u Podgorici, a danas uglednom biznismenu“, kaže:
„Zoran nije klasičan muškarac već neobičan tip, svestran, svetski orijentisan. Često putujemo, on sa svojim prijateljima, ja sa svojim drugaricama. To neki ne mogu da shvate, kao ni to što ja izlazim u grad bez njega, sa svojim prijateljima…“
Kako je to sa njih dvoje počelo:
„Nisam volela tip muškarca kakav je bio. Bio je faca, ženskaroš. Neko vreme smo se družili. Bio je divan drug i prijatelj. Kada sam pre tri godine ostala u drugom stanju, venčali smo se.“
(„Ilustrovana politika“)
Dragan Stojković,
predsednik FK Crvena zvezda, otkriva čime ga je osvojila supruga Svetlana:
„Razlikovala se od drugih devojaka. Pored izgleda, privukla me je njena inteligencija i to što je prve večeri nisam odveo u krevet. Mnogo smo se družili, poluzvanično zabavljali, ali kada sam shvatio da sam se zaljubio, pozvao sam je na ručak. Sećam se da je naručila pečurke na žaru, koje do tada nisam probao ali, da ispadnem fin, naručio sam isto. Već posle nekoliko zalogaja bilo mi je muka. Ipak dolazim iz južnih krajeva gde se jede malo jača hrana…“
Kako gleda na homoseksualne odnose:
„Ne bih mogao da kažem da mi to prija i da sam blagonaklon, ali poštujem svačije seksualno opredeljenje. Prvi put sam video u Sidneju, na razdaljini od pet metara, kako se ljube dva muškarca. Bilo mi je odvratno i žao: dva lepa, zgodna, jaka momka sa izraženim bicepsima i tricepsima – mnogo bi bilo lepše videti sa devojkama. Pomislio sam: hvala Bogu da sam normalan. Bio bih najsrećniji da homoseksualnost ne postoji, već da se ljudi prirodno zabavljaju i razmnožavaju…“
(„Plejboj“)
